Ti veliki mali ljudi

Nekako mi se čini da mnogo toga više mi možemo da naučimo od tih mališana nego oni od nas. I mi smo nekada bili isti kao oni, samo smo godinama uspešno potiskivali sve ono što nas čini detetom u želji da odrastemo… I šta onda? Sada smo kao veliki, a u stvari smo samo poprimili mnogo toga iz okruženja što bi radije izbacili. Zar ne biste opet bili bezbrižni kad bi mogli? Kada bi vam jedina briga bila kako da što pre istrčite napolje i igrate se sa drugarima pa samo niste sigurni oćete li ste igrati između dve vatre, jurke, žmurke ili nešto treće. Da li će vas mama grditi što ste se isprljali, a već znate da ne može da se na vas naljuti. Zar nije to najiskrenije vreme? Vreme kada sve možemo, kada niko nije jači od nas, kada nam je mašta najlepša, najrazigranija, najčistija. Kada smišljamo sve i crtamo i pravimo šta god poželimo.

Pa gde se to izgubilo?

Mislim da su najsrećniji ljudi oni koji uspevaju da očuvaju dete u sebi. Koji nikada ne dozvole da ono potpuno nestane, jer to je najpozitivniji deo nas. Deca su dobra, draga, vragolasta, maštovita… Ona ne žele loše drugome. Oni su najčistiji predstavnici ljudskog roda, koji se potom godinama polako kvare i postaju “odrasli” ljudi.

Ja bih mnogo radije postao odgovorno dete, nego odrastao čovek. Nadam se da ću u tome i uspeti.

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Cao, Prokko 🙂
    Nice blog you have!

    I tema je totalni evergreen – o, da, naravno da svi gledamo da sacuvamo jedno zrnce deteta u sebi. Makar privatno.
    U redakicji Politike u kojoj sam provela 4 godine svi su, bez razlike, imali instalirane igrice na PC-ju. ‘
    I znas sta jos? U tome je tajna vecne mladosti, u igri. To je ta fontana….

    Uzivajte u vikendu!

    Jelena Jovanovic

  • prokka

    Hvala Miss 🙂
    Sada mi je jasno zašto se ja svakoga dana igram 🙂
    Samo da nađem ekipu za neke stare igre poput poklopke, klikera… Gde bi mi bio kraj 🙂

    p.s. mogu samo da zamislim zabezeknute izraze lica komšija i prolaznika dok 3 “matorca” igraju poklopke 🙂

  • vidi sa Bagerijem nesto, on skuplja slicice 🙂

  • prokka

    Hvala na predlogu 🙂

  • To je i najlakse i najteze. Ostati dete je umetnost.
    Ja ti zelim, ako vec nemas, produzetak tebe pa da ne odrastate zajdeno.

  • prokka

    Hehe i ja to sebi želim 🙂
    Da ne odrastem zajedno sa nekim i mislim da mi za sada dosta dobro ide 🙂

  • Pedya

    Hm, dilema “kokoska ili jaje” – da li se neko oseca mladim zato sto se igra, ili se igra zato sto se oseca mladim…? 😉

  • Mislim da je važno samo da se igra, uživa u tome i oseća se mladim, šta je zbog čega mislim da ni nema veze 🙂

    p.s. Meni ni kokoška ili jaje nije dilema, jaje bilo prvo, a nastalo ukrštanjem rasa 🙂 Krajnje logično zar ne 🙂