Donosilac dobrog raspoloženja – Donesi.com

Svakoga dana na poslu je dilema ista. Šta danas za ručak pojesti? Idealno bi bilo nešto kuvano, a opet da nije preskupo. Ima par mesta u kraju (Dorćol), ali i ona dosadila. Tražio sam nešto novo i drugačije.

 

Za servis Donesi.com sam znao odavno, ali ih nikada nisam koristio. Jednom sam bio prisutan kada je drugar naručivao, ali to je bilo to. Nisam uspeo da se snađem najbolje na sajtu, jer sam tražio kuvana jela koja mi je bilo teško da pronađem. Slabo sam i čitao komentare. Zapravo nisam se ni dovoljno potrudio.

 

Međutim sve se promenilo prošlog petka. Bilo je 21:20 kada smo drugar i ja rešili da naručimo kinesku klopu. Na brzinu sam instalirao android aplikaciju, ulogovao se, pronašao restoran Soya sos (koji je Ivan preporučio) i odma pogledao šta ima na spisku najpopularnijih stavki. Pogeldah i ostale opcije i sastavih porudžbinu. Unesoh i adresu i potvrdih sve. Došao je crni ekran koji je nosio zebnju, pošto je tada bilo već 21:27 a restoran je zvanično radio još 3 minuta. Posle par minuta (nama je vreme teklo vrlo spoooro ) gledanja u krugove na ekranu, dok je prošao ceo proces obrade, dobili smo potvrdu da je naša produžbina primljena i da stiže za 45 minuta. Stigla je i nešto ranije! Klopa je bila očekivano dobra.

 

Ono što je mene oduševilo koliko dobro radi Donesi.com servis, što sam potvrdio još nekoliko puta u narednih par dana na poslu. Od tada nam je to početna stanica za naručivanje klope.

Međutim, kao što sam obećao na Twitteru, ono što je mene privuklo samom korišćenju servisa je Android aplikacija. Ona nije fenomenalnog dizajna, ali ima odlične funkcije. Najpre birate lokaciju (može i putem GPS-a, mada se meni tu ne snalazi najbolje). Potom se dobija izbor restorana koji nije kategorizovan, ali je njihov rejting jasno naznačen. Po ulasku u restoran dobijate prvo osnovne informacije o njemu kao što je prosečno vreme isporuke, radno vreme, najmanji iznos i minimalna porudžbina. Ono najosnovnije, ali i najbitnije. To je sve sadržano u tabu Info, a osim njega tu je i tab Izaberite gde zapravo počinje zabava 🙂 Prva i najvažnija stavka je najpopularnije. Nju ćete najčešće i koristiti, pogotovu kada ledate novi restoran. Klikom na željenu klopu, dobićete zahtev da se ulogujete (ovo se traži jednom tokom rada aplikacije). Potom možete da odaberete količinu klope (do 4 komada), unesete dodatna uputstva (za Prokku) i odaberete dodatke po želji koji zavise od klope (npr. feferoni, kačkavalj, kajmak…). Klikom na stavku dodati upravo ste započeli vašu kupovinu. U okviru kupovne korpe možete videti spisak svega što ste stavili, izbaciti ako ste nešto promašili i na kraju naravno naručiti. Dovoljno je još ostaviti podatke za isporuku i “mirno” sačekati klopu. To je sve. Veoma brzo i jednostavno 🙂

Aplikaciju možete preuzeti i skeniranjem ovog koda:

 

Par sugestija da aplikacija bude još bolja:

  • pretraga po vrstama restorana/jela (npr. kuvana hrana)
  • pretraga po ceni obroka (npr. do 300 dinara)
  • filter za minimalnu porudzbinu (npr. samo restoratni koji isporučuju na mojoj lokaciji za preko 300 dinara)
  • mogućnost postavljanja i čitanja komentara
  • mogućnost unosa nekoliko predefinisanih lokacija (kuća, posao, devojka…)
  • vidljivost porudžbine u svakom trenutku (i kada je izbor kategorija klope u pitanju)
  • registracija korisnika
  • preporuka klopa

 

Ja ostajem redovni zadovoljni klopadžija Donesi.com servisa, pre svega zbog odlične usluge i Android aplikacije.

