Koliko puta ste bili učesnik ili posmatrač ovakve konverzacije? Koliko puta vam je to bilo krajnje dosadno? Koja je uopšte poenta ovakvih pitanja? Da li je to ljubaznost, navika ili nekoga stvarno zanima? Šta ako kažemo da nam je loše? Šta onda?Čak i da nam jeste loše da li bi to delili sa ljudima koji nam nisu bliski? Ja imam običaj da gotovo uvek govorim kako sam ili odlično ili sve bolje i bolje. Jednostavno ne moraju svi da znaju kako se ja osećam. Sa druge strane ako ne verujem da ću biti bolje onda i neću, zar ne? 🙂 Sa druge strane kada pitam starije ljude u zgradi kako su, najčešći odgovor je kao i ovo vreme, bilo da je u pitanju lepo, zima, jesen… Verujem da njima promene vremena najviše smetaju pa to ima i logike. Međutim kako recimo nekome reći da si mamuran, da ti se spava, da bi samo da ideš kući…

Šta vi govorite kad vas neko pita? Uvek istu priču? Istinu ili…?