Zaposlen, kao da nisi, mada jesi

Kako sam poslednjih godina sve više u kontaktu sa mladim ljudima iz IT industrije koji ili vode ili rade u malim timovima ili stranim IT kompanijama, sve je češća praksa i da se oni zapošljavaju putem agencije.

Sa jedne strane zvuči odlično, na bruto platu od 1500 evra, ostaje čistih ~1300, umesto nekih ~900. Što svakako nije mala razlikta, pogotovu u našoj zemlji. Deo sa kojim se ne slažem baš, jeste da je zapravo sve ostalo isto. Zdrastveno, odmor…

Razlika je u tome što sa jedne strane zaposlene preko agencije, mislim da ne štiti zakon o radu u smislu toga što je sve stvar dogovora. Sa druge strane, ako radite u firmi gde planirate da se pozivate na zakon, bolje promenite firmu.

Drugi deo priče su mlade dame, pa još ako planiraju da postanu i mame, nisam siguran kako to pokrivaju kada su u pitanju agencije.

Priznajem da mi je bilo zadovoljstvo da budem sam svoj gazda, makar na papiru 🙂

Koja su vaša iskustva sa agencijama?

Đe ba zapelo

Pre par dana pogledah moj voljeni blog i statistiku njegovu. Uvideh tužnu činjenicu da sam ove godine samo 11 članaka napisao, a dosta je bilo zanimljivih tema.

Kao i prošli put kada sam pravio pauzu najteže je ponovo početi. Prvi tekst mora da bude dobar, da vi, moji prijatelji, znate da nisam zaboravio da pišem.

Dugo sam smišljao temu i tek juče svatih da “ne treba da razmišljam o čemu ću da pišem, već da pišem o čemu razmišljam”.

Od poslednjeg javljanja desile su se velike promene. Svakako poslovno najznačajnija je što nisam više deo KlikMee ekipe (bilo mi je zadovoljstvo raditi sa vama :D) , već sam sada deo sportske kladionice Mozzart zadužen za Internet marketing. Nakon 3 meseca mogu reći da sam doneo jako dobru odluku kada sam odlučio da pređem ovde jer je tim ljudi predvođen Perom zaista odličan, mada je malo falilo da budem u New Momentu. Ipak najveću zahvalnost za moj dolazak dugujem Viti, jednom od mojih najboljih prijatelja, koji me je i nagovorio da se uopšte prijavim na konkurs.

Za moj ego je sigurno veliki uticaj imao i mejl od Olga Golab iz Google-a povodom pozicije u Dablinu. Iako je komunikacija zastala, sama činjenica da me Google ima u svojoj bazi mi predstavlja ogromnu satisfakciju.

Što se tiče školovanja faks i dalje nisam završio, iako sam stigao do diplomskog na temu “Novi pristup marketing komunikacije baziran na mobilnom oglašavanju”, tako da do nove godine možete očekivati i te lepe vesti 🙂 Ujedno i da pohvalim Telenor Klik servis, mada moram priznati da su mi osećanja bila pomešana. Sa jedne strane mi je drago zbog razvoja mobilnog Interneta u Srbiji i verujem da ovakva usluga može tome mnogo da doprinese, sa druge strane ja sam dva meseca ranije potpisao ugovor na 2 godine gde je jedna od glavnih prednosti bila količina Internet podataka, pa se iskreno nadam da će Telenor preispitati svoje Prenesi Plus pakete.

Privatno sve ide kako treba, pa da ne kvarim 🙂 Mogu samo reći da me je Budimpešta ove godine oduševila!

U narednom periodu planiram da više prostora poklonim i opisivanju aplikacija za Android pošto je moja desna ruka postao HTC Desire, pa greota ne iskoristiti bar deo njegovih mogućnosti i na ovom blogu (osnovna verzija ovog teksta je kucana na njemu). To će verovatno biti na posebnom blogu, pa ujedno i pozovam sve koji žele da se bave istom temom da se udružimo 🙂 Do Social Opena možete očekivati i moja zapažanja posle 2 meseca aktivnog korišćenja ovog sjajnog telefona.

