Fonklamistične FONklame 2010

Fonklamastično– novi izraz. Jedna reč za fuziju dobrih osećanja nakon događaja koji je pun pogodak! 🙂 Hvala puno svima! 🙂 – via @Oblacak

Bio je to zaista divan subotnji dan koji je na moje veliko oduševljenje uspeo da privuče preko 100 studenata da slušaju seminar o oglašavanju u okviru FONklama 2010 u organizaciji FONovog centra za razvoj karijere. I centar i Fakultet organizacionih nauka pokazali su se kao veoma dobri domaćini, jer je organizacija protekla na veoma visokom nivou.

Za početak bih pohvalio poseban deo za Internet prijatelje koji je imao utičnice za struju i Internet, a koji se nalazio u prvom redu. IT podrška organizatora se trudila da uvek bude dostupna kako samim predavačima tako i nama twiterašima. Pomenimo to da nam se u jednom delu zvaničnog govora zahvalila i zvanični konferensije @Oblacak 🙂 Moderne plave boje predstavljali su u vidu Internet prijatelja: @Bubullina, @Pedya, @MiodragDj, @ MilosPetrovic, @romano011i @3EBC; u svojstvu organizatora: @Oblacak, @Egotreep, @LuciMort, @LoooD i @JetSetWilly (kao fotograf); I kao predavači: @JanaSavic, @Brilado i @Istok kao predavači. (ako je još neko bio. a nisam ga naveo, komentari su otvoreni, pa ćemo lako dodati u text :).

Veoma mi se dopalo što je još na početku seminara jedan od sponzora, Doncafa počela sa deljenjem svoj lepih prozivoda (i do kraja nije prekidala, kao ni Coca Cola), jer je to razbudilo i ono malo pospanih (bzz).

Napravite od mobilnog marketinga korisnu uslugu! – Boris Dragović

Dođe red i na prvo predavanje:  Boris Dragović – “Examine your assumptions”. Kao predstavnik kompanije KlikMee, tehničkog sponzora festivala, održao je izuzetno zanimljivo predavanje ni jednom ne spomenuvši svoju firmu, upravo onako kako ja i mislim da treba da se predaje studentima. Bilo je tu pošalica sa bananama i majmunima, bilo je obilja zanimljivih podataka i diskusija. Ako se iko pita da li je potrebna edukacija naših studenata o novim tendencijama u marketingu mislim da najbolji odgovor daje jedan od odgovora učesnika na pitanje šta je to mobilni marketing, na šta je student rekao „to su one reklame u autobusima, za donacije i pomoć“. Da su reklame mobilne jesu, ali da je to Mobilni marketing nije.

Najbolji zaključak predavanja dala je @Bubullina: “Uf, ako sva predavanja budu ovako zanimljiva, bice information overload :)”

Viralni marketing je stvaranje medijskog prostora – Istok Pavlović

Istok Pavlović je još jednom pokazao šta je sve to sjajno uradio i zamislio kod nas i u svetu. Otkrio je „tajnu“ da zapravo najveći broj projekata koji se tiče Viralnog marketinga zapravo se samo „ukrade“ iz inostranstva i prilagodi domaćem tržištu. Od svih primera kojih je zaista bilo mnogo poput: Sastavi svoju vladu, Vesti Srbija, Nađi Maci devojku… najviše mi se dopao Kuki Klok. Izuzetno jednostavna strana, koja je Istoku omogućila da od nje plaća račune, a da nema nikakve troškove od dana kada ju je postavo. Sjajno! Istok nam je ukazao i na jednu vrlo bitnu činjenicu koju toliko često srećemo na našem tržištu: „U viralnom marketingu klijent mora da se oslobodi zaljubljenosti u svoje maskote i proizvode!”

