Donosilac dobrog raspoloženja – Donesi.com

Svakoga dana na poslu je dilema ista. Šta danas za ručak pojesti? Idealno bi bilo nešto kuvano, a opet da nije preskupo. Ima par mesta u kraju (Dorćol), ali i ona dosadila. Tražio sam nešto novo i drugačije.

 

Za servis Donesi.com sam znao odavno, ali ih nikada nisam koristio. Jednom sam bio prisutan kada je drugar naručivao, ali to je bilo to. Nisam uspeo da se snađem najbolje na sajtu, jer sam tražio kuvana jela koja mi je bilo teško da pronađem. Slabo sam i čitao komentare. Zapravo nisam se ni dovoljno potrudio.

 

Međutim sve se promenilo prošlog petka. Bilo je 21:20 kada smo drugar i ja rešili da naručimo kinesku klopu. Na brzinu sam instalirao android aplikaciju, ulogovao se, pronašao restoran Soya sos (koji je Ivan preporučio) i odma pogledao šta ima na spisku najpopularnijih stavki. Pogeldah i ostale opcije i sastavih porudžbinu. Unesoh i adresu i potvrdih sve. Došao je crni ekran koji je nosio zebnju, pošto je tada bilo već 21:27 a restoran je zvanično radio još 3 minuta. Posle par minuta (nama je vreme teklo vrlo spoooro ) gledanja u krugove na ekranu, dok je prošao ceo proces obrade, dobili smo potvrdu da je naša produžbina primljena i da stiže za 45 minuta. Stigla je i nešto ranije! Klopa je bila očekivano dobra.

 

Ono što je mene oduševilo koliko dobro radi Donesi.com servis, što sam potvrdio još nekoliko puta u narednih par dana na poslu. Od tada nam je to početna stanica za naručivanje klope.

Međutim, kao što sam obećao na Twitteru, ono što je mene privuklo samom korišćenju servisa je Android aplikacija. Ona nije fenomenalnog dizajna, ali ima odlične funkcije. Najpre birate lokaciju (može i putem GPS-a, mada se meni tu ne snalazi najbolje). Potom se dobija izbor restorana koji nije kategorizovan, ali je njihov rejting jasno naznačen. Po ulasku u restoran dobijate prvo osnovne informacije o njemu kao što je prosečno vreme isporuke, radno vreme, najmanji iznos i minimalna porudžbina. Ono najosnovnije, ali i najbitnije. To je sve sadržano u tabu Info, a osim njega tu je i tab Izaberite gde zapravo počinje zabava 🙂 Prva i najvažnija stavka je najpopularnije. Nju ćete najčešće i koristiti, pogotovu kada ledate novi restoran. Klikom na željenu klopu, dobićete zahtev da se ulogujete (ovo se traži jednom tokom rada aplikacije). Potom možete da odaberete količinu klope (do 4 komada), unesete dodatna uputstva (za Prokku) i odaberete dodatke po želji koji zavise od klope (npr. feferoni, kačkavalj, kajmak…). Klikom na stavku dodati upravo ste započeli vašu kupovinu. U okviru kupovne korpe možete videti spisak svega što ste stavili, izbaciti ako ste nešto promašili i na kraju naravno naručiti. Dovoljno je još ostaviti podatke za isporuku i “mirno” sačekati klopu. To je sve. Veoma brzo i jednostavno 🙂

Aplikaciju možete preuzeti i skeniranjem ovog koda:

 

Par sugestija da aplikacija bude još bolja:

  • pretraga po vrstama restorana/jela (npr. kuvana hrana)
  • pretraga po ceni obroka (npr. do 300 dinara)
  • filter za minimalnu porudzbinu (npr. samo restoratni koji isporučuju na mojoj lokaciji za preko 300 dinara)
  • mogućnost postavljanja i čitanja komentara
  • mogućnost unosa nekoliko predefinisanih lokacija (kuća, posao, devojka…)
  • vidljivost porudžbine u svakom trenutku (i kada je izbor kategorija klope u pitanju)
  • registracija korisnika
  • preporuka klopa

 

Ja ostajem redovni zadovoljni klopadžija Donesi.com servisa, pre svega zbog odlične usluge i Android aplikacije.

