Razmišljaš o novom poslu? Ovo je najvažnije pitanje

Svakoga dana donosimo mnogo odluka. Neke su lakše, neke teže. One koje utiču najviše na naše živote najteže je i doneti. Promena posla je svakako jedna od njih. Da biste odluku lakše doneli, dovoljno je da odgovorite na 1(+1) pitanje: Continue reading “Razmišljaš o novom poslu? Ovo je najvažnije pitanje”

Državo, ne bismo te više zadržavali

Odmah da razjasnimo sledeće: narodu ove zemlje svaka čast. Da nam nije nas, propali bismo odavno. Gledajući silu solidarnosti i samoorganizacije koja se podigla za vrlo kratko vreme, čovek ne može a da ne oseti ponos i da mu momentalno ne postane jasno zašto smo izdržavali sve i svašta kroz istoriju.

Zato što smo, na kraju dana, u najgorim situacijama tu jedni za druge. Možda u normalnim okolnostima to uzimamo previše zdravo za gotovo. Umislimo da smo sami, da se svako bori za sebe, ali to, vidimo ovih dana, i nije baš tako.

Sa druge strane, država je pokazala je neviđenu tromost, nespremnost i potpunu, ali potpunu dezorganizovanost. A kome takva država treba?

– Ne treba nam država koja nije u stanju da proceni opasnost.

– Ne treba nam država koja laže da je potpuno spremna za sve što dolazi, a četiri dana kasnije broji mrtve građane.

– Ne treba nam država koja ukida radio-amatere, zahvaljujući kojima je spašeno ko zna koliko ljudi.

– Ne treba nam ministar za vanredne situacije koji kao da ne postoji.

– Ne treba nam predsednik države koji se u pet dana poplave oglasi jednom i to potpuno drugim povodom.

– Ne treba nam ministar pravde koji obilazi ugrožena područja da bi se fotografisao.

– Ne treba nam ministar pravde kojeg rođeni građani hoće da linčuju (Krupanj)  jer se njihove nesreće setio tek kad mu je zafalilo lokacija za poziranje.

– Ne treba nam ministar policije koji sam upadne u blokadu na putu pa policija mora da spasava njega umesto ljudi koji su u pravoj nevolji.

– Ne treba nam ministar odbrane koji je po struci keramičar i o vojsci i odbrani ne zna ništa.

– Ne treba nam ministar odbrane koji ni u živom prenosu vanredne sednice vlade ne može a da se ne bavi političkim protivnicima.

Bn9PGCmIQAAovgv

– Ne treba nam premijer koji radi ono što nije njegov posao.

– Ne treba nam premijer koji ne radi svoj posao.

– Ne treba nam premijer koji histeriše, uzdiše, glumata, pravi dramske pauze od po pet minuta i izigrava mučenika.

– Ne treba nam premijer koji pozira u uglancanim cipelama ispred helikoptera ne shvatajući kakva kataklizma nadolazi.

– Ne treba nam premijer koji uprkos nemanju dana radnog staža van politike i svojoj nestručnosti za vanredne situacije naređuje jednom generalu Dikoviću šta i kako treba da radi.

– Ne treba nam premijer koji se sa svojom svitom vozika okolo čamcem u koji može da stane baš šestoro unesrećenih ljudi željnih suvog tla.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja katastrofu i nesreću koristi da bi došla na vlast u gradovima u kojima vlada opozicija.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja iz Beograda šalje dobrovoljce u Šabac, grad koji ima više od 50.000 stanovnika.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja te dobrovoljce iskoristi da bi smenila vlast u tom gradu.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja ne haje za Paraćin, u kojem nije na vlasti.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja dva dana ne obraća pažnju na apele Smederevske Palanke, u kojoj nije na vlasti.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja ne obraća pažnju na Svilajnac, u kojem nije na vlasti.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja danima dopušta da se Krupanj raspadne, jer ni tamo nisu na vlasti.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja vlast ne vrši jednako za sve građane već ih deli na ljude prvog i drugog reda, zavisno od toga za koga su glasali.