Hvala vam by Aplha bank – Nikola Svitlica

Potom je došao Nikola Svitlica kao predstavnik generalnog sponzora festivala Aplha banke koji nam je pričao o efektima njihove kampanja „Hvala vam“. Zaista skidam kapu onome ko se dosetio da na ovaj način pomogne ljudima u borbi protiv te opake bolesti raka. Od svake transakcije koju korisnik obavi putem njihove Master card kartice deo sredstava se odvaja i uplaćuje u nacionalni fond za borbu protiv raka. Svakoga meseca svaki korisnik dobija u svom izveštaju i tačan iznos sredstava koji je zahvaljujući njegovim postupcima doniran u ovaj fond. Do sada su prikupili više od 1.7 miliona dinara. Ono što bih posebno istakao jeste što ne planiraju da ovo bude kratkoročna akcija, već da će se ona završiti tek kada se pronađe lek protiv raka, po rečima predavača, on bi voleo da to bude već sutra.
(Nažalost sada sam bio na zvaničnom sajtu banke i nisam uspeo da nađem nikakvu informaciju o ovoj zaista plemenitoj akciji, pa ovim putem upućujem apel odgovornima da to što pre isprave. Sada na naslovnoj strani možete videti banner ka ovoj plemenitoj akciji 🙂 )

Advertising industry is like creative stock exchange – Jovan Spahić i Jana Savić Rastovac

Prezentacija koja je potom usledila  održali su zajedno Jovan Spahić i Jana Savić Rastovac – vredni ljudi McCann Erickson-a. Tema je bila „Ko pravi te (glupe) reklame?“. Zvanična se malo razlikovala, ali kako su nam sami predavači rekli oni su je za malo prekrstili u ovu (naravno tiče se reči u zagradi). Naime veoma često ljudi gledajući reklame kažu ovu čuvenu rečenicu, greškom kriveći samo kreativce ili agenciju koja ju je napravile. Zapravo reklame kreira tržište, klijent, potrošač i naravno sama agencija, ali njena nikada nije poslednja kada radi za nekoga drugoga. Pokazali su nam na sjajan način kako se vodi briga o klijentu i kako su Coca Cola-i dali do znanja koliko im znači da rade sa njom. Celu terasu ispred svoje zgrade su pretvorili u veliku Coca Cola zabavu: ofarbali su prvo sve u crveno, potom prosipali boje da bi izgledale kao vatromet, pa raznim oblicima dočarali Coca Cola uživanje. Svaka čast! Nažalost zbog ograničenog termina nisu stigli da više pažnje posvete i predlogu kampanje za Durex koji je nažalost odbačen. Uhvatili su se u koštac sa jednim velikim društvenim problemom – Tabuom – ali klijent nije imao dovoljno sluha. Uvideli su da i dalje postoji problem da se priča o sexualnim odnosima, da se kupuju kondomi i drugi oblici zaštite i želeli su da šokiraju javnost tako što bi na bilborde stavili reči koje se nalaze u udžbenicima iz biologije poput: anus, vagina, penis… koji su grafički bili dočarani pomoću kondoma. Mislim da je jedna ovakva akcija, ma koliko hrabro i rizično zvučala, veoma dobrodošla našem prilično zatvorenom društvu.

Ukoliko do sada niste pogledali blog McCann Ericcson Fresh-a, možda je sada pravi trenutak da vidite i šta se tamo dešava i ko sve piše. Ujedno ukoliko ste bili na seminaru tamo možete postaviti pitanja.

Pećko pivo, jedino hladno pivo iz peći – Dragoljub Ljubičić Mićko

Za kraj je ostavljeno najduhovitije predavanje. Gospodin Dragoljub Ljubičić Mićko pokazao nam je sve čari radio reklama. Iako prezentaciju nije imao, izuzetno zanimljivim sadržajem i materijalom koji nam je puštao mislim da nikome od prisutnih ne bi zasmetalo ni da je trajalo sat vremena duže. Ono što mi se najviše urezalo jeste: “Klijenta ne mogu ubediti da mu se sviđa nesto što mu se ne sviđa”! Takođe nam je napomenuo i to da uvek kaže klijentu da on “Reklamom ne prodaje prozivod, već privlači pažnju na njega, ostalo je na vama”.

