Mala škola ljubaznosti

Kao što znate, vi koji ste čitali ovaj blog i pre par godina kada sam poslednji put pisao češće, ljubaznost (pre svega prodavaca) mi je jedna od omiljenih tema. Prosto  mi je neverovatno i dalje koliko se tome malo posvećuje pažnje. Pa evo par mojih zapažanja i kako sam se i gde osećao.

Prodavnica dečije odeće u Cetinjskoj #tamo me više biti neće 🙁

Odoh tako jednog lepog dana ja do prodavnice da pitam da li slučajno imaju posteljinu za decu. Prodavačica mi objasni kako je radnja koja je imala posteljine tu zatvorena još 2013. Savršeno tačna i potpuno beskorisna informacija. Da mi je umesto toga rekla da mogu da pogledam u npr. HomeCentru ili još bolje u nekoj bližoj radnji, i da me usput pita da li je u pitanju bata ili seka pošto su baš dobili novu kolekciju ili imaju akciju… Kapirate? Ukoliko mi pomognete, rado ću ostaviti koji dinar kod vas.

Intesa #rado bih je menjao, samo ne znam gde :/

Slučajno pre neki dan izvadih firminu karticu da proverim do kada važi. O iznenađenja, pa upravo danas ističe. Nije me mrzelo i prošetah se do banke. Uzeh papirić za pravna lica. Sačekah red par minuta. Vratiše me da uzmem drugi papirić jer sam izabrao pogrešnu opciju za pravna lica, te mlada dama ne može da mi pomogne oko kartice. Uzimam novi papirić. Čekam još malo red. Objšanjavam situaciju i pitam kako je moguće da me nisu obavestili? Lik, vrlo brz ali ne i predusretljiv, mi objasni kako oni ne šalju obaveštenja?! Ja mu rekoh da sam bar mejl očekivao od njih. Da ne govorim koliko oni para uzimaju na svoje usluge i kako i dalje nemaju podršku za OS X iako su je najavili još 2013 i da nemaju mobilnu aplikaciju za pravna lica… Ukoliko neko ima predlog u kojoj banci sve to funkcioniše kako treba za pravna lica, javite 🙂

PastaBox #došao sam ponovo 🙂

Prvi put kada sam ušao, radila je jedna krupnija vesela devojka. Lako smo se sporazumeli šta mi preporučuje i napravila mi je super pastu. Svima sam razglasio koliko je bilo dobro. Posle nedelju dana sam došao sa ortakom i dočekao nas je drugi natmureni lik. Ne moraš stalno da se smeješ, ali brate budi bar prijatan sa gostima. Pošto vidim da tvoja koleginica može, znači nije baš toliko gadan taj posao.

ColdPress #žao mi što ništa nisam kupio 🙂

Slučajno na Twitteru videh reklamu za hladno ceđenu kafu. To sam morao da probam, te jelte odmah se spustih do Idee London, dadoh 370 kinti da probam taj čarobni napitak. Kapiram da ga neću skoro probati ponovo, ali to je druga priča 🙂 Elem preko puta mog kanca kod Čukur česme, ima ColdPress prodavnica. Svratih po prvi put tamo (iako radimo već godinu dana na toj lokaciji). Devojka koja je tamo radila je toliko bila pozitivna i vesela, da evo opet imam želju da svratim tamo i da ovaj put zaista i kupim nešto. Sjajno 🙂