 

*UPDATE: Kako je tekst pisan još u maju mesecu, ali je tek sada ugledao svetlost dana, dogodila su se još mnoga pozitivna iskustva sa Donesi. Jedno od njih je bilo kada sam želeo da ručak stigne u 14h (rezervaciju sam radio oko 11h). Nazvali su me posle par minuta, izvinili se i ljubazno me pitali da li može da se rezervacija pomeri za 15 minuta pre ili posle tog termina zbog restorana. Naravno da sam pristao i pritom bio oduševljen što su me to uopšte pitali, što je za svaku pohvalu!

 

Zadovoljan kupac je najbolji kupac – Toshiba

Danas sam imao zadovoljstvo da se upoznam sa predstavnicima Toshibe – Adrijan Vazdar (Business Manager) i Alen Rizvić (Channel Account Manager) u prijatnom okruženju restorana Caruso (sa neverovatnim pogledom) i da saznam iz prve ruke kako velike kompanije razmišljaju o svojim kupcima.

Direktan povod za ovo druženje je nastavak jedne lepe priče koju je Toshiba sprovela kod nas, tj. njihovoj nagradnoj igri koja je organizovana putem blogova, a u kojoj su posetiocima sa najboljim pričama o tome kako su “upropastili” svoj laptop delili vredne nagrade. Zanimljivo je da osim sto su obradovali dobitnike, nasmejali druge čitaoce, došli i do njima bitnih informacija kako ljudi koriste laptopove i na koji način dolazi do njihovog oštećenja.

U vrlo opuštenoj atmosferi upoznali smo se sa zanimljivim gadgetima kompanije Toshiba – media player koji ima ugrađen tv i radio prijemnik, ali i sa novim laptopovima i njihovim mogućnostima i šta je to što Toshibu izdvaja od ostalih brendova, na domaćem tržištu. Oni imaju i jednu “kvarnu” prednost, a to je da ih kupci percipiraju isto kao što i oni percipiraju sebe. Koliko su dobar posao napravili prošle godine lansirajući garanciju “Bez obzira na sve”, čiji je jedan od kreatora i gospodin Vazdar, uspeli su da povećaju prodaju u Srbiji za preko 60% u odnosu n 2008., dok je celo tržište laptopova palo između 25 i 40%

Ono što je meni prolazilo kroz glavu tokom priče je i to da nekoliko mojih prijatelja koji imaju Tošibu, smatraju da jednom Toshiba uvek Toshiba 🙂 Još ako je to Tecra serija utoliko bolje. Predstavnici Toshibe su otvoreno rekli da su njihovi proizvodi nešto skuplji od konkurencije, ali… i kvalitetniji.

Svako od nas voli različite stvari, ali teško je ostati ravnodušan na konstataciju da slabo učešće Toshibe na tržištu netbookova je posledica toga što oni ne žele da odstupe od određenog nivoa kvaliteta, što podrazumeva da netbook mora da ima 2 antene za WiFi ali još važnije i 3D zaštitu za hard disk (u slučaju pada kompjutera neće doći do oštećenja informacija), što automatski podiže cenu izrade uređaja.

Mene je fascinirao njihov odnos kako sa nama na ovom neformalnom okupljanju, tako i prema svojim korisnicima. Mnogo pažnje posvećuju zadržavanju postojećih održavajući obećanje o isporuci određenog nivoa kvalieta, i tako iz generacije u generaciju.

A šta ako se pokvari laptop?

Kao i svakoj drugoj marci, najveći problem je kupac kome se pokvario uređaj, jer on nikako u tom trenutku ne može biti zadovoljan kupac, već nezadovoljan. Od načina na koji se ophode serviseri mnogo će zavisiti i slika koju krajnji korisnik ima o celom brendu. Verovali ili ne, ali serviseri iz centralnog Toshibinog servisa neretko pozovu korisnika nakon obavljene popravke i pitaju ga kako je zadovoljan!

Da li biste želeli da neko vas pozove i pita kako ste zadovoljni uslugom? Ja znam da bih 🙂

I pred kraj, ali nikako najmanje bitno, video sam neke drage ljude sa online scene, upoznao nove, i ponovo video koliko je zdrava naša online scena, bar ovaj deo koji bolje poznajem 🙂

A za sam kraj veliko hvala Miloju Sekuliću i Konstantinu Milutinoviću iz McCann PR-a koji su danas bili sjajni domaćini i koji su omogućili da se sve ovo i dogodi! 🙂

Osmeh na trafici

happy_face_Verovatno ste već navikli da kritikujem prodavce, ali uskoro će na ovim stranama osvanuti i nekoliko saveta za njih, te se nadam da će bar nekome to nešto značiti.

