Kao što znate, vi koji ste čitali ovaj blog i pre par godina kada sam poslednji put pisao češće, ljubaznost (pre svega prodavaca) mi je jedna od omiljenih tema. Prosto mi je neverovatno i dalje koliko se tome malo posvećuje pažnje. Pa evo par mojih zapažanja i kako sam se i gde osećao.
Prodavnica dečije odeće u Cetinjskoj #tamo me više biti neće 🙁
Odoh tako jednog lepog dana ja do prodavnice da pitam da li slučajno imaju posteljinu za decu. Prodavačica mi objasni kako je radnja koja je imala posteljine tu zatvorena još 2013. Savršeno tačna i potpuno beskorisna informacija. Da mi je umesto toga rekla da mogu da pogledam u npr. HomeCentru ili još bolje u nekoj bližoj radnji, i da me usput pita da li je u pitanju bata ili seka pošto su baš dobili novu kolekciju ili imaju akciju… Kapirate? Ukoliko mi pomognete, rado ću ostaviti koji dinar kod vas.
Intesa #rado bih je menjao, samo ne znam gde :/
Slučajno pre neki dan izvadih firminu karticu da proverim do kada važi. O iznenađenja, pa upravo danas ističe. Nije me mrzelo i prošetah se do banke. Uzeh papirić za pravna lica. Sačekah red par minuta. Vratiše me da uzmem drugi papirić jer sam izabrao pogrešnu opciju za pravna lica, te mlada dama ne može da mi pomogne oko kartice. Uzimam novi papirić. Čekam još malo red. Objšanjavam situaciju i pitam kako je moguće da me nisu obavestili? Lik, vrlo brz ali ne i predusretljiv, mi objasni kako oni ne šalju obaveštenja?! Ja mu rekoh da sam bar mejl očekivao od njih. Da ne govorim koliko oni para uzimaju na svoje usluge i kako i dalje nemaju podršku za OS X iako su je najavili još 2013 i da nemaju mobilnu aplikaciju za pravna lica… Ukoliko neko ima predlog u kojoj banci sve to funkcioniše kako treba za pravna lica, javite 🙂
PastaBox #došao sam ponovo 🙂
Prvi put kada sam ušao, radila je jedna krupnija vesela devojka. Lako smo se sporazumeli šta mi preporučuje i napravila mi je super pastu. Svima sam razglasio koliko je bilo dobro. Posle nedelju dana sam došao sa ortakom i dočekao nas je drugi natmureni lik. Ne moraš stalno da se smeješ, ali brate budi bar prijatan sa gostima. Pošto vidim da tvoja koleginica može, znači nije baš toliko gadan taj posao.
ColdPress #žao mi što ništa nisam kupio 🙂
Slučajno na Twitteru videh reklamu za hladno ceđenu kafu. To sam morao da probam, te jelte odmah se spustih do Idee London, dadoh 370 kinti da probam taj čarobni napitak. Kapiram da ga neću skoro probati ponovo, ali to je druga priča 🙂 Elem preko puta mog kanca kod Čukur česme, ima ColdPress prodavnica. Svratih po prvi put tamo (iako radimo već godinu dana na toj lokaciji). Devojka koja je tamo radila je toliko bila pozitivna i vesela, da evo opet imam želju da svratim tamo i da ovaj put zaista i kupim nešto. Sjajno 🙂
Lonče #klopa dobra, konobar jock 🙁
Bar jednom nedeljno svratim do Lončeta jer se trudim da jedem kolko tolko po pravilima hrono ishrane. Imaju par odličnih jela (pileći gulaš i cepkanu prasetinu), a još kada je i vreme ovako lepo i sunčano, ugođaj je još veći, jer imaju i baštu. Tako pre par dana ortak i ja odosmo tamo. Kako je bio tek početak lepog vremena, u bašti su bila samo tri stola, sva tri zauzeta. Sedosmo unutra i pitasmo konobara da li može da nam iznese još jedan sto, na šta nam on reče da ne može, ali da možemo da sednemo napolju kada se oslobodi neki sto. Inače lik često pravi bisere poput toga da zaboravi da donese deo narudžbine (npr. koka kolu, ili hlebiće, jednom je i escajg zaboravio…), te su mu šanse za bakšišem u startu bile loše. Sedosmo mi napolje posle par minuta. Stigla nam i klopa koja je bila sjajna. Kad eto i njega. Mislim konobara, evo ga donosi dva stola. Valjda ne može jedan, ali dva mogu da se iznesu… Da dodam da niko za njima nije sedeo još nekoliko minuta. Trebali uopšte da spominjem kako nije dobio bakšiš i kako smo se mi sjajno osećali u tom trenutku?
Galerija podova
Galerija podova #za neverovati 🙂
Uđem ja tako sa ortakom posle Pastaboxa i tepihe da pogledam. Velika radnja, a niko da mi priđe. Posle minut ili dva prilazi nam gospođa i u narednih 15ak minuta me potpuno oduševi pristupom. Sve što me je zanimalo oko tepiha mi je rekla, a i više od toga. Pokazala bar 10 različitih. Napomenula za popuste. Za mogućnosti plaćanja na rate. Ma sve što treba. Takoreći ona je samo radila svoj posao onako kako treba da ja poželim da tu ostavim pare (i poželeo sam). 🙂
Ono što mene nervira jesto što ja moram da ističem ovakve lepe primere, a oni bi trebali zapravo da budu normala 🙁
Kakva su vaša iskustva?
Ko je vas poslednji put oduševio ljubaznošću?
Podelite sa nama u komentarima 🙂
Recent Comments