Lonče #klopa dobra, konobar jock 🙁

Bar jednom nedeljno svratim do Lončeta jer se trudim da jedem kolko tolko po pravilima hrono ishrane. Imaju par odličnih jela (pileći gulaš i cepkanu prasetinu), a još kada je i vreme ovako lepo i sunčano, ugođaj je još veći, jer imaju i baštu. Tako pre par dana ortak i ja odosmo tamo. Kako je bio tek početak lepog vremena, u bašti su bila samo tri stola, sva tri zauzeta. Sedosmo unutra i pitasmo konobara da li može da nam iznese još jedan sto, na šta nam on reče da ne može, ali da možemo da sednemo napolju kada se oslobodi neki sto. Inače lik često pravi bisere poput toga da zaboravi da donese deo narudžbine (npr. koka kolu, ili hlebiće, jednom je i escajg zaboravio…), te su mu šanse za bakšišem u startu bile loše. Sedosmo mi napolje posle par minuta. Stigla nam i klopa koja je bila sjajna. Kad eto i njega. Mislim konobara, evo ga donosi dva stola. Valjda ne može jedan, ali dva mogu da se iznesu… Da dodam da niko za njima nije sedeo još nekoliko minuta. Trebali uopšte da spominjem kako nije dobio bakšiš i kako smo se mi sjajno osećali u tom trenutku?

Galerija podova
Galerija podova

Galerija podova #za neverovati 🙂

Uđem ja tako sa ortakom posle Pastaboxa i tepihe da pogledam. Velika radnja, a niko da mi priđe. Posle minut ili dva prilazi nam gospođa i u narednih 15ak minuta me potpuno oduševi pristupom. Sve što me je zanimalo oko tepiha mi je rekla, a i više od toga. Pokazala bar 10 različitih. Napomenula za popuste. Za mogućnosti plaćanja na rate. Ma sve što treba. Takoreći ona je samo radila svoj posao onako kako treba da ja poželim da tu ostavim pare (i poželeo sam). 🙂

Ono što mene nervira jesto što ja moram da ističem ovakve lepe primere, a oni bi trebali zapravo da budu normala 🙁

Kakva su vaša iskustva?
Ko  je vas poslednji put oduševio ljubaznošću?

Podelite sa nama u komentarima 🙂

Zaposlen, kao da nisi, mada jesi

Kako sam poslednjih godina sve više u kontaktu sa mladim ljudima iz IT industrije koji ili vode ili rade u malim timovima ili stranim IT kompanijama, sve je češća praksa i da se oni zapošljavaju putem agencije.

Sa jedne strane zvuči odlično, na bruto platu od 1500 evra, ostaje čistih ~1300, umesto nekih ~900. Što svakako nije mala razlikta, pogotovu u našoj zemlji. Deo sa kojim se ne slažem baš, jeste da je zapravo sve ostalo isto. Zdrastveno, odmor…

Razlika je u tome što sa jedne strane zaposlene preko agencije, mislim da ne štiti zakon o radu u smislu toga što je sve stvar dogovora. Sa druge strane, ako radite u firmi gde planirate da se pozivate na zakon, bolje promenite firmu.

Drugi deo priče su mlade dame, pa još ako planiraju da postanu i mame, nisam siguran kako to pokrivaju kada su u pitanju agencije.

Priznajem da mi je bilo zadovoljstvo da budem sam svoj gazda, makar na papiru 🙂

Koja su vaša iskustva sa agencijama?

Razmišljaš o novom poslu? Ovo je najvažnije pitanje

Svakoga dana donosimo mnogo odluka. Neke su lakše, neke teže. One koje utiču najviše na naše živote najteže je i doneti. Promena posla je svakako jedna od njih. Da biste odluku lakše doneli, dovoljno je da odgovorite na 1(+1) pitanje: Continue reading “Razmišljaš o novom poslu? Ovo je najvažnije pitanje”

Kako je Top-Shop izgubio 15.000 RSD

I kako da vi ne ponovite istu grešku

Pre par dana dobih poziv sa nepoznatog broja. Javih se i sa druge strane me dočeka istrenirana gospođica koja radi u prodajnom centru Top Shop-a. Naime kupili smo dušek pre par meseci kod njih (sve pohvale za Dormeo po tom pitanju!) te su nas imali u bazi. Ponudila mi je specijalnu ponudu koja važi samo taj dan i po njenim rečima ukupna vrednost iste je 24000. Ali samo taj dan samo za nas ona je 15000.

