Mala škola ljubaznosti

Kao što znate, vi koji ste čitali ovaj blog i pre par godina kada sam poslednji put pisao češće, ljubaznost (pre svega prodavaca) mi je jedna od omiljenih tema. Prosto  mi je neverovatno i dalje koliko se tome malo posvećuje pažnje. Pa evo par mojih zapažanja i kako sam se i gde osećao.

Prodavnica dečije odeće u Cetinjskoj #tamo me više biti neće 🙁

Odoh tako jednog lepog dana ja do prodavnice da pitam da li slučajno imaju posteljinu za decu. Prodavačica mi objasni kako je radnja koja je imala posteljine tu zatvorena još 2013. Savršeno tačna i potpuno beskorisna informacija. Da mi je umesto toga rekla da mogu da pogledam u npr. HomeCentru ili još bolje u nekoj bližoj radnji, i da me usput pita da li je u pitanju bata ili seka pošto su baš dobili novu kolekciju ili imaju akciju… Kapirate? Ukoliko mi pomognete, rado ću ostaviti koji dinar kod vas.

Intesa #rado bih je menjao, samo ne znam gde :/

Slučajno pre neki dan izvadih firminu karticu da proverim do kada važi. O iznenađenja, pa upravo danas ističe. Nije me mrzelo i prošetah se do banke. Uzeh papirić za pravna lica. Sačekah red par minuta. Vratiše me da uzmem drugi papirić jer sam izabrao pogrešnu opciju za pravna lica, te mlada dama ne može da mi pomogne oko kartice. Uzimam novi papirić. Čekam još malo red. Objšanjavam situaciju i pitam kako je moguće da me nisu obavestili? Lik, vrlo brz ali ne i predusretljiv, mi objasni kako oni ne šalju obaveštenja?! Ja mu rekoh da sam bar mejl očekivao od njih. Da ne govorim koliko oni para uzimaju na svoje usluge i kako i dalje nemaju podršku za OS X iako su je najavili još 2013 i da nemaju mobilnu aplikaciju za pravna lica… Ukoliko neko ima predlog u kojoj banci sve to funkcioniše kako treba za pravna lica, javite 🙂

PastaBox #došao sam ponovo 🙂

Prvi put kada sam ušao, radila je jedna krupnija vesela devojka. Lako smo se sporazumeli šta mi preporučuje i napravila mi je super pastu. Svima sam razglasio koliko je bilo dobro. Posle nedelju dana sam došao sa ortakom i dočekao nas je drugi natmureni lik. Ne moraš stalno da se smeješ, ali brate budi bar prijatan sa gostima. Pošto vidim da tvoja koleginica može, znači nije baš toliko gadan taj posao.

ColdPress #žao mi što ništa nisam kupio 🙂

Slučajno na Twitteru videh reklamu za hladno ceđenu kafu. To sam morao da probam, te jelte odmah se spustih do Idee London, dadoh 370 kinti da probam taj čarobni napitak. Kapiram da ga neću skoro probati ponovo, ali to je druga priča 🙂 Elem preko puta mog kanca kod Čukur česme, ima ColdPress prodavnica. Svratih po prvi put tamo (iako radimo već godinu dana na toj lokaciji). Devojka koja je tamo radila je toliko bila pozitivna i vesela, da evo opet imam želju da svratim tamo i da ovaj put zaista i kupim nešto. Sjajno 🙂