Ukoliko želite da pogledate komentare sa lica mesta pogledajte Twitter i na njemu #fonklame. Trudili smo se da sve što je zanimljivo i tamo prikažemo.

Još jednom veliko hvala zaista sjajnim organizatorima koji su uspeli da okupe odličan tim predavača i da učine da sve protekne u najboljem mogućem redu, čak i bez uobičajenog kašnjenja za naše seminare.

Kako bi vam još više dočarao atmosferu pogledajte i deo slika sa događaja koje se nalaze na Facebook grupi FONklama.

#Update# Pogledajte icrpan izveštaj o FONklamam delo naše drage blogerke i twiterašice Bubbuline: FONklamastični utisci – I deo

Želiš cvet? – Idi u Holandiju! – Gost bloger The Traveler

Kraj januara se bliži, a ja tek sada objavljujem još jedan vrlo zanimljiv tekst našeg vrlo darovitor blogera The Traveler-a koji sam dobio još početkom meseca. Kakva su njena iskustva sa cvećarom u Beogradu saznaćete u naredim redovima.


Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona…

Juče sam, želeći da kupim drugarici neko cveće za rođendan svratila u cvećaru na Zvezdari. Na izlasku iz nje pomislih: – I da, još jedna priča za Prokkin blog.

Iako je usput bilo nekoliko cvećara, odlučih da kupim nešto baš u ovoj, blještavoj, kod Cvetkove pijace. Ulazim, a unutra popriličan haos- verovatno je došla neka porudžbina pa su bili fokusirani na sređivanje vazni i raznovrsnog cveća. U cvećari je bilo tri prodavačice, jedna srednjih godina i dve mlađe, za koje mislim da su joj ćerke. Nasmejem se, poželim Srećnu Novu Godinu i počeh pogledom da tražim cveće koje bi najviše obradovalo moju drugaricu.

Prodavačica 1: Izvolite, šta želite?

TT: Želim nešto jednostavno i lepo za moju drugaricu. Danas joj je rođendan.

Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Da ne kupujem često cveće pomislila bih da je to normalna cena za lepe aranžmane, ali pošto volim da obradujem drage ljude na ovaj način imam priliku da uporedim cene. To me je navelo da se zapitam: koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona….

Reših da napravim neki svoj aranžman. Pitala sam da li imaju lale na šta su mi odgovorili da nemaju. Videvši da su više zainteresovane da srede haos koji su imali u radnji nego da se posvete meni i mom aranžmanu, rešila sam da kupim lepe roze ruže. Izdvajale su se od ostalih zato što su bile jednostavne, kratke, nežne, izuzetno sveže i za razliku od ostalih nisu izgledale glomazno i hibridno.

TT: Koliko su ove roze ruže?

Prodavačica 1: 100 din

TT: dajte mi molim Vas tri

Prodavačica 1: da, one su Vam baš sveže, samo što su stigle

TT: da, vidim, zato su mi se i dopale

Prodavačica 1: Kako želite da Vam upakujemo?

TT: Nešto jednostavno, ne previše naglašeno ali lepo

Prodavačica 1 (obraćajući se mlađoj koleginici, verovatno ćerki): Stavi traku na ove ruže

Pustim ja devojku da mi ona upakuje ruže (često volim da kažem ubacite mi ovo ili ono i napravim svoj buket, onako kako se meni sviđa, ali sada mislim da to zbog stava prodavaca ne bi bilo poželjno te sam odlučila da se oslonim na njihovu kreativnost) ali ona je samo zavila drške i to par santimetara i kada je završila izgovorila:

Prodavačica 2: 450 din.

TT: kako 450? Zar nije 300?

Prodavačica 2: dobro, onda 300.

TT: najbolje da proverite sa svojim koleginicama, ne bih da Vam dam manje novca nego što treba

Prodavačica 2: ma dobro, 300

i krene da se savija ispod pulta.