Iako je bilo nelogičnosti u njenoj priči (malo jesu malo nisu prirodna vlakna u Siena dušeku, za malo da mi kaže da je previše pitam…) ipak mi je zvučalo zanimljivo, te sam je zamolio da mi pošalje ponudu na mejl kako bih je razmotrio sa mojom gospođom. E onda kreće šou…

Zamolim ja nju ljubazno da mi pošalje ponudu, ali mi ona objasni kako ona to ne može da uradi i kako ponuda važi samo putem telefona. I pita me kako ne razumem. Objasnih joj da ja nju ne razumem i da je dovoljno da mi pošalje samo sadržaj ponude na mejl, a da ću ja sam potražiti linkove i raspitati se o robi i da nema šanse da mi sada preko telefona proda robu u iznosu od 15000 rsd. Nakon malo preganjanja na kraju mi je uzela mejl (koji već imaju u sistemu, jer joj je to bio najveći problem da bi mi poslala ponudu) i rekla da će pokušati da mi neko od njenih kolega pošalje ponudu tokom dana. Spomenu i kako sam ja prvi takav slučaj (nije da me zanima nešto).

Na moje razočarenje ponudu nikada nisam dobio. Na sajtu sam pogledao koliko sam se setio šta je u paketu i došao do nekih 12-13k tako nisam siguran ni koliko je ponuda dobra. Ali svakako su uspeli da izgube jednog potencijalnog kupca.

A sve je moglo biti drugačije da su samo uradili sledeće:

  1. Poslali mi mejl sa informacijama o paketu

A bonus bi bio i da su:

  1. Pustili i mene malo da pričam
  2. Imali sve informacije o proizvodima (npr. punjenje jorgana)
  3. Omogućili mi lako naručivanje proizvoda (npr. online)

Gospođica jeste bila ljubazna, ali i naporna, no i pored svega imala je dobru šansu koju je uspešno uprskala. Nemojte i vi, slušajte i prilagodite se vašim klijentima 🙂

Autor slike: MacUK @ Flickr

Donosilac dobrog raspoloženja – Donesi.com

Svakoga dana na poslu je dilema ista. Šta danas za ručak pojesti? Idealno bi bilo nešto kuvano, a opet da nije preskupo. Ima par mesta u kraju (Dorćol), ali i ona dosadila. Tražio sam nešto novo i drugačije.

 

Za servis Donesi.com sam znao odavno, ali ih nikada nisam koristio. Jednom sam bio prisutan kada je drugar naručivao, ali to je bilo to. Nisam uspeo da se snađem najbolje na sajtu, jer sam tražio kuvana jela koja mi je bilo teško da pronađem. Slabo sam i čitao komentare. Zapravo nisam se ni dovoljno potrudio.

 

Međutim sve se promenilo prošlog petka. Bilo je 21:20 kada smo drugar i ja rešili da naručimo kinesku klopu. Na brzinu sam instalirao android aplikaciju, ulogovao se, pronašao restoran Soya sos (koji je Ivan preporučio) i odma pogledao šta ima na spisku najpopularnijih stavki. Pogeldah i ostale opcije i sastavih porudžbinu. Unesoh i adresu i potvrdih sve. Došao je crni ekran koji je nosio zebnju, pošto je tada bilo već 21:27 a restoran je zvanično radio još 3 minuta. Posle par minuta (nama je vreme teklo vrlo spoooro ) gledanja u krugove na ekranu, dok je prošao ceo proces obrade, dobili smo potvrdu da je naša produžbina primljena i da stiže za 45 minuta. Stigla je i nešto ranije! Klopa je bila očekivano dobra.

 

Ono što je mene oduševilo koliko dobro radi Donesi.com servis, što sam potvrdio još nekoliko puta u narednih par dana na poslu. Od tada nam je to početna stanica za naručivanje klope.