Lonče #klopa dobra, konobar jock 🙁

Bar jednom nedeljno svratim do Lončeta jer se trudim da jedem kolko tolko po pravilima hrono ishrane. Imaju par odličnih jela (pileći gulaš i cepkanu prasetinu), a još kada je i vreme ovako lepo i sunčano, ugođaj je još veći, jer imaju i baštu. Tako pre par dana ortak i ja odosmo tamo. Kako je bio tek početak lepog vremena, u bašti su bila samo tri stola, sva tri zauzeta. Sedosmo unutra i pitasmo konobara da li može da nam iznese još jedan sto, na šta nam on reče da ne može, ali da možemo da sednemo napolju kada se oslobodi neki sto. Inače lik često pravi bisere poput toga da zaboravi da donese deo narudžbine (npr. koka kolu, ili hlebiće, jednom je i escajg zaboravio…), te su mu šanse za bakšišem u startu bile loše. Sedosmo mi napolje posle par minuta. Stigla nam i klopa koja je bila sjajna. Kad eto i njega. Mislim konobara, evo ga donosi dva stola. Valjda ne može jedan, ali dva mogu da se iznesu… Da dodam da niko za njima nije sedeo još nekoliko minuta. Trebali uopšte da spominjem kako nije dobio bakšiš i kako smo se mi sjajno osećali u tom trenutku?

Galerija podova
Galerija podova

Galerija podova #za neverovati 🙂

Uđem ja tako sa ortakom posle Pastaboxa i tepihe da pogledam. Velika radnja, a niko da mi priđe. Posle minut ili dva prilazi nam gospođa i u narednih 15ak minuta me potpuno oduševi pristupom. Sve što me je zanimalo oko tepiha mi je rekla, a i više od toga. Pokazala bar 10 različitih. Napomenula za popuste. Za mogućnosti plaćanja na rate. Ma sve što treba. Takoreći ona je samo radila svoj posao onako kako treba da ja poželim da tu ostavim pare (i poželeo sam). 🙂

Ono što mene nervira jesto što ja moram da ističem ovakve lepe primere, a oni bi trebali zapravo da budu normala 🙁

Kakva su vaša iskustva?
Ko  je vas poslednji put oduševio ljubaznošću?

Podelite sa nama u komentarima 🙂

Kako je Top-Shop izgubio 15.000 RSD

I kako da vi ne ponovite istu grešku

Pre par dana dobih poziv sa nepoznatog broja. Javih se i sa druge strane me dočeka istrenirana gospođica koja radi u prodajnom centru Top Shop-a. Naime kupili smo dušek pre par meseci kod njih (sve pohvale za Dormeo po tom pitanju!) te su nas imali u bazi. Ponudila mi je specijalnu ponudu koja važi samo taj dan i po njenim rečima ukupna vrednost iste je 24000. Ali samo taj dan samo za nas ona je 15000.

Iako je bilo nelogičnosti u njenoj priči (malo jesu malo nisu prirodna vlakna u Siena dušeku, za malo da mi kaže da je previše pitam…) ipak mi je zvučalo zanimljivo, te sam je zamolio da mi pošalje ponudu na mejl kako bih je razmotrio sa mojom gospođom. E onda kreće šou…

Zamolim ja nju ljubazno da mi pošalje ponudu, ali mi ona objasni kako ona to ne može da uradi i kako ponuda važi samo putem telefona. I pita me kako ne razumem. Objasnih joj da ja nju ne razumem i da je dovoljno da mi pošalje samo sadržaj ponude na mejl, a da ću ja sam potražiti linkove i raspitati se o robi i da nema šanse da mi sada preko telefona proda robu u iznosu od 15000 rsd. Nakon malo preganjanja na kraju mi je uzela mejl (koji već imaju u sistemu, jer joj je to bio najveći problem da bi mi poslala ponudu) i rekla da će pokušati da mi neko od njenih kolega pošalje ponudu tokom dana. Spomenu i kako sam ja prvi takav slučaj (nije da me zanima nešto).

Na moje razočarenje ponudu nikada nisam dobio. Na sajtu sam pogledao koliko sam se setio šta je u paketu i došao do nekih 12-13k tako nisam siguran ni koliko je ponuda dobra. Ali svakako su uspeli da izgube jednog potencijalnog kupca.