Ovaj put bih se ipak okrenuo jednoj maloj trafici na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog koja je otvorena pre par meseci. Ono zašto je ona bitna za ovu priču jesu njena potpuno dva lica.

Prvo, naravno ne previše svetlo, jeste gospođa srednjih godina koja tu radi i koja je stalno nešto tmurna, blago mrzovoljna, ali poslovna i brza. Posle jednog takvog susreta razmišljao sam da li ona uopšte ima potrebe da bude ljubazna, jer onaj ko je došao nešto da kupi, najverovatnije će to i učiniti. Njega mnogo ni ne zanima ko je sa one strane prozorčeta, sve dok dobije robu koju želi i kusur.

Enjoying the sunDanas sam mišljenje promenio i smatram da je ljubaznost i njima bitna. Naime umesto gospođe srednjih godina, sa druge strane prozorčeta stajala je mlada, pozitivna i vrlo ljubazna devojka. Cela komunikacija je bila vrlo prijatna, a ono što mi se posebno dopalo jeste što kada mi je vratila kusur i kada je praktično naš “posao” završen uputila jedan mali osmeh. Nju je to “koštalo” jedan sekund. Mene je to navelo da razmišljam o tome kako jedan tako mali gest može mnogo da znači i koliko sam u tom trenutku želeo da imam potrebu da kupim još nešto kod njih 🙂 Ili da bih sigurno i narednih dana tamo bio čest kupac jer bi mi bilo prijatno i drago da baš njima ostavim svoj novac, naravno ukoliko bi tu bila ona, a ne gore pomenuta gospođa.

Da li i vama osmeh i prijatnost prodavca na trafici znače ili ne?

Kako je (Logitech) talas pobedio sve

Već nekoliko meseci razmatram nabavku nove tastature za moju desktop mašinu. Najpre sam želeo da uzmem Logitech ultra x ali kako sam pročitao nekoliko loših komentara odustah od iste. Vreme je prolazilo, a ja nikako nisam mogao da odlučim nešto pametno pa da još to i isprobam.

Pre par nedelja ipak sam uspeo da odvojim vreme i da se malo prošetam po centru grada i da testiram nekoliko modela. Ono što me je prvo vrlo neprijatno iznenadilo jeste da prodavnice u Brankovoj imaju veoma loš izbor modela, ali ono što me je još više iznenadilo je to što Win Win u Balkanskoj, koji se toliko reklamira, ima baš slab izbor. Ipak bih kod njih pohvalio vrlo ljubazno osoblje koje je pokušalo da mi pomogne, ali izbor je jednostavno bio suviše loš.

saitek backlight

Kupovina i radno vreme

Čitajući na IT svetu opise tastatura zapadoše mi za oko par komada. Pre svega Saitek Backlit Slimline Multimedia tastatura. Pozadinsko osvetljenje i niska cena izgledali su dosta privlačni. Ukoliko se doda i da sam do sada imao lepa iskustva sa drugim Saitek periferijama činila se kao veoma zanimljivo rešenje. Nažalost od nje sam na kraju odustao zbog radnog vremena Compdesk-a koje se poklapalo sa mojim radnim vremenom tako da nije bilo moguće da odem i da testiram.

coolermasterslim

Meni je garancija bitna, a vama?

Ono što sam ipak mogao da opipam, a bolje da nisam, jeste Cooler Master Slim X i Neo-E. Otidoh tako sav srećan u Desk sa parama u džepu i željom da pazarim sebi ovaj flat komplet. Predusretljiva prodavačica mi je čak dala da testiram njenu radnu tastaturu pošto je isti komplet bio u pitanju. Prvo razočarenje je bio odgovor dugmića koji je nekako bio suviše blag. Drugi mnogo veći razlog zašto je nisam kupio je garancija. Na moje veliko čuđenje daju garanciju od samo mesec dana. Pitao sam ih zašto je tako mala, kada drugi proizvođači daju garanciju od nekoliko godina, na šta su mi odgovorili da ako tastatura nema problema tokom prvog meseca sve posle toga je usled neadekvatne upotrebe. Iskoristih priče sa Benchmark foruma i objasnih da to nije baš tako i da su ljudima crkavale i mnogo kvalitetnije tastature posle nekoliko meseci, ali se ipak na kraju zahvalih i odoh.