 

*UPDATE: Kako je tekst pisan još u maju mesecu, ali je tek sada ugledao svetlost dana, dogodila su se još mnoga pozitivna iskustva sa Donesi. Jedno od njih je bilo kada sam želeo da ručak stigne u 14h (rezervaciju sam radio oko 11h). Nazvali su me posle par minuta, izvinili se i ljubazno me pitali da li može da se rezervacija pomeri za 15 minuta pre ili posle tog termina zbog restorana. Naravno da sam pristao i pritom bio oduševljen što su me to uopšte pitali, što je za svaku pohvalu!

 

Kako sam nedelju dana jeo brašno… i zašto

Kada isprobavate nove do tada nepoznate stvari, nije uopšte teško okliznuti se. Kakav će biti pad i koliko ćete brzo ustati zavisi samo vas 🙂

Neposredno posle BizBuzz-a rešio sam da promenim svoju ishranu. Vaga je već izvesno vreme želela da višak tereta sa nje skinem, a meni se to nešto i nije radilo. Rad u ugodnoj atmosferi na poslu je doveo do povećane količine unosa sokova i svega osim zdrave hrane (znate ono: pljeskavice, lazanje…). Kako sam na okruglom stolu o zdravoj hrani u Nišu čuo predloge od Ivana Ćosića, Veroljuba Zmijanca i Ognjena Stojanovića, rešio sam i da usvojim jedan  deo njih.

Odlučio sam da pre svega smanjim sa unosom sokova i povećam unos vode, što nije bio problem. Izbacivanje hleba i belog brašna isto nije bilo preterano zahtevno. A samo rešenje za doručak sam dočekao sa najviše znatiželje, pošto mi je to jedan od večitih jutarnjih problema “šta danas pojesti”. Ognjen nam je preporučio da jedemo ovsenu kašu sa vrućom vodom i medom. I tu zapravo i počinje ova priča 🙂

Odem ja tako u ponedeljak ujutru do lokalne radnje sa zdravom hranom koju sam gotivio jer su radnice uvek bile ljubazne, tako da sam već nekoliko puta navraćao. Lepo ih zamolim za ovsene pahuljice, dobijem kesu, platim i odem na posao. Med sam već nabavio, a kako sam i vruću vodu imao na poslu, novi faza sa zdravim doručkom mogla je da počne.

Bilo mi je malo čudno što na kesi piše Ovseno brašno, ali pošto to nikada ranije u životu nisam ni jeo, ni kupovao nisam znao da li su to zaista ovsene pahuljice ili ne. Jeso sam ja to uporno nedelju dana i čak se i navikao na ukus. Ništa mi nije smetalo, ali mi je bilo i dalje nejasno da li jedem pravu stvar. Na kraju sam u petak otišao u tu istu radnju zdrave hrane.

Ja: Dobro veče. Da li je ovsena kaša isto što i ovseno brašno?

Prodavačica (iznenađeno i povišenim tonom): Naravno da nije!

Ja: Ali ja sam dobio kod vas u ponedeljak ovseno brašno kada sam tražio ovsenu kašu.

Prodavačica: Pa što niste bili precizniji i rekli koji ukus hoćete. Imamo sa malinom, sa čokoladom…

Ja (već iznerviran): Ali ja ne želim sa ukusom. Prijatno.

Okrenuo sam se i otišao.

Tako se završila moja priča sa tom radnjom. Jednostavno više nikada nisam ušao kod njih. Očekivao sam da će mi se izviniti na grešci, ja bih to prihvatio, jer ko radi taj i greši, i ostao bih i dalje njihova mušterija. Ovako sam naučio još jednu lepu lekciju, koju ste već videli na početku teksta. Mene brašno nije pokolebalo, već sam nastavio dalje da istražujem ovsene pahuljice i već nekoliko meseci to mi je doručak u 95% slučajeva (u ostalih 5% je lagani burek :D).

P.S. Nažalost vaga je ponovo počela da se buni 🙂

Prezentacija bez slajdova? (možda ipak ne) – Seth Godin & ja

Da li su i vas na fakultetu učili kako da pravite prezentaciju? Neki nisu imali ni tu mogućnost da se upoznaju sa tehnikom pravljenja prezentacije. Neki koji jesu, pak ništa nisu naučili.