A sve je moglo biti drugačije da su samo uradili sledeće:

  1. Poslali mi mejl sa informacijama o paketu

A bonus bi bio i da su:

  1. Pustili i mene malo da pričam
  2. Imali sve informacije o proizvodima (npr. punjenje jorgana)
  3. Omogućili mi lako naručivanje proizvoda (npr. online)

Gospođica jeste bila ljubazna, ali i naporna, no i pored svega imala je dobru šansu koju je uspešno uprskala. Nemojte i vi, slušajte i prilagodite se vašim klijentima 🙂

Autor slike: MacUK @ Flickr

Kako sam nedelju dana jeo brašno… i zašto

Kada isprobavate nove do tada nepoznate stvari, nije uopšte teško okliznuti se. Kakav će biti pad i koliko ćete brzo ustati zavisi samo vas 🙂

Neposredno posle BizBuzz-a rešio sam da promenim svoju ishranu. Vaga je već izvesno vreme želela da višak tereta sa nje skinem, a meni se to nešto i nije radilo. Rad u ugodnoj atmosferi na poslu je doveo do povećane količine unosa sokova i svega osim zdrave hrane (znate ono: pljeskavice, lazanje…). Kako sam na okruglom stolu o zdravoj hrani u Nišu čuo predloge od Ivana Ćosića, Veroljuba Zmijanca i Ognjena Stojanovića, rešio sam i da usvojim jedan  deo njih.

Odlučio sam da pre svega smanjim sa unosom sokova i povećam unos vode, što nije bio problem. Izbacivanje hleba i belog brašna isto nije bilo preterano zahtevno. A samo rešenje za doručak sam dočekao sa najviše znatiželje, pošto mi je to jedan od večitih jutarnjih problema “šta danas pojesti”. Ognjen nam je preporučio da jedemo ovsenu kašu sa vrućom vodom i medom. I tu zapravo i počinje ova priča 🙂

Odem ja tako u ponedeljak ujutru do lokalne radnje sa zdravom hranom koju sam gotivio jer su radnice uvek bile ljubazne, tako da sam već nekoliko puta navraćao. Lepo ih zamolim za ovsene pahuljice, dobijem kesu, platim i odem na posao. Med sam već nabavio, a kako sam i vruću vodu imao na poslu, novi faza sa zdravim doručkom mogla je da počne.

Bilo mi je malo čudno što na kesi piše Ovseno brašno, ali pošto to nikada ranije u životu nisam ni jeo, ni kupovao nisam znao da li su to zaista ovsene pahuljice ili ne. Jeso sam ja to uporno nedelju dana i čak se i navikao na ukus. Ništa mi nije smetalo, ali mi je bilo i dalje nejasno da li jedem pravu stvar. Na kraju sam u petak otišao u tu istu radnju zdrave hrane.

Ja: Dobro veče. Da li je ovsena kaša isto što i ovseno brašno?

Prodavačica (iznenađeno i povišenim tonom): Naravno da nije!

Ja: Ali ja sam dobio kod vas u ponedeljak ovseno brašno kada sam tražio ovsenu kašu.

Prodavačica: Pa što niste bili precizniji i rekli koji ukus hoćete. Imamo sa malinom, sa čokoladom…

Ja (već iznerviran): Ali ja ne želim sa ukusom. Prijatno.

Okrenuo sam se i otišao.

Tako se završila moja priča sa tom radnjom. Jednostavno više nikada nisam ušao kod njih. Očekivao sam da će mi se izviniti na grešci, ja bih to prihvatio, jer ko radi taj i greši, i ostao bih i dalje njihova mušterija. Ovako sam naučio još jednu lepu lekciju, koju ste već videli na početku teksta. Mene brašno nije pokolebalo, već sam nastavio dalje da istražujem ovsene pahuljice i već nekoliko meseci to mi je doručak u 95% slučajeva (u ostalih 5% je lagani burek :D).

P.S. Nažalost vaga je ponovo počela da se buni 🙂