log_BILLOGWAVE

Pobednik dana! Logitech wave

Razmišljajući na putu kući setih se da sam video u MM house u Kralja Milana 20 da imaju Logitech Wave za 2960 dinara što se ispostavilo da je fantastična cena. Ipak kako nisam bio siguran ima li gde jeftinije proverih na netu i zaključih da ispod 4000 teško mogu da nađem. Dani su prolazili a ja nikako nisam uspevao da se organizujem i da odem do njih. Dodatni problem je bio što nemaju sajt, a na telefon nisam uspeo da ih dobijem. Ipak danas se sve poklopilo te sam otišao kod njih i uzeo ovu sjajnu tastaturu po odličnoj ceni.

Jedan od faktora zašto sam baš nju uzeo jeste i to što sam na sličnom, samo bežičnom, modelu radio u prethodnoj firmi punih 9 meseci i znam da mi prilično odgovara. Uostalom na njoj je i započeta ozbilniji život ovog bloga 🙂 Ko voli gomile multimedijalnih tastera sa ovim sigurno neće zažaliti (mada meni to nije neki prioritet). Postolje za ruke je jako lepo i udobno i to me je oduvek oduševljavalo 🙂 Osim toga ima i Fn dugme koje u kombinaciji sa F1-F12 omogućava pokretanje aplikacija po želji. Tasteri su malo mali po površini i bilo bi dobro da tastatura ima malo jači otpor, ali ako se to izuzme ja sam stvarno prezadovoljan. Dodajmo i da sam narednih 5 godina siguran, jer ako se bilo šta desi garancija je tu! 🙂

P.S. Kliknite na slike da bi ih videli u većoj rezoluciji.

Inicijativnost i ljubaznost- više od reklame! – Gost bloger The Traveler

Posle izuzetno čitanog članka “Susret sa kompanijom „Mokra krpa”” The Traveler nam donosi još jedno svoje dragoceno iskustvo.
p-customer-serviceJuče sam ušla u apoteku na Auto-komandi (preko puta Franša i podzemnog prolaza). Pozdravio me je ljubazni mladić i pitao šta želim. Vadeći mobilni kako bih se podsetila naziva leka koji treba da kupim šalili smo se zajedno kako mi treba puškica. Pitala sam ga za lek, a on je rekao da nema baš taj, već da ima zamenu koju ja nisam prihvatila. Objasnio mi je da je sastav potpuno isti, da ima isti efekat i da je samo proizvođač drugačiji. Ponudio je da sačeka (iako je bio kraj radnog vremena) dok ja pozovem doktorku da proverim, ali je bilo 20:58 i bilo je kasno da je zovem. Štreberski sam odgovorila da mi treba baš taj lek i zahvalila mu se. On se nasmejao i rekao da je to moja odluka.

Krenula sam da izlazim i onda je on doviknuo: “Ali znate da mi nudimo 15% popusta celog meseca za sve što nije lek? Imamo čak i 50% popusta za trudnice.” Okrenula sam se, nasmejala se i odgovorila da trudnica još uvek nisam, ali da ću uskoro na more pa će biti puno zezalica na kojima je dobro uštedeti tih njegovih 15%. A kada sam se okrenula, videla sam da drži flajer i ima onaj papy eye, u fazonu, “kupi nešto i od nas”, ali na pristojan i fin način. Uzela sam flajer i svakako ću se potruditi da, iako nije u blizini moje kuće, tu obavim kupovinu pred more. Možda ću zvučati kao neka baba, ali rizikujem da sa vama podelim svoj stav- ne sreću se često mlade i preduzimljive osobe u Beogradu, nažalost… Biti ljubazan, pristojan, šarmantan, boriti se za nešto malo u šta veruješ pa bila to i prodaja još dva preparata koja će povećati prodaju u doba krize, ili pak osmeh koji ćeš da dobiješ ili daš i njim ulepšaš svakodnevicu, čini mi se da su sve češće zaboravljene vrednosti.