Ukoliko pogledamo Steve Jobs-a vidimo da sve to što su nas učili baš i nije tačno. Ne moraju da se koriste “tačke”, ne moraju da budu uniformisani slajdovi, ne moraju oni da pričaju priču za sebe. To trebamo mi! Mi pričamo priču i uvlačimo publiku u nju.

Oni su zapravo samo dodatni deo scenografije koja treba da bolje istakne ono o čemu mi pričamo. Oni treba izazivaju emocije, a ne da odvraćaju pažnju sa onoga što mi pričamo.

Bitno je napraviti i razliku u prezentacijama. Ne pravi se na isti način prezentacija koja će se predstavljati pred ljudima (o kojoj i pričam) i ona koja nekome treba da se pošalje na mejl da bi se bolje upoznao sa uslugom ili proizvodom koji nudimo. Sadržaj je potpuno drugačiji.

Pedya je na svom blogu već pisao o ovoj tematici i u članku “Vuvuzela efekat“, gde je između ostalog predložio da jedan od kriterijuma pri izboru predavača bude njihova aktivnost na Twitteru, jer ljudi koji umeju da se jasno izraze u 140 karaktera umeju da iskoriste prostor, a verovatno i vreme.

Evo još jedne zanimljive prezentacije o tome kako se prave prezentacije i šta je to što Seth Godin preporučuje.

I za kraj, nezaborivmo da dobri predavači ne moraju biti vrhunsku stručnjaci, da vrhunski stručnjaci često nisu dobri predavači, te da prilikom odabira ljudi koji će držati predavanje na nekom događaju treba odabrati zanimljive teme i naći prave ljude za publiku koju očekujete.

Ne postoji toliko dosadna tema koju dobar predavač ne može da ispriča na zanimljiv način, ni toliko zanimljiva koju “smor” ne može potpuno da udavi. Na žalost ili na sreću imao sam prilike da prisustvujem i jednom i drugom tipu predavanja.

Da li se vi slažete sa Sethom i najviše volite prezentacije bez slajdova, ili ipak više volite kako to radi Steve Jobs ili Miloš Čirič ili neko treći?

Kako koristiti društvene medije za razvoj poslovanja – Marcus Wilson [video]

Veoma zanimljiv presek korišćenja društvenih medija za razvoj kompanije daje nam Marcus Wilson iz Idea Medie, startup-a koji se bavi pretvaranjem zidova u nešto poput “belih tabli”, tj. površina jednostavnih za brisanje.

U kratkom videu jasno objašnjava njihovu strategiju, koja mislim da može da bude od koristi mnogim domaćim firmama, jer precizno prikazuje njihov put online komunikacije sa potencijalnim i trenutnim klijentima

Kakva su vaša iskustva i zapažanja po pitanju videa i korišćenja društvenih medija od strane domaćih (ex-yu) kompanija?

Izvor: Mashable

Zadovoljan kupac je najbolji kupac – Toshiba

Danas sam imao zadovoljstvo da se upoznam sa predstavnicima Toshibe – Adrijan Vazdar (Business Manager) i Alen Rizvić (Channel Account Manager) u prijatnom okruženju restorana Caruso (sa neverovatnim pogledom) i da saznam iz prve ruke kako velike kompanije razmišljaju o svojim kupcima.

Direktan povod za ovo druženje je nastavak jedne lepe priče koju je Toshiba sprovela kod nas, tj. njihovoj nagradnoj igri koja je organizovana putem blogova, a u kojoj su posetiocima sa najboljim pričama o tome kako su “upropastili” svoj laptop delili vredne nagrade. Zanimljivo je da osim sto su obradovali dobitnike, nasmejali druge čitaoce, došli i do njima bitnih informacija kako ljudi koriste laptopove i na koji način dolazi do njihovog oštećenja.