radio-amateri

********************************

Ne postoji dovoljno veliko priznanje koje treba odati svim sjajnim ljudima, policiji, vojci, stručnim spasiocima, desetinama hiljada volontera na svim frontovima, onima na terenu, ali i na internetu, radio amaterima, onima koji su spasavali ljude, ali i onima koji su spasavali životinje, onima koji su dali svoje poslednje da bi neko drugi imao bar nešto. Ne postoje dovoljno veliki epiteti za ono što smo svi zajedno uradili. A nisu ni potrebni, jer smo samo bili ljudi. Oni pravi.

Državnom rukovodstvu moguće je, sa druge strane, nameniti samo jednu poruku: sram vas bilo.

Zbog politizacije ljudske nesreće, zbog nesposobnosti i zbog toga što ste seli u fotelje za koje niste predviđeni ni znanjem ni strukom ni savešću, ne razmišljajući da li to može da ugrozi živote ljudi.

Da ne znam da nemate ni trunke savesti, možda bih rekao i kako bi trebalo da podnesete ostavke svi do jednog. Ovako ostaje samo – sram vas bilo. Pitanje je da li ste i toga dostojni.

Autor: Nenad Miroslavljevič

Blog drugastrana.net više nije dostupan ali Webarchive pamti i ovaj tekst

SEO Strategy (Search Engine Optimization)

It’s increasingly clear that quality of content, quantity of content and distribution of content is the name of the SEO strategy game.

In order to “get” SEO strategy, it’s important to look back at its history. In the beginning, the best white label SEO strategy was all about getting a really high keyword density and increasing the number of links out there on the internet leading back to your website. The easiest way to accomplish this strategy was better known to black-hat SEOs as “keyword stuffing” and “link farming.” Google’s algorithms had a lofty goal — serving up the best results. Unfortunately, the algorithms at the time had loopholes that were pretty easy to exploit. In these early days of SEO strategy, finding and taking advantage of these loopholes was the name of the game. Black-hat SEOs would slip through whichever way they could. If that meant cramming keywords into every little nook and cranny, so be it. If it meant putting white text on a white background, paying shady link farms to link back or building out 10 sites just to link back to a primary one, it was all fair game. Because it all worked. Some very successful digital marketing pros made piles of money exploiting these SEO tactics.

Today, those lazy SEO strategies will get you penalized, if not outright blacklisted. Back then, the algorithms rarely updated, but today, the algorithms update frequently with new information. They have matured and gotten smarter, and are constantly evolving to weed out spam and show searchers the best content. Google algorithm updates Penguin and Panda get most of the credit for closing easily-fooled loopholes and shaping today’s SEO. However, Google’s goal has never changed. They always wanted to reward the best websites for whatever keywords were being searched. So, for those of us who had always focused on white-hat SEO, we are now reaping the rewards.

If  an SEO company tells you, “We can SEO your website,” run the other way. SEO is now so complex and dynamic, that in order to play in this arena, you need to commit to a monthly budget and approach. Getting to the top of the search engine rankings and staying there takes a dedicated, well-rounded team of web and SEO professionals. It takes an digital marketing team. SEO now goes way beyond the on-page copy, links and keywords. SEO strategy now includes traffic-driving activities like email marketing, social media sharing, customer relationship management (CRM) and thoughtful content strategy. It incorporates the best engagement with elements like user experience (UX) and user interface (UI) design, conversion rate optimization (CRO) and call-to-action (CTA) strategy. It uses content marketing, blog posts, landing pages, infographics, video, on-page updates, PR and keyword analysis. And finally, the best SEO strategy needs to earn links legitimately through quality content and link outreach. This level of complexity takes experts in a variety of disciplines: UX/UI designers, conversion specialists, keyword analysts, journalists, web developers, videographers and more. Needless to say, SEO and SEO strategy is no longer a one-person game.