Zato podržavam inicijativnost i dobrog trgovca! 🙂

Legend(ary) shopping vs. rest

Još jedan pokušaj šopinga u Beogradu doneo je relativno očekivane rezultate. Oličan mix izuzetno ljubaznih i krajnje neljubaznih i drskih prodavaca. Odakle krenuti pravo je pitanje.

p-babyMiiirnoo!
U springfildu (ne zaslužuju veliko slovo) ne umeju da se kulturno obrate, a kamoli zamole da se ne ulazi u prostor gde su garderobe. Na stranu što mi uopšte nije jasno zbog čega nečija devojka ili dečko ne bi ušli u taj prostor. Valjda je devojka gledala kako se obraća u vojsci pa je mislila da može i ovde da naređuje. Mislim može ona, ali može i da gubi mušterije zbog toga. Bar par je danas uspešno oterala iz radnje.

Čiji si ti mali?
Mura je posebna priča. Potpuno nezainteresovane starije gospođe koje pride su zaboravile negde pravila prijatne komunikacije, a o prodaji da ni ne govorim. Em što nas nisu pozdravile kad som ušli, em što nam nisu ponudile ništa što nas je zanimalo. Osim što su mi napomenuli da to nisu odela već samo sakoi, a druga koja sam gledao su za visoke ljude… Fala im lepo, ali za mene baš ništa pametno ne rekoše.

Too hot…
Dvoje iz Azzaro-a, relativno ljubazni, blago nezainteresovani, mada razumem i današnji dan je bio krajnje naporan svima, a plus petak. Ali opet kada vidite kako neki drugi rade, ne možete da se ne zapitate zašto su oni takvi.

Dobar prodavac, neodgovarajuća ponuda
U Brankodexu ništa kupio nisam, ali se prodavac dovoljno potrudio da poželim da opet odem tamo kada budem nešto drugo jurio, jer mi je vrlo lepo objasnio zašto lanenih odela nema (prodaja je kranje variabilna, jedne godine odlična, pa dve ništa…

Legend(e)
Najbolje za kraj. Legende iz Legend-a. Zaista izuzetno ljubazni prodavci. Usluživali su me momak i devojka koji su se maximalno potrudili da mi daju sve potrebne informacije, da ukoliko nema veličine u jednoj boji ponude mi drugu, da nazovu drugu radnju da bi mojoj devojci rezervisali majicu, a treba li da spomenem da rade ceo dan u prostoriji gde klima loše radi?! Zaista prodavci kakve samo poželeti možete sa dobrim savetima o veličini, o materijalima… Kod njih sam pare sa osmehom potrošio, samo mi je bilo žao što još par stvari u mojoj veličini bilo nije. Topla preporuka! 🙂

My Bizzz – Posao, tim & zadovoljstvo

p-teamVeć neko vreme razmišljam o tome šta bih ja radio kada bih imao svoju firmu, gde ljudi greše u ophođenju sa zaposlenima, šta se zaboravlja prilikom intervjua za posao, koje su to stvari koje su meni sada iz ugla zaposlenog važne, a kojih bih voleo da se setim i kada ja budem imao svoje preduzeće.

U narednom periodu ću vam predstaviti serijaučlanaka na ovu temu, koja se „krčka“ već neko vreme.
Prvi u nizu je nastao kao plod kraće diskusije tokom prvog #twittupbg okupljanja, održanog juče.

Tim & zadovoljstvo

p-teamworkU trenutku kada mnogi kukaju kako nema posla, kada su radnici nezadovoljni, kada firme koje zapošljavaju uglavnom barataju samo ciframa i slovima, kada se jako mala obraća pažnje na najvažnije stvari, želeo bih da ukažem na činjenicu koja mislim da se suviše često previđa.

Tim

Kada su vremena teška, kada je posao stresan, mnogo je važnije kakva je osoba neko, koliko je spreman da uči i doprinosi timu, nego koliki je stručnjak u trenutku zapošljavanja. Neko može da bude odličan programer, ali da je loš u timskoj komunikaciji i da upravo zbog toga praktično smanji produktivnost celog tima remeteći postojeći timski duh.

Zadovoljstvo

Menadžer koji ne obraća pažnju na zaposlene već ih samo forsirao do krajnjih granica, koliko god on imao dobre rezultate iza sebe, neće doneti dobro na duži rok kompaniji, jer će najbolji zaposleni odlaziti na druga mesta gde će oni biti zadovoljni. Koliko god posao bio naporan u dobrom timu, gde postoji razumevanje i poštovanje, zadaci se mnogo kvalitetnije završavaju, jer ljudi imaju potrebu da ne iznevere tim i stoga daju dodatne napore. Ukoliko zaposlenima uspete da prenesete ideju vodilju, ukoliko oni sebe poistovete sa kompanijom, ukoliko znaju da je kompanija tu za njih, pa onda će i oni biti tu za nju. Ili nisu pravi zaposleni za vas.

p-zadovoljstvo
izvor slike

Šta vi mislite o ovoj temi?