U vrlo opuštenoj atmosferi upoznali smo se sa zanimljivim gadgetima kompanije Toshiba – media player koji ima ugrađen tv i radio prijemnik, ali i sa novim laptopovima i njihovim mogućnostima i šta je to što Toshibu izdvaja od ostalih brendova, na domaćem tržištu. Oni imaju i jednu “kvarnu” prednost, a to je da ih kupci percipiraju isto kao što i oni percipiraju sebe. Koliko su dobar posao napravili prošle godine lansirajući garanciju “Bez obzira na sve”, čiji je jedan od kreatora i gospodin Vazdar, uspeli su da povećaju prodaju u Srbiji za preko 60% u odnosu n 2008., dok je celo tržište laptopova palo između 25 i 40%

Ono što je meni prolazilo kroz glavu tokom priče je i to da nekoliko mojih prijatelja koji imaju Tošibu, smatraju da jednom Toshiba uvek Toshiba 🙂 Još ako je to Tecra serija utoliko bolje. Predstavnici Toshibe su otvoreno rekli da su njihovi proizvodi nešto skuplji od konkurencije, ali… i kvalitetniji.

Svako od nas voli različite stvari, ali teško je ostati ravnodušan na konstataciju da slabo učešće Toshibe na tržištu netbookova je posledica toga što oni ne žele da odstupe od određenog nivoa kvaliteta, što podrazumeva da netbook mora da ima 2 antene za WiFi ali još važnije i 3D zaštitu za hard disk (u slučaju pada kompjutera neće doći do oštećenja informacija), što automatski podiže cenu izrade uređaja.

Mene je fascinirao njihov odnos kako sa nama na ovom neformalnom okupljanju, tako i prema svojim korisnicima. Mnogo pažnje posvećuju zadržavanju postojećih održavajući obećanje o isporuci određenog nivoa kvalieta, i tako iz generacije u generaciju.

A šta ako se pokvari laptop?

Kao i svakoj drugoj marci, najveći problem je kupac kome se pokvario uređaj, jer on nikako u tom trenutku ne može biti zadovoljan kupac, već nezadovoljan. Od načina na koji se ophode serviseri mnogo će zavisiti i slika koju krajnji korisnik ima o celom brendu. Verovali ili ne, ali serviseri iz centralnog Toshibinog servisa neretko pozovu korisnika nakon obavljene popravke i pitaju ga kako je zadovoljan!

Da li biste želeli da neko vas pozove i pita kako ste zadovoljni uslugom? Ja znam da bih 🙂

I pred kraj, ali nikako najmanje bitno, video sam neke drage ljude sa online scene, upoznao nove, i ponovo video koliko je zdrava naša online scena, bar ovaj deo koji bolje poznajem 🙂

A za sam kraj veliko hvala Miloju Sekuliću i Konstantinu Milutinoviću iz McCann PR-a koji su danas bili sjajni domaćini i koji su omogućili da se sve ovo i dogodi! 🙂

Želiš cvet? – Idi u Holandiju! – Gost bloger The Traveler

Kraj januara se bliži, a ja tek sada objavljujem još jedan vrlo zanimljiv tekst našeg vrlo darovitor blogera The Traveler-a koji sam dobio još početkom meseca. Kakva su njena iskustva sa cvećarom u Beogradu saznaćete u naredim redovima.


Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona…

Juče sam, želeći da kupim drugarici neko cveće za rođendan svratila u cvećaru na Zvezdari. Na izlasku iz nje pomislih: – I da, još jedna priča za Prokkin blog.

Iako je usput bilo nekoliko cvećara, odlučih da kupim nešto baš u ovoj, blještavoj, kod Cvetkove pijace. Ulazim, a unutra popriličan haos- verovatno je došla neka porudžbina pa su bili fokusirani na sređivanje vazni i raznovrsnog cveća. U cvećari je bilo tri prodavačice, jedna srednjih godina i dve mlađe, za koje mislim da su joj ćerke. Nasmejem se, poželim Srećnu Novu Godinu i počeh pogledom da tražim cveće koje bi najviše obradovalo moju drugaricu.

Prodavačica 1: Izvolite, šta želite?

TT: Želim nešto jednostavno i lepo za moju drugaricu. Danas joj je rođendan.

Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Da ne kupujem često cveće pomislila bih da je to normalna cena za lepe aranžmane, ali pošto volim da obradujem drage ljude na ovaj način imam priliku da uporedim cene. To me je navelo da se zapitam: koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona….

Reših da napravim neki svoj aranžman. Pitala sam da li imaju lale na šta su mi odgovorili da nemaju. Videvši da su više zainteresovane da srede haos koji su imali u radnji nego da se posvete meni i mom aranžmanu, rešila sam da kupim lepe roze ruže. Izdvajale su se od ostalih zato što su bile jednostavne, kratke, nežne, izuzetno sveže i za razliku od ostalih nisu izgledale glomazno i hibridno.