SEO strategy is our passion. Let our award-winning digital marketing team transform your search engine rankings.

  • SEO Strategy
  • Search Engine Optimization
  • Search Engine Rankings
  • Keyword Analysis
  • Link Building & Link Earning Strategy
  • Content Marketing
  • Blog & Content Strategy
  • CRO (Conversion Rate Optimization)
  • Call-To-Action Strategy
  • User Experience & User Interface Design

Da li radiš ono što želiš?

Svako od nas želi da bude srećan, ali put do nje nije uvek baš jasan. Čovek kako zadovolji jednu potrebu tako mu se rađa druga. Primera radi ranije sam želeo samo dinamičan posao, kada sam to dobio, onda sam želeo da više zarađujem… onda sam želeo da radim nešto drugo…

Da li ste vi srećni sa svojom trenutnom pozicijom?

Možda zvuči čudno, ali u trenutku kada zemlja samo što nije izašla iz krize, po nečijim rečima, ja razmišljam o tome šta bih ja voleo da radim i od čega bih želeo da živim. Šta je to što mi se sada čini zanimljivim za moj budući poziv.

Oduvek sam imao tu ambiciju u sebi da jednoga dana otvorim svoju firmu, ali dotle me čeka još veoma dug put u kome treba da steknem brojna znanja i kontakte.

Nisam krio ni ambiciju da postanem predavač, jer volim osećaj kada izađem pred ljude i prenosim im moje znanje. Kada razmenjujemo iskustva i dolazimo zajedno do novih saznanja. Kada vidim da posle predavanja i oni i ja odlazimo zadovoljni. Da bih postao predavač treba da imam i o čemu da predajem. Završavam marketing na Fakultetu organizacionih nauka, a retko se hvatam da čitam stručnu literaturu. Ono što ću pokušati da u narednom periodu bolje pokrijem jeste mobilni marketing, jer će mi to verovatno biti i tema diplomskog, a i verujem da je to nešto u čemu bih mogao da se probijem u ovoj našoj lepoj, ali hladnoj zemlji. Ne želim da budem samo još jedan predavač.

Želim da pokrenem diskusije, dam nove ideje, predloge rešenja problema. Mislim da je inovativnost jedna od mojih najboljih osobina, ali da je nisam dovoljno razvio, tj. materijalizovao kroz uspešne projekte.

Uz dovoljno rada i prava poznanstva verujem da će mi ova godina omogućiti da dosta napredujem na ovim poljima i da ću moći sa osmehom na licu da dočekam narednu.

Riječi koje život znače – Gost bloger Uglješa Erić

Drago mi je što mogu da ugostim još jednog prijatelja na ovom blogu i da prenesem njegovu priču i ukažem na gluposti koji neki pojedinci našeg društva i dalje rade, jer kao što Uglješa lepo reče:

Da li je lj ili l, da li ima ije, je, naizgled  tako nevažno, slovo gore-dole, ali mnogi ne znaju da su sitnice one koje život znače, a te mrvice u poslovanju, te mrvice imaju težinu prosječnog indijskog slona

Riječi koje život znače

Udahni duboko, broj do 10.

Do 10, dobro, 1, 2, 3, 4, 5, …. 101, 102, 103, ne, ne, ne ide, ne ide…..

Kako je sve počelo?!

Sve datira od perioda kada sam studentski život počeo na Voždovcu, stanujući u stanu drugara Prokke. Pošto je najbliža menza u studentskom domu  4. april, tu sam odlazio svaki dan na ručak i večeru. Ne, nije još ključni momenat. I tako, hrana nije loša, ali ja veliki, kalorija malo, uvijek malo.

Posle jedne osrednje večere, zaputim se prema stanici tramvaja, i na putu sa desne strane ugledam malu pekaru. Prostor, desetak kvadrata, prilično neuredno, ali mnogo ljudi čeka u redu. Na prvi pogled meni čudno, kako toliki ljudi, a pekara se jedva čak i primjeti, iako morate da prođete pored nje.