Onda sam pitala ove dve prodavačice koje su mi rekle da ove ruže koštaju po 100 din koliko su zapravo ruže i one su potvrdile. Prodavačica koja mi je upakovala ruže dala mi je fiskalni račun koji nažalost nisam uzela jer sam i dalje bila zapanjena cenama koje su bile oko mene.

Bilo mi je začuđujuće da sam samo 300 dinara platila 3 cveta na ovakvom mestu, a još više me je začudila činjenica da su 3 prodavca nezainteresovana da izađu u susret kupcu i ponude mu nešto što mu odgovara.

Takođe mi je zanimljivo njihovo tumačenje reči jednostavno – njima to očigledno znači siromašno i malo. Bilo je logično da tražim nešto sa mnogo cirkona, perlica i fency ukrasa – takve aranžmane su očigledno umeli da prave.

Izašla sam iz cvećare, pogledala naziv- Ivona i iskreno se pitala dve stvari: gde se izgubio taj značaj cveta i darivanja jednostavnosti i savršenstva kroz cvet (zbog čega postoji potreba da se toliko natrpa ukrasima i uguši jedinstvenost ovog dara prirode) i koliko bi koštalo da otvorim svoju fency cvećaru- mogu da kucam šta god u fiskalnoj kasi a mogu sigurno da priuštim sebi put u Holandiju i da sama odabiram i berem cveće koje ću posle papreno prodavati Beograđanima koji žele prirodu upakovanu u bezbroj veštačkih ukrasa.

VIP call centar vs. rest

Već dva sata pokušavam da dobijem Call centar Ster Cinema bez ikakvog uspeha. Probao sam da zovem i direktan broj i ni tu mi se niko ne javlja. Proverio sam više puta da li je na sajtu napisano radno vreme pored call centra ali nije… Mislim da oni nisu usamljen slučaj jer sam čuo i da je u Kolosej-u isti problem. Stoga se postavlja logično pitanje koga oni za*ebavaju? Koja je poenta call centra na koji se niko ne javlja?

Svojevremeno sam imao i vrlo neprijatno iskustvo sa Telenorom tako da je pravo osveženje na mene ostavio VIP koji želim iskreno pohvaliti zbog zaista odličnog korisničkog servisa sa kojim sam imao prilike da se susretnem. Toliko ljubaznosti i želje da mi se izađe u susret nisam nigde čuo kao kod njih. Čak sam dobio i sjajno pitanje “Mogu li vam još nekako pomoći?”. Jednostavno izgledalo je kao da sam ja njima zaista bitan i da žele da mi daju sve potrebne informacije kako bih postao njihov član. Zahvaljujući dobroj ponudi verovatno i hoću u narednom periodu, a sigurno jedna od stvari koju ću uzeti u obzir jeste način njihovog ophođenja prema svojim trenutnim i potencijalnim klijentima.

Telenor tehnička “podrška”

Ko me prati na Twitteru već zna deo mojih muka sa Telenorom i njihovim prodavcima i zaposlenima u tehničkoj podršci. Koliko je potrebno poziva i nerviranja da bi se uključila jedna jednostavna usluga, koju prate izrazito glupe procedure, videćete ukoliko pročitate text do kraja ili ste već nešto slično u Telenoru probali…

Sve je počelo u prošli ponedeljak sam otišao do Telenor shopa u Knez Mihajlovoj da uzmem 069 prepaid broj, koji želim da koristim isključivo zbog dopunjavanja drugih brojeva. Prodavac je bio veoma ljubazan, sve smo lepo i brzo završili i svaka mu čast na ljubaznosti. Na informisanosti je ipak pao… Naime pitao sam ga da li ću moći da ja dopunjujem druge prepaid brojeve pomoću te kartice, na šta je on odgovorio da naravno da mogu samo je potrebno da uplatim dodatni kredit, što sam i učinio.