Međutim, kao što sam obećao na Twitteru, ono što je mene privuklo samom korišćenju servisa je Android aplikacija. Ona nije fenomenalnog dizajna, ali ima odlične funkcije. Najpre birate lokaciju (može i putem GPS-a, mada se meni tu ne snalazi najbolje). Potom se dobija izbor restorana koji nije kategorizovan, ali je njihov rejting jasno naznačen. Po ulasku u restoran dobijate prvo osnovne informacije o njemu kao što je prosečno vreme isporuke, radno vreme, najmanji iznos i minimalna porudžbina. Ono najosnovnije, ali i najbitnije. To je sve sadržano u tabu Info, a osim njega tu je i tab Izaberite gde zapravo počinje zabava 🙂 Prva i najvažnija stavka je najpopularnije. Nju ćete najčešće i koristiti, pogotovu kada ledate novi restoran. Klikom na željenu klopu, dobićete zahtev da se ulogujete (ovo se traži jednom tokom rada aplikacije). Potom možete da odaberete količinu klope (do 4 komada), unesete dodatna uputstva (za Prokku) i odaberete dodatke po želji koji zavise od klope (npr. feferoni, kačkavalj, kajmak…). Klikom na stavku dodati upravo ste započeli vašu kupovinu. U okviru kupovne korpe možete videti spisak svega što ste stavili, izbaciti ako ste nešto promašili i na kraju naravno naručiti. Dovoljno je još ostaviti podatke za isporuku i “mirno” sačekati klopu. To je sve. Veoma brzo i jednostavno 🙂

Aplikaciju možete preuzeti i skeniranjem ovog koda:

 

Par sugestija da aplikacija bude još bolja:

  • pretraga po vrstama restorana/jela (npr. kuvana hrana)
  • pretraga po ceni obroka (npr. do 300 dinara)
  • filter za minimalnu porudzbinu (npr. samo restoratni koji isporučuju na mojoj lokaciji za preko 300 dinara)
  • mogućnost postavljanja i čitanja komentara
  • mogućnost unosa nekoliko predefinisanih lokacija (kuća, posao, devojka…)
  • vidljivost porudžbine u svakom trenutku (i kada je izbor kategorija klope u pitanju)
  • registracija korisnika
  • preporuka klopa

 

Ja ostajem redovni zadovoljni klopadžija Donesi.com servisa, pre svega zbog odlične usluge i Android aplikacije.

 

*UPDATE: Kako je tekst pisan još u maju mesecu, ali je tek sada ugledao svetlost dana, dogodila su se još mnoga pozitivna iskustva sa Donesi. Jedno od njih je bilo kada sam želeo da ručak stigne u 14h (rezervaciju sam radio oko 11h). Nazvali su me posle par minuta, izvinili se i ljubazno me pitali da li može da se rezervacija pomeri za 15 minuta pre ili posle tog termina zbog restorana. Naravno da sam pristao i pritom bio oduševljen što su me to uopšte pitali, što je za svaku pohvalu!

 

Kako sam nedelju dana jeo brašno… i zašto

Kada isprobavate nove do tada nepoznate stvari, nije uopšte teško okliznuti se. Kakav će biti pad i koliko ćete brzo ustati zavisi samo vas 🙂

Neposredno posle BizBuzz-a rešio sam da promenim svoju ishranu. Vaga je već izvesno vreme želela da višak tereta sa nje skinem, a meni se to nešto i nije radilo. Rad u ugodnoj atmosferi na poslu je doveo do povećane količine unosa sokova i svega osim zdrave hrane (znate ono: pljeskavice, lazanje…). Kako sam na okruglom stolu o zdravoj hrani u Nišu čuo predloge od Ivana Ćosića, Veroljuba Zmijanca i Ognjena Stojanovića, rešio sam i da usvojim jedan  deo njih.