Sve više se zanimam za optimizaciju sajtova za pretraživače i društvene mreže (dakle društvene, ne socijalne), pa vam od sveg srca preporučujem odličan tekst Istoka Pavlovića na temu SEO optimizacija sajta koji je zaista odličan priručnik za sve početnike, a i one malo iskusnije 🙂 Jedna od stavki koju planiram posle diplomskog sebi da priuštim jeste detaljnije upoznavanje za Google Analytics i polaganje sertifikata. O tome više kada dođe vreme.

Blogopen Socialopen 2010

Ko se uželeo da me vidi idealna prilika će mu biti Social Open narednog vikenda u Novom Sadu, tako da ako već niste kupili karte sada je pravi trenutak 🙂

P.S. Biću u petak i na Tweetup-u u organizaciji Communis-a #TweetupCommunis 😉

P.P.S. Možda odem i na BizzBuzz krajem oktobra, ali to što ja nisam siguran ne znači da vi ne treba da odete 🙂

Da li radiš ono što želiš?

Svako od nas želi da bude srećan, ali put do nje nije uvek baš jasan. Čovek kako zadovolji jednu potrebu tako mu se rađa druga. Primera radi ranije sam želeo samo dinamičan posao, kada sam to dobio, onda sam želeo da više zarađujem… onda sam želeo da radim nešto drugo…

Da li ste vi srećni sa svojom trenutnom pozicijom?

Možda zvuči čudno, ali u trenutku kada zemlja samo što nije izašla iz krize, po nečijim rečima, ja razmišljam o tome šta bih ja voleo da radim i od čega bih želeo da živim. Šta je to što mi se sada čini zanimljivim za moj budući poziv.

Oduvek sam imao tu ambiciju u sebi da jednoga dana otvorim svoju firmu, ali dotle me čeka još veoma dug put u kome treba da steknem brojna znanja i kontakte.

Nisam krio ni ambiciju da postanem predavač, jer volim osećaj kada izađem pred ljude i prenosim im moje znanje. Kada razmenjujemo iskustva i dolazimo zajedno do novih saznanja. Kada vidim da posle predavanja i oni i ja odlazimo zadovoljni. Da bih postao predavač treba da imam i o čemu da predajem. Završavam marketing na Fakultetu organizacionih nauka, a retko se hvatam da čitam stručnu literaturu. Ono što ću pokušati da u narednom periodu bolje pokrijem jeste mobilni marketing, jer će mi to verovatno biti i tema diplomskog, a i verujem da je to nešto u čemu bih mogao da se probijem u ovoj našoj lepoj, ali hladnoj zemlji. Ne želim da budem samo još jedan predavač.

Želim da pokrenem diskusije, dam nove ideje, predloge rešenja problema. Mislim da je inovativnost jedna od mojih najboljih osobina, ali da je nisam dovoljno razvio, tj. materijalizovao kroz uspešne projekte.

Uz dovoljno rada i prava poznanstva verujem da će mi ova godina omogućiti da dosta napredujem na ovim poljima i da ću moći sa osmehom na licu da dočekam narednu.

Ne pretpostavljaj, pitaj

Danas sam blizu posla naručio palačinku sa šunkom, pečenicom, kačkavaljem i pečurkama.

Nakon 10ak minuta čekanja i još par ljudi koji su se izređali ispred mene naručujući druge stvari, vidim kako lik sprema ortaku palačinku i potom kreće moju da macka. Stavi on pavlaku, pa stavi pečenicu i šunku, pa kačkavalja pa… rusku salatu. Ja reko možda se čovek zeznuo, pa ga upitah da li je to ruska salata za mene? On mi mrtav ladan odgovori kako nemaju pečurke pa svima stavljaju rusku! Objasnih mu da ja to ne jedem, te on sam predloži da mi napravi novu što i na kraju dobih. Ne možete da verujete kojom je brzinom nova bila gotova… no…

Verujem da se ista greška javlja i u drugim sverama poslovanja, stoga kada nešto nemate ili niste sigurni uvek pitajte klijenta, tako je mnogo brže, kvalitetnije i jeftinije!