U utorak pokušavam prvi put da dopunim kredit i dobijam čuvenu poruku “Transakcija je odbijena. Vas TELENOR.” Pomislih da je greška te probah na drugi broj. Rezultata nije bilo. Tada je bio i prvi razgovor sa tehničkom podrškom koja me obaveštava da za aktivaciju te usluge je potrebno 24 do 72 sata od trenutka prvog korišćenja kartice, te da nazovem ponovo u četvrtak ako bude bilo nekih problema. U četvrtak zovem i proveravam šta se dešava. Obavljam dva razgovora jedan za drugim, pošto mi puca veza, oba operatera su krajnje ljubazna te mi objašnjavaju da za aktiviranje te usluge je obično potrebno mesec dana ali da mogu da podnesu zahtev za hitnu aktivaciju i da će usluga biti aktivirana u roku od 24 časa.

U petak oko 12 časova, kada je isteklo vreme koje su naveli, usluga i dalje ne radi. Dobijam poziv iz Korisničkog servisa, ali mi baterija u tom trenutku puca. Stavljam karticu u drugi mobilni i zovem ih. Najnovija informacija… Da bi se aktivirala usluga potrebno je da potrošim inicijalnih 200 dinara kredita. Ovo čujem po prvi put. Objašnjavam da sam razgovarao već nekoliko puta sa njima i da mi to niko nije rekao, da imam na računu skoro 2000 dinara, ali na sve to dobijam odgovor da je procedura takva. “Oduševljen” novim saznanjima pitam da li je potrebno ponovo da prođe 24 sata od potrošnje kredita dok mi aktiviraju uslugu ili će ona odmah biti aktivirana. Dobih ljubazno uverenje da koleginica samo čeka da ja potrošim 200 dinara i da će ona odmah aktivirati uslugu. Beše mi to vrlo čudno al ajde…

Naredne nedelje behu razna dešavanja na poslu, te tek danas, u petak, stigoh da ponovo pokušam. Istroših potrebne pare, pokušah da dopunim i… Ponovo ljubazna poruka “Transakcija je odbijena. Vas TELENOR.” Naravno nazvah ponovo Korisničkih servis te mi se javi jedan malo zbunjeni operater koji mi je nakon cele moje priče objasnio kako su me zvali iz tehničke podrške, kako se nisam javio, pitao me je da li sam trošio kredit (što je mogao da vidi na stanju da je želeo), te mi na kraju svega reče da će podneti reklamaciju i da će me zvati u narednih nekoliko dana. Ponovih mu da su mi rekli da će usluga odmah biti aktivirana, ali nije se nešto uzbuđivao samo mi je uzeo još jedan broj ukoliko mi ovaj 069 nije u funkciji.

Nakon svih ovih dana, utrošenog vremena i nerviranja zaista ne razumem Telenor politiku i zavlačenje korisnika sa gomilom netačnih informacija oko jednog jednostavnog standardnog slučaja. Prosto se plašim šta bi se desilo da sam imao neku manje standardnu želju, koliko li bi tek onda meseci trebalo da dobijem šta želim.

p.s. Još da napomenem samo da sam Telenor korisnik već dugi niz godina, ali kao postpaid i da do sada nekih većih problema sa njima nisam imao.

p.p.s. Text je napisan još polovinom prošle godine ali iz raznih razloga tek sada ga objavljujem.

Da li Twitter postaje uticajan?

twitter logoDo pre godinu dana malo je ljudi sa ovog podnevlja bilo na Twitteru. Ni ja verovatno ne bih bio među njima da nisam imao dovoljno vremena na prethodnom poslu da malo više se posvetim nekim novim stvarima. Trebalo mi je i nekoliko pokušaja da bih se “primio” na Twitter, a kada to jednom uradite… Nema povratka 🙂

Pravi povod za ovaj post je sajt Narodne banke srbije i Jelena Opačić poznatija na Twitteru kao ooppii. Naime naša prepiska ide ovako:

Prokka: Da li bi neka dobra duša mogla da NBS namesti da im domen radi i bez www (upravo htedo da vidim odnos dolara i dinara i…) 2:22 PM Nov 25th
Oppii:@prokka radice sutra i bez www 🙂 2:30 PM Nov 25th
Prokka: @ooppii Wow! Ako ovo stvarno bude biće sjajno 🙂 Hvala unapred 🙂 p.s. kad se ovo desi ide na moj blog direct kao primer uticaja Twittera 2:31 PM Nov 25th

Dakle sve se odigrava u 10ak minuta. Ja narednog dana posećujem sajt NBS ali i dalje domen bez www ne radi. Izgleda da sam malo požurio 🙂 Pre par dana mi stiže poruka od Ooppii da pogledam sajt NBS i da očekuje najavljeni post od mene, koji je upravo pred vama.

Dakle bio je dovoljan jedan twit, koji je videla prava osoba, da bi jedna velika državna institucija napravila promenu na svom sajtu. Iako ovo nije veliki posao za administratora, on nije urađen više godina, što govori o tome da ili ovo nikome nije smetalo pa se nije žalio, ili nije znao kome da se žali, ili nije bilo sluha da se problem reši.

Jedan twit je bio dovoljan da se promena dogodi!

Mislim da Twitter ima sve više uticaja jer ono što se napiše na Twitteru ostaje na twitteru i koliko god mi brisali naše statuse to sve ostaje u bazi i pretrazi zabeleženo. Nastup kompanija na Twitteru je sve češća pojava i praktično neophodnost kako bi ako ništa drugo bar oslušali šta ljudi o njima pričaju i pokušali na vreme da otklone probleme.

Šta vi mislite o uticaju Twittera kod nas?

*Update: za koji dan tekst o jednoj velikoj ličnosti i planovima jedne još veće institucije o korišćenju Twittera.

Osmeh na trafici

happy_face_Verovatno ste već navikli da kritikujem prodavce, ali uskoro će na ovim stranama osvanuti i nekoliko saveta za njih, te se nadam da će bar nekome to nešto značiti.

Ovaj put bih se ipak okrenuo jednoj maloj trafici na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog koja je otvorena pre par meseci. Ono zašto je ona bitna za ovu priču jesu njena potpuno dva lica.

Prvo, naravno ne previše svetlo, jeste gospođa srednjih godina koja tu radi i koja je stalno nešto tmurna, blago mrzovoljna, ali poslovna i brza. Posle jednog takvog susreta razmišljao sam da li ona uopšte ima potrebe da bude ljubazna, jer onaj ko je došao nešto da kupi, najverovatnije će to i učiniti. Njega mnogo ni ne zanima ko je sa one strane prozorčeta, sve dok dobije robu koju želi i kusur.

Enjoying the sunDanas sam mišljenje promenio i smatram da je ljubaznost i njima bitna. Naime umesto gospođe srednjih godina, sa druge strane prozorčeta stajala je mlada, pozitivna i vrlo ljubazna devojka. Cela komunikacija je bila vrlo prijatna, a ono što mi se posebno dopalo jeste što kada mi je vratila kusur i kada je praktično naš “posao” završen uputila jedan mali osmeh. Nju je to “koštalo” jedan sekund. Mene je to navelo da razmišljam o tome kako jedan tako mali gest može mnogo da znači i koliko sam u tom trenutku želeo da imam potrebu da kupim još nešto kod njih 🙂 Ili da bih sigurno i narednih dana tamo bio čest kupac jer bi mi bilo prijatno i drago da baš njima ostavim svoj novac, naravno ukoliko bi tu bila ona, a ne gore pomenuta gospođa.

Da li i vama osmeh i prijatnost prodavca na trafici znače ili ne?