TT: Koliko su ove roze ruže?

Prodavačica 1: 100 din

TT: dajte mi molim Vas tri

Prodavačica 1: da, one su Vam baš sveže, samo što su stigle

TT: da, vidim, zato su mi se i dopale

Prodavačica 1: Kako želite da Vam upakujemo?

TT: Nešto jednostavno, ne previše naglašeno ali lepo

Prodavačica 1 (obraćajući se mlađoj koleginici, verovatno ćerki): Stavi traku na ove ruže

Pustim ja devojku da mi ona upakuje ruže (često volim da kažem ubacite mi ovo ili ono i napravim svoj buket, onako kako se meni sviđa, ali sada mislim da to zbog stava prodavaca ne bi bilo poželjno te sam odlučila da se oslonim na njihovu kreativnost) ali ona je samo zavila drške i to par santimetara i kada je završila izgovorila:

Prodavačica 2: 450 din.

TT: kako 450? Zar nije 300?

Prodavačica 2: dobro, onda 300.

TT: najbolje da proverite sa svojim koleginicama, ne bih da Vam dam manje novca nego što treba

Prodavačica 2: ma dobro, 300

i krene da se savija ispod pulta.

Onda sam pitala ove dve prodavačice koje su mi rekle da ove ruže koštaju po 100 din koliko su zapravo ruže i one su potvrdile. Prodavačica koja mi je upakovala ruže dala mi je fiskalni račun koji nažalost nisam uzela jer sam i dalje bila zapanjena cenama koje su bile oko mene.

Bilo mi je začuđujuće da sam samo 300 dinara platila 3 cveta na ovakvom mestu, a još više me je začudila činjenica da su 3 prodavca nezainteresovana da izađu u susret kupcu i ponude mu nešto što mu odgovara.

Takođe mi je zanimljivo njihovo tumačenje reči jednostavno – njima to očigledno znači siromašno i malo. Bilo je logično da tražim nešto sa mnogo cirkona, perlica i fency ukrasa – takve aranžmane su očigledno umeli da prave.

Izašla sam iz cvećare, pogledala naziv- Ivona i iskreno se pitala dve stvari: gde se izgubio taj značaj cveta i darivanja jednostavnosti i savršenstva kroz cvet (zbog čega postoji potreba da se toliko natrpa ukrasima i uguši jedinstvenost ovog dara prirode) i koliko bi koštalo da otvorim svoju fency cvećaru- mogu da kucam šta god u fiskalnoj kasi a mogu sigurno da priuštim sebi put u Holandiju i da sama odabiram i berem cveće koje ću posle papreno prodavati Beograđanima koji žele prirodu upakovanu u bezbroj veštačkih ukrasa.

VIP call centar vs. rest

Već dva sata pokušavam da dobijem Call centar Ster Cinema bez ikakvog uspeha. Probao sam da zovem i direktan broj i ni tu mi se niko ne javlja. Proverio sam više puta da li je na sajtu napisano radno vreme pored call centra ali nije… Mislim da oni nisu usamljen slučaj jer sam čuo i da je u Kolosej-u isti problem. Stoga se postavlja logično pitanje koga oni za*ebavaju? Koja je poenta call centra na koji se niko ne javlja?

Svojevremeno sam imao i vrlo neprijatno iskustvo sa Telenorom tako da je pravo osveženje na mene ostavio VIP koji želim iskreno pohvaliti zbog zaista odličnog korisničkog servisa sa kojim sam imao prilike da se susretnem. Toliko ljubaznosti i želje da mi se izađe u susret nisam nigde čuo kao kod njih. Čak sam dobio i sjajno pitanje “Mogu li vam još nekako pomoći?”. Jednostavno izgledalo je kao da sam ja njima zaista bitan i da žele da mi daju sve potrebne informacije kako bih postao njihov član. Zahvaljujući dobroj ponudi verovatno i hoću u narednom periodu, a sigurno jedna od stvari koju ću uzeti u obzir jeste način njihovog ophođenja prema svojim trenutnim i potencijalnim klijentima.