Odlučio sam da pre svega smanjim sa unosom sokova i povećam unos vode, što nije bio problem. Izbacivanje hleba i belog brašna isto nije bilo preterano zahtevno. A samo rešenje za doručak sam dočekao sa najviše znatiželje, pošto mi je to jedan od večitih jutarnjih problema “šta danas pojesti”. Ognjen nam je preporučio da jedemo ovsenu kašu sa vrućom vodom i medom. I tu zapravo i počinje ova priča 🙂

Odem ja tako u ponedeljak ujutru do lokalne radnje sa zdravom hranom koju sam gotivio jer su radnice uvek bile ljubazne, tako da sam već nekoliko puta navraćao. Lepo ih zamolim za ovsene pahuljice, dobijem kesu, platim i odem na posao. Med sam već nabavio, a kako sam i vruću vodu imao na poslu, novi faza sa zdravim doručkom mogla je da počne.

Bilo mi je malo čudno što na kesi piše Ovseno brašno, ali pošto to nikada ranije u životu nisam ni jeo, ni kupovao nisam znao da li su to zaista ovsene pahuljice ili ne. Jeso sam ja to uporno nedelju dana i čak se i navikao na ukus. Ništa mi nije smetalo, ali mi je bilo i dalje nejasno da li jedem pravu stvar. Na kraju sam u petak otišao u tu istu radnju zdrave hrane.

Ja: Dobro veče. Da li je ovsena kaša isto što i ovseno brašno?

Prodavačica (iznenađeno i povišenim tonom): Naravno da nije!

Ja: Ali ja sam dobio kod vas u ponedeljak ovseno brašno kada sam tražio ovsenu kašu.

Prodavačica: Pa što niste bili precizniji i rekli koji ukus hoćete. Imamo sa malinom, sa čokoladom…

Ja (već iznerviran): Ali ja ne želim sa ukusom. Prijatno.

Okrenuo sam se i otišao.

Tako se završila moja priča sa tom radnjom. Jednostavno više nikada nisam ušao kod njih. Očekivao sam da će mi se izviniti na grešci, ja bih to prihvatio, jer ko radi taj i greši, i ostao bih i dalje njihova mušterija. Ovako sam naučio još jednu lepu lekciju, koju ste već videli na početku teksta. Mene brašno nije pokolebalo, već sam nastavio dalje da istražujem ovsene pahuljice i već nekoliko meseci to mi je doručak u 95% slučajeva (u ostalih 5% je lagani burek :D).

P.S. Nažalost vaga je ponovo počela da se buni 🙂

TwitOpen aka SocialOpen aka BlogOpen 2k10

Pre nedelju dana tačno počeo je poslednji blog open, u ovo doba već smo lepo klopali i probali “Kraljicu” 🙂 Bio je to jako lep vikend u Novom Sadu, ali ono što me je posebno radovalo tada jeste osećaj povezanosti sa ljudima i što smo svi mi tamo imali zajednički imenitelj “Blogeri”. Neki od nas pišu češće, neki ređe, ali ono što nam je svima zajedničko jeste da volimo to što radimo. Nije bilo bitno ko je koju školu završio, na kojoj poziciji radi, već o čemu piše, o čemu razmišlja. E zato ja volim blogere 🙂

Konačno sam upoznao i uživo meni vrlo drage ljude i bili su i bolji nego online 🙂 Poseban pozdrav stoga za… krenuh da nabrajam al sve se plašim da ću nekoga zaboraviti pa stoga znaćete vi već koji ste mi osmeh izmamili da mi je veoma drago što sam baš sa vama taj vikend proveo 🙂