“Ispuni mi želju” by Merkur

Zahvaljujući Jeleni i Eniacu i pre svih Aleksandru Bijeliću koji je idejni tvorac, imao sam sinoć priliku da prisustvujem pretpremijeri otvaranja novog Merkur centra na Karaburmi.

merkurNa prvi pogled sve izgleda impozantno, ali tek kada se uđe unutra i vidi koooliko toga ima postaje jasno koliki je ovo projekat bio. Ono što su nam posebno istakli jeste da su sanirali klizište sa jednom malom investicijom od 3 miliona evra, čisto da im ne dođu svi stanari zgrada iznad njih na ručak 🙂

Na okupljanju malom behu mnogi dobro poznati ljudi, a da nekog ne bih slučajno zaboravio preskočiću deo sa nabrajanjem, ali ću reći da me je veoma iznenadila činjenica da je sa nama bio i direktor Merkura koji nam je poželeo dobrodošlicu. Jako lep gest!

merkur-kadaCeo centar izgleda kao stvoren za trošenje godišnje plate. Primera radi meni se dopala ova jako lepa kada, ali cenu tačnu nisam mogao da saznam jer je nije bilo. Dobih samo hint da je verovatno preko 100 000 zbog renomiranosti proizvođača.

Fontane su im sjajne, a pogotovu će biti lepo kada bude došlo proleće pa ne bude napolju minus brrr. Mogao bi to da postane i lep prostor za održavanje konferencija i promocija.

merkur-fontaneSinoć se udarao poslednji glanc, tako da ne mogu da kažem kakva je usluga, ali sudeći po ljubaznosti naših jučerašnjih domaćina, ne sumnjam da ću tamo ponovo otići.

I za kraj ono najbolje. Ko god danas bude otišao u kupovinu i na kasi rekao “Ispuni mi želju”, pored besplatnog piva i već obećanog poklona, dobiće još jedan poklon koji će učestovati u drugim nagradnim igrama.

My 7 cents
Veoma mi je drago što sve više kompanija se okreće digitalnim medijima i što se polako naša blog zajednica uzima kao jedan od činilaca medijske promocije. Verujem da će u budućnosti biti sve više ovakvih akcija, a po rečima ljudi iz Merkura ovo bi trebao da bude samo početak naše uspešne saradnje.

P.S. U dogovoru sa našim domaćinima, ukoliko privlačna devojka bude pitala stasitog prodavca da joj ispuni želju, on ima slobodu da joj da svoj mobilni telefon.
P.P.S. Ukoliko upitate privlačnu prodavačicu da vam ispuni želju, očekujte samo dodatni poklon 🙂

Ne pretpostavljaj, pitaj

Danas sam blizu posla naručio palačinku sa šunkom, pečenicom, kačkavaljem i pečurkama.

Nakon 10ak minuta čekanja i još par ljudi koji su se izređali ispred mene naručujući druge stvari, vidim kako lik sprema ortaku palačinku i potom kreće moju da macka. Stavi on pavlaku, pa stavi pečenicu i šunku, pa kačkavalja pa… rusku salatu. Ja reko možda se čovek zeznuo, pa ga upitah da li je to ruska salata za mene? On mi mrtav ladan odgovori kako nemaju pečurke pa svima stavljaju rusku! Objasnih mu da ja to ne jedem, te on sam predloži da mi napravi novu što i na kraju dobih. Ne možete da verujete kojom je brzinom nova bila gotova… no…

Verujem da se ista greška javlja i u drugim sverama poslovanja, stoga kada nešto nemate ili niste sigurni uvek pitajte klijenta, tako je mnogo brže, kvalitetnije i jeftinije!

Inicijativnost i ljubaznost- više od reklame! – Gost bloger The Traveler

Posle izuzetno čitanog članka “Susret sa kompanijom „Mokra krpa”” The Traveler nam donosi još jedno svoje dragoceno iskustvo.
p-customer-serviceJuče sam ušla u apoteku na Auto-komandi (preko puta Franša i podzemnog prolaza). Pozdravio me je ljubazni mladić i pitao šta želim. Vadeći mobilni kako bih se podsetila naziva leka koji treba da kupim šalili smo se zajedno kako mi treba puškica. Pitala sam ga za lek, a on je rekao da nema baš taj, već da ima zamenu koju ja nisam prihvatila. Objasnio mi je da je sastav potpuno isti, da ima isti efekat i da je samo proizvođač drugačiji. Ponudio je da sačeka (iako je bio kraj radnog vremena) dok ja pozovem doktorku da proverim, ali je bilo 20:58 i bilo je kasno da je zovem. Štreberski sam odgovorila da mi treba baš taj lek i zahvalila mu se. On se nasmejao i rekao da je to moja odluka.

