Svi grešimo, ali da li i učimo?

p-greskePoslednje dve nedelje veoma malo pišem jer sve vreme pokušavam da osposobim moj blog da normalno prikazuje vesti na Facebook-u. To vreme ne mogu vratiti, ali bar mogu početi ponovo da pišem.

Napravio sam klasičnu grešku dajući prioritet stvari koja se meni učinila bitnom, dok sa druge strane potpuno marginizujući da blog nije napravljen niti sam ga ja osmislio da njemu osnovna namena bude da se vidi na Facebook-u kako treba, već da kroz razmenu mišljenja i ideja i vi i ja dođemo do nekih novih zaključaka i saznanja.

Niti je Facebook srž ovog bloga, a ni tema pa da tamo mora sve da radi kako treba, niti će vama, mojim čitaocima, biti uskraćeno iskustvo ukoliko ne vidite sve kako treba kada podelite članak sa drugima (radite to zar ne? 🙂 To je više problem u glavi da dok se nešto ne reši, neću ništa drugo da radim i tako danima. Kada sam konačno shvatio gde je problem, ali kako nisam uspeo i da nađem rešenje istoga, rešio sam da na neko vreme ostavim Facebook i posvetim se onome što (nadam se) bolje radim: da pišem.

Voleo da i vi naučite iz moje greške i kada zapadnete u neku čudnu situaciju i svesno ne radite ono što želite jer je nešto “važnije” da se zapitate da li je to zaista tako i čemu vas rešenje tog problema vodi i da li je to zaista nešto što treba da vam u datom trenutku bude prioritet.

Bolje je učiti na tuđim greškama, sopstvenih ćemo ionako već dosta napraviti 🙂

Originalna slika

Petak – demotivacija i motivacija

bizzzmotivacijaPoslednji radni dan u nedelji obično donosi i dosta posla koji treba da se završi. Sa druge strane možda budete u situaciji kao ja da nema puno posla, ali da i dalje ima stvari koje bi bilo jako dobro tada uraditi, mada ne i nužno. Problem je što se dešava da ste taj dan potpuno bez ikakve volje za nekim dopunskim radom, a sa druge strane vremena imate dovoljno. Šta onda uraditi?

Pokušao sam da izađem na svež vazduh, popijem kafu… ništa nije dalo rezultata. Na kraju sam pribegao proverenoj metodi: postavljanju jasnih ciljeva i nagrada za njihovo dostizanje.

Postavio sam sebi zadatak da uradim više nego što je očekivano od mene danas, a sa druge strane da po okončanju toga radim ono što volim (pišem i unapređujem ovaj blog).

Definisao sam tačno šta je to što želim da postignem – završim projekat.

Definisao sam nagradu – pisanje bloga.

Cilj mi je bio lako merljiv, a nagrada na dohvat ruke. Proveren put do uspešno završenog projekta!

Kako reći Ne!

Koliko vam je puta dan bio prekratak? Kada završite sve, mislite o tome šta vam je još sve ostalo? Ukoliko niste u ovoj kategoriji već ste uspeli da svoj život uskladite, slobodno preskočite ovaj članak. Ukoliko ne spadate ili mislite da možete još bolje da se organizujete dobrodošli ste. 🙂

Vreme kao najskuplji i najređi resurs, jer je potpuno ograničen svakome od nas, često se nemilice troši na mnoge stvari koje to nezaslužuju. Često prihvatamo gomilu stvari jer želimo da pokažemo da možemo, ujedno sebe rastrzujući na “milion” strana što nam ne dozvoljava da ni jednoj poslu u potpunosti priđemo na pravi način. U odličnom članku koji sam otkrio preko lifehacker-a govori se upravo o tome kako reći Ne. Kako se treba fokusirati na bitne stvari u životu. Bilo da se radi o porodici, prijateljima ili velikim poslovima, mnogo ćemo više postići ako se zaista tome posvetimo. Autor savetuje da se jednostavno isključimo povremeno. Da ne odgovaramo na mejlove, poruke, telefon… Da se posvetimo onome čemu želimo. Neki bi to nazvali i godišnji odmor verovatno. Ovo zapravo nije to. Ovo je način da se u svetu gde smo stalno bombardovani gomilama informacija nekako izborimo sa svime time i svu svoju pažnju usmerimo na samo jednu nama bitnu stvar.

Ukoliko zbog velikog obima posla zaboravljamo da ispunimo već dogovorene obaveze, ispaćemo neozibljni. Samim tim će se i naš ugled i reputacija vremenom smanjivati. Od gomile posla ostaće samo par aktivnosti. Da li je to ono što zaista želimo sebi? Gomilu osrednjih projekata? Mislim da ne. Ja lično želim da ostvarim u životu stvari na koje ću biti ponosan da ih pričam svojoj deci i unucima. Želim da društvo ima koristi od mene i da će u nekoj branši ostvarim zapažene rezultate. Mislim da jedino ukoliko se posvetim onome što želim i u čemu sam dobar to mogu da ostvarim. Znam da ne umem da kažem ne. Sve me zanima, sve želim da probam. Sve je to u redu dok to ima svoju svrhu i dok vodi do nekog višeg cilja. Samo da li ja imam taj viši cilj? A vi?

Izvor: Lifehacker i The Art of non-conformity