Ne budem ja lijen, sačekam u redu, uđem, vrtim glavom, razgledam asortiman, ali ne uspjeh da primjetim ništa više do hljeba i lepinja. Dođem na red.

-Izvoli momak.

-Daćete mi……… jedan hljeb.

-Hoćeš kesu?

-Ako nije problem.

-Izvoli, 40 dinara.

Platim, uputim se ka stanu. Hljeb, vruć. Dođem u stan, da probam kakav je, kad, ključni momenat broj jedan u priči, u životu nisam jeo bolji hljeb. Divota.

Sledeći put kada sam došao da kupim hljeb, razgovor je bio skoro pa isti gore navedenom, ali, ključni momenat broj dva, „komšija, nije hleb baš najsvežiji, ali lepinje jesu“.

Uzmem tada lepinju, oduševim se ponovo, kupe me činjenicom da im nije bitno što neće prodati taj hljeb koji je svijež, ali je samo hladan, nego mi ukažu da kupim ono što je toplo.

Dani teku, mijenjam mjesta stanovanja, ali svaka pomisao kupovine hljeba, svako pitanje za bilo koju pekaru, vode do underground pekare (tako sam je ja zvao, jer čak nema ni ime jasno istaknut,  ili ga ja nisam primjećivao). Mnogo puta preporučena, mnogo njene proizvodnje pojedeno.

Počinje druga godina, uzimam dom,  4. april, moje stanovanje se nastavlja na Voždovcu.

Teku dani, učenja mnogo, gladi još više. Sada i cimere uputim na pekaru, i svako jelo kasno u noć

počinje kupovinom hljeba u pomenutoj.

I, sve je idilično bilo, da ne dođosmo do ključnog momenta serije tri.

Ulazim, u pekaru, radi gazdarica,

-Dobro veče, kako ste, jel ima hljeba?!

-Ne, nema za tebe hljeba, i ovde se ne prodaje nikakav hljeb.

-Ne razumijem…

-Šta ne razumeš, ovde se prodaje hleb, hljeb ne možeš dobiti.

-Problem je što ja govorim hljeb?

-Kakav hljeb, to se ne govori tako, gde si pročitao da to piše, u kakvim knjigama.

-Ja sam iz Republike Srpske, ja tako pričam, ne vidim zašto vam to smeta.

-Ti sada živiš u Srbiji i ne možeš tako da govoriš, ispravno je hleb, i tačka.

-Gospođo, ja samo studiram u Srbiji, ali i ako budem nastavio da živim ovde i dalje ću da pričam

ijekavski, ma koliko to nekom smetalo.

Koliko si platio da studiraš kod nas?

-Hm, pođoh da kažem, tužna činjenica po vas je što sam ja vidjeo malo više od Srbije, a i dalje ću da gledam, a vi nećete dalje od ove loše stolarije, ali, umjesto toga, samo se nasmješim i izađem napolje.

Počinjem lagano da se tresem, adrenalin raste. U podsvjesti se osjećam  ugroženo, životinjski instinkt proradi u vama, mehanizam odbrane od zvijeri je uključen…

Brojim do 100, do 200, ne pomaže… Ne znam da li ja ta žena bila na drogama, na šarenim gljivama, da li ju  je možda u mladosti dečko Miloje sa Romanije ostavio, da li joj komšija pjeva pod tušem svako jutro, pa ima averziju prema ijekavskom, ali njenim postupcima moje divljenje pekari ne samo što se srušilo, nego se i zakopalo, nekih 3 metra pod zemlju.

Da li je lj ili l, da li ima ije, je, naizgled  tako nevažno, slovo gore-dole, ali mnogi ne znaju da su sitnice one koje život znače, a te mrvice u poslovanju, te mrvice imaju težinu prosječnog indijskog slona.

Ugljesha Eric aKa LoooD