Krenula sam da izlazim i onda je on doviknuo: “Ali znate da mi nudimo 15% popusta celog meseca za sve što nije lek? Imamo čak i 50% popusta za trudnice.” Okrenula sam se, nasmejala se i odgovorila da trudnica još uvek nisam, ali da ću uskoro na more pa će biti puno zezalica na kojima je dobro uštedeti tih njegovih 15%. A kada sam se okrenula, videla sam da drži flajer i ima onaj papy eye, u fazonu, “kupi nešto i od nas”, ali na pristojan i fin način. Uzela sam flajer i svakako ću se potruditi da, iako nije u blizini moje kuće, tu obavim kupovinu pred more. Možda ću zvučati kao neka baba, ali rizikujem da sa vama podelim svoj stav- ne sreću se često mlade i preduzimljive osobe u Beogradu, nažalost… Biti ljubazan, pristojan, šarmantan, boriti se za nešto malo u šta veruješ pa bila to i prodaja još dva preparata koja će povećati prodaju u doba krize, ili pak osmeh koji ćeš da dobiješ ili daš i njim ulepšaš svakodnevicu, čini mi se da su sve češće zaboravljene vrednosti.

Zato podržavam inicijativnost i dobrog trgovca! 🙂

My Bizzz – Poverenje

Da bi ste dobili nešto morate nešto i dati, poverenje je ključna stvar.

P-trustMnogo ga je teško izgraditi, a suviše lako razrušiti.  Poverenje mora biti obostrano. Zaposleni moraju da veruju menadžmentu da donosi ispravne odluke, dok rukovodioci ukoliko nemaju poverenja u zaposlene previše će energije trošiti kontrolišući ih i samim tim će svim biti samo gore.

Ono je najbitniji faktor kada se zapošljava osoba preko preporuke. Vi praktično verujete osobi koja preporučuje da će osoba koja dolazi kod vas adekvatno odgovoriti zahtevima.

U ovom trenutku kada bih ja zapošljavao uvek bih koristio preporuke i ljude koje poznajem, da bih dobio najboljeg timskog igrača. Veoma mi je važno da ja mogu da se uzdam u osobu da će svaki put na odgovarajući način izvršiti svoj zadatak, a ukoliko nešto slučajno krene po lošem, da će mi reći to otvoreno, a ne da će pokušati da zataška stvari. Greške u poslovanju su normalna stvar i verujem da svako mora da ih povremeno pravi. Bitno je da se one ne ponavljaju i da se iz njih izvaliči pouka. Ukoliko Bi mi zaposleni prećutao bitne informacije, to bi mi mnogo više smetalo nego da mi otvoreno kaže da je zbog toga i toga došlo do negativnih posledica.

Atmosfera u kojoj se otvorenost ceni nije baš česta pojava u poslovnom svetu, stoga mislim da su srećne kompanije koje su uspele da je stvore u svojim timovima.

Mislite o tome kada sledeći put budete zapošljavali ljude, jer poverenje vaših ljudi, timski duh koji su oni gradili, atmosferu, možete previše lako da srušite dovođenjem pogrešne osobe.

Da li zaista mislite da je jedan vrstan stručnjak vredan kompromitovanja svega onoga što se u vašoj firmi godinama gradilo? Da li je znanje jedino bitno?

Na temu poverenja se može još mnogo toga reći i unapred se radujem vašim komentarima i diskusiji koja će se razviti 🙂