Pekara u koju ću opet otići

p-pekarU prethodnom periodu izdešavalo se mnogo stvari, ali ono što je najbitnije uglavnom lepih 🙂 Sve više srećem ljubazne prodavce pa je tako i ovo priča o jednom od njih.

Kada sam se juče vraćao sa posla, svratih do pekara Lav (nadam se da sam ime potrefio, preko puta pijace u Jerkoviću) i ugledah dva malo odstajala parčeta pice i mladića koji se trudi da sve stigne da uradi, pošto je praktično sam bio. Upitah ga više reda radi nego što sam verovao u potvrdan odgovor “Da li će možda uskoro biti vruće pice?”. Odgovor koji je usledio za ovih 24 godine nisam čuo: “Nije u planu, ali mogu da napravim ako hoćeš? Da li želiš celu picu ili?”. Pošto mi je trebalo samo 2 parčeta od 6, pomislio sam da će mi onda reći da uzmem ta dva koja su već tu. No i nakon mog odgovora bio je vrlo ljubazan i rekao je da nema problema te da me samo moli da sačekam 5-6 minuta i dok usluži goste koje dolaze.

Beše baš kako je i rekao. Pošto je bilo malo više ljudi, malo sam više i čekao, ali je zaista sve vreme radio. Sve pohvale iskreno! Zaista sve više verujem da postoji puno dobrih i ljubaznih prodavaca samo da su se vešto krili, ili sam ja birao pogrešne objekte 🙂

Ljubaznost nije mit

p-smajliPoslednja dva dana sam svedok neverovatnih događaja i pojava u društvu. Ljubaznih prodavaca i šalterskih službenica!

Cvećara na Dušanovcu

Kako je juče bio 8. mart reših da iznenadim baku te je posetim i odnesem cveće. Već je bilo oko 8 sati i nisam bio siguran da li će ijedna cvećara (ako i postoji) u njenom kraju raditi. Na svu sreću jedna jeste. Tačno ime joj nažalost ne znam, ali se nalazi kada Ustaničkom krenete od Dušanovca ka Šumicama pa na oko pola puta (pre auto servisa) sa desne strane. Ulazim unutra, proveravam da li i dalje rade i dočekuju me dvoje vrlo raspoloženih prodavaca. Cvećara puna lepog cveća, te nisam bio siguran šta izabrati. Pade mi pogled na jednu lepu belu ružu te istu i izabrah. Cena 150 dinara. Nema problema. Kako nisam imao sitno dadoh 1000. Čovek se već uhvati za glavu “pa jel nemaš ništa sitnije?” reče on. Kako mu odgovorih da nemam očekivao sam već da me pošalje da promenim tu kod komšije (što mi se dešavalo ranije na drugim mestima), ali umesto toga čuh “Nema problema donećeš drugi put.” Ja u čudu naravno. To mislim da nikada nisam čuo u našem glavnom gradu. Bilo mi malo neprijatno te ponudih da dam pare koje nisu moje, ali eto behu u mom novčaniku. No kako opet nisam imao tačno 150, uze mi on 100 dinara i reče “I da znaš, ništa mi ne duguješ!”. Taj lepi osećaj dosta me je dugo nosio, što još uvek postoje ljudi koji žele da izađu u susret svojim mušterijama, čak i kad ih prvi put vide. Continue reading “Ljubaznost nije mit”