Telenor tehnička “podrška”

Ko me prati na Twitteru već zna deo mojih muka sa Telenorom i njihovim prodavcima i zaposlenima u tehničkoj podršci. Koliko je potrebno poziva i nerviranja da bi se uključila jedna jednostavna usluga, koju prate izrazito glupe procedure, videćete ukoliko pročitate text do kraja ili ste već nešto slično u Telenoru probali…

Sve je počelo u prošli ponedeljak sam otišao do Telenor shopa u Knez Mihajlovoj da uzmem 069 prepaid broj, koji želim da koristim isključivo zbog dopunjavanja drugih brojeva. Prodavac je bio veoma ljubazan, sve smo lepo i brzo završili i svaka mu čast na ljubaznosti. Na informisanosti je ipak pao… Naime pitao sam ga da li ću moći da ja dopunjujem druge prepaid brojeve pomoću te kartice, na šta je on odgovorio da naravno da mogu samo je potrebno da uplatim dodatni kredit, što sam i učinio.

U utorak pokušavam prvi put da dopunim kredit i dobijam čuvenu poruku “Transakcija je odbijena. Vas TELENOR.” Pomislih da je greška te probah na drugi broj. Rezultata nije bilo. Tada je bio i prvi razgovor sa tehničkom podrškom koja me obaveštava da za aktivaciju te usluge je potrebno 24 do 72 sata od trenutka prvog korišćenja kartice, te da nazovem ponovo u četvrtak ako bude bilo nekih problema. U četvrtak zovem i proveravam šta se dešava. Obavljam dva razgovora jedan za drugim, pošto mi puca veza, oba operatera su krajnje ljubazna te mi objašnjavaju da za aktiviranje te usluge je obično potrebno mesec dana ali da mogu da podnesu zahtev za hitnu aktivaciju i da će usluga biti aktivirana u roku od 24 časa.

U petak oko 12 časova, kada je isteklo vreme koje su naveli, usluga i dalje ne radi. Dobijam poziv iz Korisničkog servisa, ali mi baterija u tom trenutku puca. Stavljam karticu u drugi mobilni i zovem ih. Najnovija informacija… Da bi se aktivirala usluga potrebno je da potrošim inicijalnih 200 dinara kredita. Ovo čujem po prvi put. Objašnjavam da sam razgovarao već nekoliko puta sa njima i da mi to niko nije rekao, da imam na računu skoro 2000 dinara, ali na sve to dobijam odgovor da je procedura takva. “Oduševljen” novim saznanjima pitam da li je potrebno ponovo da prođe 24 sata od potrošnje kredita dok mi aktiviraju uslugu ili će ona odmah biti aktivirana. Dobih ljubazno uverenje da koleginica samo čeka da ja potrošim 200 dinara i da će ona odmah aktivirati uslugu. Beše mi to vrlo čudno al ajde…

Naredne nedelje behu razna dešavanja na poslu, te tek danas, u petak, stigoh da ponovo pokušam. Istroših potrebne pare, pokušah da dopunim i… Ponovo ljubazna poruka “Transakcija je odbijena. Vas TELENOR.” Naravno nazvah ponovo Korisničkih servis te mi se javi jedan malo zbunjeni operater koji mi je nakon cele moje priče objasnio kako su me zvali iz tehničke podrške, kako se nisam javio, pitao me je da li sam trošio kredit (što je mogao da vidi na stanju da je želeo), te mi na kraju svega reče da će podneti reklamaciju i da će me zvati u narednih nekoliko dana. Ponovih mu da su mi rekli da će usluga odmah biti aktivirana, ali nije se nešto uzbuđivao samo mi je uzeo još jedan broj ukoliko mi ovaj 069 nije u funkciji.

Nakon svih ovih dana, utrošenog vremena i nerviranja zaista ne razumem Telenor politiku i zavlačenje korisnika sa gomilom netačnih informacija oko jednog jednostavnog standardnog slučaja. Prosto se plašim šta bi se desilo da sam imao neku manje standardnu želju, koliko li bi tek onda meseci trebalo da dobijem šta želim.

p.s. Još da napomenem samo da sam Telenor korisnik već dugi niz godina, ali kao postpaid i da do sada nekih većih problema sa njima nisam imao.

p.p.s. Text je napisan još polovinom prošle godine ali iz raznih razloga tek sada ga objavljujem.