Zamena sijalice – planovi, želje i potrebe

bizzzKada vas neko zamoli da mu zamenite tri sijalice to izgleda kao krajnje jednostavan zadatak. Luster ima 5 mesta za sijalice i 2 su već postavljene. Ukoliko uzmete u obzir da će ta osoba koja vas je zamolila i nabaviti sijalice na vama je da se samo popnete na stolicu i zašrafite ali… Tu dolazi to preokreta u priči. Ukoliko ne radite samo sa jednom osobom već sa dve i ukoliko one međusobno nisu saglasne bićete frustrirani. Jedna priča da hoće da se sijalice sve zašrafe do kraja, druga kaže da oće samo dve… Naizgled sasvim bezazlena zamena sijalica može se pretvoriti u raspravu od nekoliko minuta.

Iz ove priče možemo izvesti nekoliko pouka. Kao nalogodavac morate imati jasnu sliku o tome šta želite da dobijete, bilo da se radi o proizvodu ili usluzi. Ukoliko ne znate šta želite ne možete to ni dobiti. Napravite bar osnovni plan koji dalje može da se razrađuje, ali u glavi treba da imate jasnu sliku završenog posla. U ovom slučaju bi to bilo 3 sijalice na jednom prekidaču i 1 na drugom.

Sa strane prodavca ili pružaoca usluga morate razumeti šta vaš nalogodavac želi. Dok vama ne bude jasno šta on zaista želi da dobije nećete ni biti u prilici da mu to ponudite. Koliko god vi dobro uradili svoj posao, ako niste razumeli njegove želje on neće biti zadovoljan. Da sam na početku pitao šta tačno žele, sve bi bilo mnogo brže i sa manje nervoze urađeno. Napravio sam osnovnu grešku: “pretpostavljao sam“, a to nikada ne donosi dobro. Umesto da pretpostavljate pitajte, biće život i posao lakši i vama i drugima.

Umetnost gubljenja – poraz lepši od pobede

Većina nas ima razvijen takmičarski duh. Želimo da budemo bar isti, ali po mogućstvu bolji od drugih. Neki ne birajući sredstava i ne gledajući cenu. Važno je biti bolji. Važno je biti ispred drugoga. Dugo sam bio sličnog mentaliteta. Ne baš tolko ekstremnog, kao što navedoh u primeru, ali sam u maltene svemu što sam radio pravio mini takmičenja. Dokazivao sam sebi iznova da sam bolji od drugih. Da li je to zapravo nesigurnost u pitanju?

Nisam ni psiholog (mada položih psihologiju na fakultetu) ni psihijatar, tako da sa njihovog stanovništva nemam odgovor. Ono što sa sigurnošću znam jeste da “poraz” može biti mnogo slađi od pobede. Biti drugi je nekada mnogo lepše nego biti prvi, pogotovu ako ste vi tom nekome pomogli da dođe do prve pozicije. Bilo da se radi o sitnicama kao što su tablići ili ko će prvi stići do drveta, isto pravilo se može primeniti i na mnogo veća životna pitanja poput posla. Razmislite samo situaciju da vi i vaš prijatelj radite u firmi, da nekome sledi unepređenje ali samo na osnovu preporuke kolega. Umesto da spletkarite i skupljate glasove ko naši političari ne bi li došli do unapređenja, dogovorite se, pomognete prijatelju i… On dobije unapređenje, stoga je srećan. Vaš prijatelj je na višoj poziciji pa ste i vi srećni. Dakle svi srećni i zadovoljni, a nigde loše atmosfere.

Zar niste bar neki put u životu popustili zato što ste želeli da dodatno motivišete drugu stranu? Recimo kada ste igrali neku novu igru sa kartama ili na kompjuteru, šutirali lopte. Zar svako od nas kad se igra sa decom ne pravi smešne poteze kako bi njih zasmejali i motivisali da to što rade nastave, jer će tako biti još bolji. 

Da li je poraz ipak lepši od pobede?

Meni da 🙂