My Bizzz – Poverenje

Da bi ste dobili nešto morate nešto i dati, poverenje je ključna stvar.

P-trustMnogo ga je teško izgraditi, a suviše lako razrušiti.  Poverenje mora biti obostrano. Zaposleni moraju da veruju menadžmentu da donosi ispravne odluke, dok rukovodioci ukoliko nemaju poverenja u zaposlene previše će energije trošiti kontrolišući ih i samim tim će svim biti samo gore.

Ono je najbitniji faktor kada se zapošljava osoba preko preporuke. Vi praktično verujete osobi koja preporučuje da će osoba koja dolazi kod vas adekvatno odgovoriti zahtevima.

U ovom trenutku kada bih ja zapošljavao uvek bih koristio preporuke i ljude koje poznajem, da bih dobio najboljeg timskog igrača. Veoma mi je važno da ja mogu da se uzdam u osobu da će svaki put na odgovarajući način izvršiti svoj zadatak, a ukoliko nešto slučajno krene po lošem, da će mi reći to otvoreno, a ne da će pokušati da zataška stvari. Greške u poslovanju su normalna stvar i verujem da svako mora da ih povremeno pravi. Bitno je da se one ne ponavljaju i da se iz njih izvaliči pouka. Ukoliko Bi mi zaposleni prećutao bitne informacije, to bi mi mnogo više smetalo nego da mi otvoreno kaže da je zbog toga i toga došlo do negativnih posledica.

Atmosfera u kojoj se otvorenost ceni nije baš česta pojava u poslovnom svetu, stoga mislim da su srećne kompanije koje su uspele da je stvore u svojim timovima.

Mislite o tome kada sledeći put budete zapošljavali ljude, jer poverenje vaših ljudi, timski duh koji su oni gradili, atmosferu, možete previše lako da srušite dovođenjem pogrešne osobe.

Da li zaista mislite da je jedan vrstan stručnjak vredan kompromitovanja svega onoga što se u vašoj firmi godinama gradilo? Da li je znanje jedino bitno?

Na temu poverenja se može još mnogo toga reći i unapred se radujem vašim komentarima i diskusiji koja će se razviti 🙂

My Bizzz – Posao, tim & zadovoljstvo

p-teamVeć neko vreme razmišljam o tome šta bih ja radio kada bih imao svoju firmu, gde ljudi greše u ophođenju sa zaposlenima, šta se zaboravlja prilikom intervjua za posao, koje su to stvari koje su meni sada iz ugla zaposlenog važne, a kojih bih voleo da se setim i kada ja budem imao svoje preduzeće.

U narednom periodu ću vam predstaviti serijaučlanaka na ovu temu, koja se „krčka“ već neko vreme.
Prvi u nizu je nastao kao plod kraće diskusije tokom prvog #twittupbg okupljanja, održanog juče.

Tim & zadovoljstvo

p-teamworkU trenutku kada mnogi kukaju kako nema posla, kada su radnici nezadovoljni, kada firme koje zapošljavaju uglavnom barataju samo ciframa i slovima, kada se jako mala obraća pažnje na najvažnije stvari, želeo bih da ukažem na činjenicu koja mislim da se suviše često previđa.

Tim

Kada su vremena teška, kada je posao stresan, mnogo je važnije kakva je osoba neko, koliko je spreman da uči i doprinosi timu, nego koliki je stručnjak u trenutku zapošljavanja. Neko može da bude odličan programer, ali da je loš u timskoj komunikaciji i da upravo zbog toga praktično smanji produktivnost celog tima remeteći postojeći timski duh.