Da li Twitter postaje uticajan?

twitter logoDo pre godinu dana malo je ljudi sa ovog podnevlja bilo na Twitteru. Ni ja verovatno ne bih bio među njima da nisam imao dovoljno vremena na prethodnom poslu da malo više se posvetim nekim novim stvarima. Trebalo mi je i nekoliko pokušaja da bih se “primio” na Twitter, a kada to jednom uradite… Nema povratka 🙂

Pravi povod za ovaj post je sajt Narodne banke srbije i Jelena Opačić poznatija na Twitteru kao ooppii. Naime naša prepiska ide ovako:

Prokka: Da li bi neka dobra duša mogla da NBS namesti da im domen radi i bez www (upravo htedo da vidim odnos dolara i dinara i…) 2:22 PM Nov 25th
Oppii:@prokka radice sutra i bez www 🙂 2:30 PM Nov 25th
Prokka: @ooppii Wow! Ako ovo stvarno bude biće sjajno 🙂 Hvala unapred 🙂 p.s. kad se ovo desi ide na moj blog direct kao primer uticaja Twittera 2:31 PM Nov 25th

Dakle sve se odigrava u 10ak minuta. Ja narednog dana posećujem sajt NBS ali i dalje domen bez www ne radi. Izgleda da sam malo požurio 🙂 Pre par dana mi stiže poruka od Ooppii da pogledam sajt NBS i da očekuje najavljeni post od mene, koji je upravo pred vama.

Dakle bio je dovoljan jedan twit, koji je videla prava osoba, da bi jedna velika državna institucija napravila promenu na svom sajtu. Iako ovo nije veliki posao za administratora, on nije urađen više godina, što govori o tome da ili ovo nikome nije smetalo pa se nije žalio, ili nije znao kome da se žali, ili nije bilo sluha da se problem reši.

Jedan twit je bio dovoljan da se promena dogodi!

Mislim da Twitter ima sve više uticaja jer ono što se napiše na Twitteru ostaje na twitteru i koliko god mi brisali naše statuse to sve ostaje u bazi i pretrazi zabeleženo. Nastup kompanija na Twitteru je sve češća pojava i praktično neophodnost kako bi ako ništa drugo bar oslušali šta ljudi o njima pričaju i pokušali na vreme da otklone probleme.

Šta vi mislite o uticaju Twittera kod nas?

*Update: za koji dan tekst o jednoj velikoj ličnosti i planovima jedne još veće institucije o korišćenju Twittera.

Osmeh na trafici

happy_face_Verovatno ste već navikli da kritikujem prodavce, ali uskoro će na ovim stranama osvanuti i nekoliko saveta za njih, te se nadam da će bar nekome to nešto značiti.

Ovaj put bih se ipak okrenuo jednoj maloj trafici na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog koja je otvorena pre par meseci. Ono zašto je ona bitna za ovu priču jesu njena potpuno dva lica.

Prvo, naravno ne previše svetlo, jeste gospođa srednjih godina koja tu radi i koja je stalno nešto tmurna, blago mrzovoljna, ali poslovna i brza. Posle jednog takvog susreta razmišljao sam da li ona uopšte ima potrebe da bude ljubazna, jer onaj ko je došao nešto da kupi, najverovatnije će to i učiniti. Njega mnogo ni ne zanima ko je sa one strane prozorčeta, sve dok dobije robu koju želi i kusur.

Enjoying the sunDanas sam mišljenje promenio i smatram da je ljubaznost i njima bitna. Naime umesto gospođe srednjih godina, sa druge strane prozorčeta stajala je mlada, pozitivna i vrlo ljubazna devojka. Cela komunikacija je bila vrlo prijatna, a ono što mi se posebno dopalo jeste što kada mi je vratila kusur i kada je praktično naš “posao” završen uputila jedan mali osmeh. Nju je to “koštalo” jedan sekund. Mene je to navelo da razmišljam o tome kako jedan tako mali gest može mnogo da znači i koliko sam u tom trenutku želeo da imam potrebu da kupim još nešto kod njih 🙂 Ili da bih sigurno i narednih dana tamo bio čest kupac jer bi mi bilo prijatno i drago da baš njima ostavim svoj novac, naravno ukoliko bi tu bila ona, a ne gore pomenuta gospođa.

Da li i vama osmeh i prijatnost prodavca na trafici znače ili ne?