FON BlogOpen ekipa :)
FON BlogOpen ekipa 🙂

Međutim ima priča još jednu stranu. Ja bih je ukratko nazvao zatupljenost društva. Pobunili se blogeri sa B92 što njih niko nije zvao. Kako oni nisu čuli ništa o tome i ko je uopšte delegirao ljude za taj Blog Open. Posle jednog ovakvog teksta zaista mi je drago što sam prestao da pratim B92 blog pre izvesnog vremena, a i tada sam samo Strongman-a čitao. Zanimljivo je i da ti isti blogeri nisu čitali matični sajt, jer je B92 objavio obaveštenje o održavanju Blog Open-a. Od nekoga ko je po sopstvenoj biografiji “Diplomirao na FPN i još ponešto, radio u diplomatiji i još ponešto” mogli smo i da očekujemo još po nešto, ali čemu potreba za omalovažavanje skupa kome nije ni prisustvovao, e to ne mogu da razumem. Valjda je hteo da stavi da je “bio na blogopenu i još ponešto” ali ga niko nije zvao…

Prezentacija bez slajdova? (možda ipak ne) – Seth Godin & ja

Da li su i vas na fakultetu učili kako da pravite prezentaciju? Neki nisu imali ni tu mogućnost da se upoznaju sa tehnikom pravljenja prezentacije. Neki koji jesu, pak ništa nisu naučili.

Ukoliko pogledamo Steve Jobs-a vidimo da sve to što su nas učili baš i nije tačno. Ne moraju da se koriste “tačke”, ne moraju da budu uniformisani slajdovi, ne moraju oni da pričaju priču za sebe. To trebamo mi! Mi pričamo priču i uvlačimo publiku u nju.

Oni su zapravo samo dodatni deo scenografije koja treba da bolje istakne ono o čemu mi pričamo. Oni treba izazivaju emocije, a ne da odvraćaju pažnju sa onoga što mi pričamo.

Bitno je napraviti i razliku u prezentacijama. Ne pravi se na isti način prezentacija koja će se predstavljati pred ljudima (o kojoj i pričam) i ona koja nekome treba da se pošalje na mejl da bi se bolje upoznao sa uslugom ili proizvodom koji nudimo. Sadržaj je potpuno drugačiji.

Pedya je na svom blogu već pisao o ovoj tematici i u članku “Vuvuzela efekat“, gde je između ostalog predložio da jedan od kriterijuma pri izboru predavača bude njihova aktivnost na Twitteru, jer ljudi koji umeju da se jasno izraze u 140 karaktera umeju da iskoriste prostor, a verovatno i vreme.

Evo još jedne zanimljive prezentacije o tome kako se prave prezentacije i šta je to što Seth Godin preporučuje.

I za kraj, nezaborivmo da dobri predavači ne moraju biti vrhunsku stručnjaci, da vrhunski stručnjaci često nisu dobri predavači, te da prilikom odabira ljudi koji će držati predavanje na nekom događaju treba odabrati zanimljive teme i naći prave ljude za publiku koju očekujete.

Ne postoji toliko dosadna tema koju dobar predavač ne može da ispriča na zanimljiv način, ni toliko zanimljiva koju “smor” ne može potpuno da udavi. Na žalost ili na sreću imao sam prilike da prisustvujem i jednom i drugom tipu predavanja.

Da li se vi slažete sa Sethom i najviše volite prezentacije bez slajdova, ili ipak više volite kako to radi Steve Jobs ili Miloš Čirič ili neko treći?

Kako koristiti društvene medije za razvoj poslovanja – Marcus Wilson [video]

Veoma zanimljiv presek korišćenja društvenih medija za razvoj kompanije daje nam Marcus Wilson iz Idea Medie, startup-a koji se bavi pretvaranjem zidova u nešto poput “belih tabli”, tj. površina jednostavnih za brisanje.

U kratkom videu jasno objašnjava njihovu strategiju, koja mislim da može da bude od koristi mnogim domaćim firmama, jer precizno prikazuje njihov put online komunikacije sa potencijalnim i trenutnim klijentima

Kakva su vaša iskustva i zapažanja po pitanju videa i korišćenja društvenih medija od strane domaćih (ex-yu) kompanija?