Zadovoljstvo

Menadžer koji ne obraća pažnju na zaposlene već ih samo forsirao do krajnjih granica, koliko god on imao dobre rezultate iza sebe, neće doneti dobro na duži rok kompaniji, jer će najbolji zaposleni odlaziti na druga mesta gde će oni biti zadovoljni. Koliko god posao bio naporan u dobrom timu, gde postoji razumevanje i poštovanje, zadaci se mnogo kvalitetnije završavaju, jer ljudi imaju potrebu da ne iznevere tim i stoga daju dodatne napore. Ukoliko zaposlenima uspete da prenesete ideju vodilju, ukoliko oni sebe poistovete sa kompanijom, ukoliko znaju da je kompanija tu za njih, pa onda će i oni biti tu za nju. Ili nisu pravi zaposleni za vas.

p-zadovoljstvo
izvor slike

Šta vi mislite o ovoj temi?

Susret sa kompanijom „Mokra krpa” – Gost bloger The Traveler

p-mokra-krpa1U ovom odličnom tekstu The Traveler prenosi svoje “sjano” iskustvo prilikom razgovora za posao koje verujem da su još mnogi doživeli, a voleo bih da kao posledica ovog članka takvih razgovora ubuduće bude manje. Kroz izuzetno zanimljivu formu dijaloga propraćenih njenim razmišljanjima dočaraće vam našu poslovnu svakodnevnicu.

Susret sa kompanijom „Mokra krpa”

Likovi:

The Traveler iliti ja, u daljem tekstu TT

Curly, moja drugarica

Knight Joculenzije, redovni poslovni savetnik i još po nešto, u delu teksta kao KJ

Musculus, drug koji ima nadprosečan IQ i u slobodno vreme se bavi ozbiljno zdravom ishranom, treniranjem, bildovanjem, kompjuterskim mrežama i pomalo hakovanjem

Sagovornik x, predstavljen kao Maja

Sagovornik y, nije predstavljen

Sagovornik z, Lala Milosavljević, dotični HR- trener kompanije „Mokra krpa”

Mesta desavanja:

1. Jedna sasvim obična kuhinja

2. Firma iliti kompanija FALCO, Bulevar Vojvode Putnika 36, Beograd

u daljem tekstu pominjana kao „Mokra krpa” zbog izuzetne poverljivosti informacija.

Petak, negde posle 19h

Sve počinje telefonskim pozivom:

Curly: (usplahirenog tona, jedva dolazeći do daha brzo saopštava informaciju).

Sada će te zvati jedna žena iz marketinške agnecije. Mene su zvali pa sam im dala tvoj broj telefona. U pitanju je posao i zaposlenje.

TT: Kakav posao? O čemu se radi?

Curly: mene je zvala neka žena i ja sam joj tebe preporučila. ‘aj’ ćao, sa’će da te zovu, da ne dužimo i ne zadržavamo vezu. (:tup: – veza prekinuta)

Knight Joculenziju koji je bio samnom u kuhinji u trenutku kada je Curly zvala prenesoh u jednoj rečenici o čemu se radi.

 

Prošlo je desetak minuta dok ponovo nije zazvonio telefon. U tih 10 minuta naravno ja sam razmišljala- ko će me zvati, na koji način da se pripremim, šta da im pričam o sebi ukoliko pitaju i zašto pobogu zovu mene i to telefonom u 7 uveče. Činjenica da Curly od skoro radi u HR kompaniji mi je dala ohrabrenje da razmišljam pozivitno. Curly je sigurno bila u prilici da me nekom preporuči, razmišljah u sebi; možda je head hunting agencija ili pak neka omladinska zadruga sa kojom sarađuje. Divno je što me se setila, car je!

Zvonjava telefona prekinu moje razmišljanje o tome. Continue reading “Susret sa kompanijom „Mokra krpa” – Gost bloger The Traveler”

Imate li Vi neko pitanje? – Gost bloger Predrag Milićević

p-pitanjePosle veoma čitanog članka Dobar dan, kako ste? Peđa nam donosi i priču o drugoj strani medalje, tj. koja su to pitanja koja bi mi mogli da postavimo potencijalnim poslodavcima.

