Besplatna škola za prodavce – pijaca

p-salesmanProsto je neverovatno koliko mesta koja često obilizamo mogu da nam daju zanimljivih informacija ukoliko za trenutak zastanemo i oslušnemo.

Sebe ne mogu nikako svrstati u kupoholičare, ne mogu reći ni da često idem na pijacu, ali danas se poklopilo nekoliko stvari te sam odlučio da svratim do iste samo da bih video šta ima na njoj i šta se sve promenilo u proteklom periodu.

Ne bih vam pričao o čudnim mirisima i ljudima koje sam osetio i sreo, već o jednoj potpuno drugačijoj pojavi koja može dosta dobro da prikaže i stanje u zemlji.

Prilikom prvog kraćeg obilaska pijace dok su pored mene prolazile dve devojke, jedan mladić romskog porekla koji je prodavao jagode, ih je najljubaznije zamolio da ih probaju. Nažalost nisu se odazvale njegovom pozivu, a on je samo uzdahnuo pošto su one prošle pored njega “Pa probajte samo”. Koliko su na mene uticale te njegove reči govori to da iako me jagode zaista nisu zanimale kada sam došao na pijacu, posle njegovih reči sam se zainteresovao za iste. Na kraju ih nisam kupio, jer sam se setio da su prošle završile u kanti te nije bilo smisla ponavljati grešku. Na stranu to, on je uspeo kod mene da pobudi interesovanje. Nije me pozvao da kupim, već samo da probam njegov proizvod.

Iako sam otišao sa pijace da pogledam još nešto u kraju, razmišljao sam o njegovoj ponudi i o tome kako može dosta toga da se nači od prodavaca na pijaci, jer oni svakodnevno rade sa mnogobrojnim različitim ljudima. Nažalost prevario sam se, ili bar nisam imao sreće ovaj put.

Napravio sam još jedan krug po jednom od popunjenijih delova pijace i verovali ili ne, niko od prodavaca me nije ni pokušao da mi proda svoju robu, ma ni da me pozdravi. Trudio sam se da izgledam osrednje zainteresovan i da pogledam svaku tezgu. Ono što je meni još zanimljivije jeste to što oni nisu bili zaokupljeni pakovanjem, jer je već bilo oko 3, ili razgovorom sa drugim kupcem, ili sređivanjem robe, već su ili nezainteresovano stajali pored tezgi ili pričali sa nekim prijateljem! Zvuči mi prosto neverovatno da oni koji direktno zavise od toga koliko će prodati, tako olako shvataju ljubaznu komunikaciju sa potencijalnim kupcima.

Opet odlazeći do dela sa tezgama, još jedan fini gospodin romskog porekla, me je krajnje ljubazno pozdravio i ponudio mi svoje cveće. Na njegovu žalost ono što je on nudio meni nije bilo zanimljivo, ali mi je skrenuo pažnju da ga pogledam.

Niko od nas ne voli nametljive prodavce, ali većina voli ljubazne. Ne volimo da nas neko tera na kupovinu, ali volimo da nam neko ponudi da nešto probamo.
Zamislite samo prodavnicu cipela u kojoj ne biste mogli da ih probate. Iskreno sumnjam da bi dugo opstala.

Da li ste vi nešto naučili od prodavaca na pijaci?

PC4U – not for me!

p-angerDanas sam bio lepo raspoložen, te sam deo ovog predivnog dana proveo u šetnji kroz Knez Mihajlovu, tragajući za nečim čime bih sebe mogao da počastim – kada mi je već stigla plata (jeee). Pošto već neko vreme želim da uzmem nove periferije za komp reših da skoknem do PC4U radnje kod Studentskog parka.

Kako sam ih već nekoliko puta zvao i pitao ih za određene periferije nisam imao nikakva visoka očekivanja, više nadanja.

Ulazak nije baš mnogo garantovao, mada na izlogu uredno veliko piše Popust ili nešto tome slično, jer je jedan od prodavca objašnjavao kako je mp3 radio transmiter za kola super stvar, ali je zapravo mp3 format “s*nje”. Već mi je tu bilo sve malo sumnjičavo, ali kada sam već tu ajde da vidim šta imaju. Upitah da li su dobili A4Tech igračke miševe, te mi prodavac na moje oduševljenje upita da li mislim na Oscar seriju, na šta ja potvrdno odgovorih te me on odvede do miševa i tastatura. Na moje pitanje da li imaju drugu napredniju seriju modela, samo je rekao da ono što imaju tu je i otišao da priča sa kolegom?!?

Dakle možda nisam bio dovoljno jasan. Ja, njegova mušterija, stojim u radnji sam, dok dva prodavca međusobno pričaju bez ikakve želje da meni olakšaju kupovinu, a svojoj firmi zarade pare. Možda je nekome ovo logično, ali ja bih za ovakve stvari u svojoj firmi minimum 10% smanjivao platu. Ako nećeš da budeš prodavac idi radi nešto drugo, ako si već tu pa onda bar radi svoj posao. Prosto mi je neverovatno sa kolikom lakoćom su oni bili potpuno nezainteresovani za mene. Valjda to dolazi vremenom. Mislim da je krajnje vreme da se institucija “tajnog kupca” više u naše društvo implementira, jer iskreno verujem da vlasnici i šefovi objekata nisu ni svesni koliko zapravo novca gube zbog loših prodavaca. Naravno da i dalje mislim da je krivica i na vlasnicima koji ne ulažu u edukaciju i razvoj zaposlenih, tako da na kraju dolazimo do situacija da sam mnogo zadovoljniji uslugom u cvećari gde sam potrošio 150 dinara, nego u radnji gde sam želeo da ostavim preko 3000.

Šta vi mislite, ima li ovome leka?