Izvor: Mashable

Zadovoljan kupac je najbolji kupac – Toshiba

Danas sam imao zadovoljstvo da se upoznam sa predstavnicima Toshibe – Adrijan Vazdar (Business Manager) i Alen Rizvić (Channel Account Manager) u prijatnom okruženju restorana Caruso (sa neverovatnim pogledom) i da saznam iz prve ruke kako velike kompanije razmišljaju o svojim kupcima.

Direktan povod za ovo druženje je nastavak jedne lepe priče koju je Toshiba sprovela kod nas, tj. njihovoj nagradnoj igri koja je organizovana putem blogova, a u kojoj su posetiocima sa najboljim pričama o tome kako su “upropastili” svoj laptop delili vredne nagrade. Zanimljivo je da osim sto su obradovali dobitnike, nasmejali druge čitaoce, došli i do njima bitnih informacija kako ljudi koriste laptopove i na koji način dolazi do njihovog oštećenja.

U vrlo opuštenoj atmosferi upoznali smo se sa zanimljivim gadgetima kompanije Toshiba – media player koji ima ugrađen tv i radio prijemnik, ali i sa novim laptopovima i njihovim mogućnostima i šta je to što Toshibu izdvaja od ostalih brendova, na domaćem tržištu. Oni imaju i jednu “kvarnu” prednost, a to je da ih kupci percipiraju isto kao što i oni percipiraju sebe. Koliko su dobar posao napravili prošle godine lansirajući garanciju “Bez obzira na sve”, čiji je jedan od kreatora i gospodin Vazdar, uspeli su da povećaju prodaju u Srbiji za preko 60% u odnosu n 2008., dok je celo tržište laptopova palo između 25 i 40%

Ono što je meni prolazilo kroz glavu tokom priče je i to da nekoliko mojih prijatelja koji imaju Tošibu, smatraju da jednom Toshiba uvek Toshiba 🙂 Još ako je to Tecra serija utoliko bolje. Predstavnici Toshibe su otvoreno rekli da su njihovi proizvodi nešto skuplji od konkurencije, ali… i kvalitetniji.

Svako od nas voli različite stvari, ali teško je ostati ravnodušan na konstataciju da slabo učešće Toshibe na tržištu netbookova je posledica toga što oni ne žele da odstupe od određenog nivoa kvaliteta, što podrazumeva da netbook mora da ima 2 antene za WiFi ali još važnije i 3D zaštitu za hard disk (u slučaju pada kompjutera neće doći do oštećenja informacija), što automatski podiže cenu izrade uređaja.

Mene je fascinirao njihov odnos kako sa nama na ovom neformalnom okupljanju, tako i prema svojim korisnicima. Mnogo pažnje posvećuju zadržavanju postojećih održavajući obećanje o isporuci određenog nivoa kvalieta, i tako iz generacije u generaciju.

A šta ako se pokvari laptop?

Kao i svakoj drugoj marci, najveći problem je kupac kome se pokvario uređaj, jer on nikako u tom trenutku ne može biti zadovoljan kupac, već nezadovoljan. Od načina na koji se ophode serviseri mnogo će zavisiti i slika koju krajnji korisnik ima o celom brendu. Verovali ili ne, ali serviseri iz centralnog Toshibinog servisa neretko pozovu korisnika nakon obavljene popravke i pitaju ga kako je zadovoljan!

Da li biste želeli da neko vas pozove i pita kako ste zadovoljni uslugom? Ja znam da bih 🙂

I pred kraj, ali nikako najmanje bitno, video sam neke drage ljude sa online scene, upoznao nove, i ponovo video koliko je zdrava naša online scena, bar ovaj deo koji bolje poznajem 🙂

A za sam kraj veliko hvala Miloju Sekuliću i Konstantinu Milutinoviću iz McCann PR-a koji su danas bili sjajni domaćini i koji su omogućili da se sve ovo i dogodi! 🙂