Imate li Vi neko pitanje?

Skinuli ste pitanja sa Interneta. Izguglovali (buduću?) kompaniju, prikupili sve informacije, zapisali sve detalje, napravili SWOT analizu sebe samih(!), iskreirali sliku o sebi sa svim manama i vrlinama, diferencirali se, pozicionirali, spremili odgovore na sva pitanja… i otišli na razgovor za posao. Pucate od samopouzdanja, jer ništa ne može da Vas iznenadi. Tačno? Pa, ne baš…

Postoji još jedno vrlo uobičajeno pitanje na kome „ginu“ mnogi, a ono je vrlo jednostavno i glasi „Imate li Vi neko pitanje?“.
Continue reading “Imate li Vi neko pitanje? – Gost bloger Predrag Milićević”

Dobar dan, kako ste? – Gost bloger Predrag Milićević

p-questionNije lako predstaviti nekoga ko je završio ETF, a veći deo svog profesionalnog života se bavi marketingom… Zapitate se mnogo toga na samom početku…

Mada, kad malo razmislim, posle ove rečenice je sve jednostavnije, neka predstavljanje ipak počne odavde:
– kreativan, inicijativan, duhovit
– neko ko se ne boji izazova, lažnih i pravih autoriteta, visokih funkcija i preuzimanja odgovornosti, ali opet oprezno vaga šta je najbolje za njega i njemu drage ljude (pre svega se to ogleda u hrabrosti da u poslednjih 5 godina promeni skoro isto toliko funkcija u vrhu marketinga u nekim od najvećih domaćih kompanija).

Veliko mi je zadovoljstvo da Vam predstavim Predraga Milićevića.
Njegovi tekstovi, bazirani uglavnom na vlastitom iskustvu, pomoći će nam da upoznamo poslovni svet kroz njegovu vizuru.

Kontradiktornost koja ga je pratila čitavog života i karijere (ETF vs. marketing, ozbiljnost vs. duhovitost i harizmatičnost, želje vs. mogućnosti, kreativnost vs. stroga pravila) predstavljaju sjajnu osnovu za fuziju svega toga o čemu će nam pisati.
Dobrodošao, osećaj se kao kod kuće!

Predrag Milićević – Dobar dan, kako ste?


Nervozno. Ako na razgovoru za posao i dobijete na početku ovakvo pitanje, verovatno nećete odgovoriti baš tako iskreno. Ali Vaša neverbalna komunikacija će možda reći i šta ne želite…

Nervoza je razumljiva, bilo da ste na putu da dobijete svoj prvi posao ili da promenite postojeći. Međutim, možete dosta da uradite za sebe (a protiv nje) ako se pripremite za razgovor. Bar neće biti onog dela nervoze koji izaziva strah od nepoznatog. Continue reading “Dobar dan, kako ste? – Gost bloger Predrag Milićević”

Po(s)lovna komunikacija – Ignorisanje

p-glavobolja2Mislim da nikada neću shvatiti ljude koji nemaju tu trunku kućnog vaspitanja da ti odgovore na pozdrav. Pogotovu ako radite već u istoj zgradi i već se mesecima srećete. Svaki put imam taj neki osećaj gađenja kada mi se tako nešto desi.

Vlasnik firme za koju radi taj “ignorant” je inače sjajna osoba koja se trudi da napravi prijateljsku atmosferu i uvek popriča sa svima ako može. Dakle od vlasnika firme to nije naučio. Drugi zaposleni takođe gaje opušteniju atmosferu, tako da ni od njih nije.

Pa od koga je onda? I koliko je zapravo teško odgovoriti “Ćao”, ili “Zdravo”…

Meni je to osnovno nepoštovanje, ali me zanima šta vi mislite o tome i kako reagujete u takvim situacijama.

Kako se ponašate prema nadmenim saradnicima?

Originalna slika