Sa rastom broja obaveza smanjuje se naše raspoloživo vreme. Kada pravimo planove šta želimo da postignemo tokom dana ili nedelje, nažalost prečesto najdraže stavljamo na dno liste. Čak i kada to nije slučaj, kada dođe do pomeranja odreženih aktivnosti, čini nam se da je najlakše odložiti viđenje sa dragom osobom jer ona će to razumeti. Znamo se već toliko godina i to što se nećemo videti taj dan ne predstavlja nikome problem.
Da li je baš tako?
Šta bi se desilo da te osobe više ne bude? Da li bi nam onda bilo žao što nismo iskoristili tu priliku da je vidimo? Šta bi se desilo da je htela da nam kaže nešto veoma bitno, ali mi nismo imali vremena da je saslušamo. Da li su zaista druge stvari važnije od prijaveljstva i porodice? Znam da svi mi imamo račune da plaćamo i da želimo da obezbedimo što bolji život za svoju porodicu ali da li nekada u tom pokušaju zapravo zaboravimo šta je njima najvažnije? Vreme i pažnja koje podarimo voljenoj osobi je najvrednije što možemo da joj damo. Podrška, razumevanje to je ono što je zaista bitno.
Jednoga dana kada budemo sedeli na jednom tremu neke kuće u predrađu i prisećali se uz kaficu naše mladosti nemojte zažaliti što niste više vremena podarili bitnim ljudima, što niste više slušali njihove priče, njihova razmišljanja, jer zapravo priče i sećanja su sve što nam ostaje. Sve ostalo prolazi.
Recent Comments