PC4U – not for me!

p-angerDanas sam bio lepo raspoložen, te sam deo ovog predivnog dana proveo u šetnji kroz Knez Mihajlovu, tragajući za nečim čime bih sebe mogao da počastim – kada mi je već stigla plata (jeee). Pošto već neko vreme želim da uzmem nove periferije za komp reših da skoknem do PC4U radnje kod Studentskog parka.

Kako sam ih već nekoliko puta zvao i pitao ih za određene periferije nisam imao nikakva visoka očekivanja, više nadanja.

Ulazak nije baš mnogo garantovao, mada na izlogu uredno veliko piše Popust ili nešto tome slično, jer je jedan od prodavca objašnjavao kako je mp3 radio transmiter za kola super stvar, ali je zapravo mp3 format “s*nje”. Već mi je tu bilo sve malo sumnjičavo, ali kada sam već tu ajde da vidim šta imaju. Upitah da li su dobili A4Tech igračke miševe, te mi prodavac na moje oduševljenje upita da li mislim na Oscar seriju, na šta ja potvrdno odgovorih te me on odvede do miševa i tastatura. Na moje pitanje da li imaju drugu napredniju seriju modela, samo je rekao da ono što imaju tu je i otišao da priča sa kolegom?!?

Dakle možda nisam bio dovoljno jasan. Ja, njegova mušterija, stojim u radnji sam, dok dva prodavca međusobno pričaju bez ikakve želje da meni olakšaju kupovinu, a svojoj firmi zarade pare. Možda je nekome ovo logično, ali ja bih za ovakve stvari u svojoj firmi minimum 10% smanjivao platu. Ako nećeš da budeš prodavac idi radi nešto drugo, ako si već tu pa onda bar radi svoj posao. Prosto mi je neverovatno sa kolikom lakoćom su oni bili potpuno nezainteresovani za mene. Valjda to dolazi vremenom. Mislim da je krajnje vreme da se institucija “tajnog kupca” više u naše društvo implementira, jer iskreno verujem da vlasnici i šefovi objekata nisu ni svesni koliko zapravo novca gube zbog loših prodavaca. Naravno da i dalje mislim da je krivica i na vlasnicima koji ne ulažu u edukaciju i razvoj zaposlenih, tako da na kraju dolazimo do situacija da sam mnogo zadovoljniji uslugom u cvećari gde sam potrošio 150 dinara, nego u radnji gde sam želeo da ostavim preko 3000.

Šta vi mislite, ima li ovome leka?

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • U takvim situacijama ja samo demonstrativno napustim objekat upadljivo im stavljajuci do znanja zashto sam to uradila… Nikako ne bih ostavila ni dinara u takvoj prodavnici.
    Da li ima leka? Mislim da ima, kao shto si rekao poslodavci moraju da shvate da zbog loshih prodavaca gube novac, a to ce shvataiti kada im potroshachi skrenu paznju. Potroshachi sve vishe postaju svesni svoje pozicije i moci koju imaju… A demonstracija te moci je odlazak u drugu prodavnicu/kupovina druog proizvoda/itd

  • Ima naravno!
    Da sam ja sada šef ili vlasnik te prodavnice, i pročitam ovako nešto, dotični gospodin bi odmah dobio otkaz. Sledeći korak bi svakako bio plata na procenat. Mislim da bi to bio dobar stimulans za prodavce da se podrude da prezentuju neki proizvod u cilju prodaje.
    Pre par meseci sam prvi put otišla do Intersporta u Rodiću. Naravno očekivala sam mnogo. Međutim, nas troje je ušetalo, niko nam nije pozdravio a kamoli nas uslužio. Prodavci su stajali u dnu radnje (njih četvoro), i verovatno prepričavali događaje od prethodnog vikenda, s obzirom da je naša poseta bila u ponedeljak, rano prepodne. Nismo se dugo zadržali u prodavnici i naravno ništa nismo kupili.

  • Ja generalno ne volim nametljive prodavce, takvi mi idu na nerve… Pogotovo kad jede ….. o necemu o cemu nema pojma, izmishlja gluposti i razno razne stvari… Mozda se tako “uvaljuje” roba obicnim kupcima, ali ja ne spadam u tu grupu, i kad udjem u radnju ako posle kratke konverzacije ne prepozna shta trazim ili kakav uredjaj bi mogao da me zanima bolje je da ide da prica sa kolegom. Barem do trenutka kad mi ne zatreba da pogledam iz ruke neshto shto je zakljucano iza stakla.

    Nekom prilikom sam tako u jednoj radnji zeleo da pogledam laptop (iza stakla zakljucan) i poshto je guzva bila u radnji devojka koja radi mi je dala kljuc i ja sam sam pogledao vratio sve nazad kako je bilo i vratio joj kljuc dok je ona usluzivala druge mushterije. (postoji dodushe velika shansa da zna mene, poshto se dogadjaj zbio u smederevu)

    I josh jedno iskustvo: u beogradu u radnji pune egzoticnih stvari, prosto raj za geekove, ulazim objasnjavam sredovecnom liku (bez izgleda za interesovanje u racunare) shta trazim, zatim pitam za neshto shto sam cuo da imaju. To shto sam trazio, odmah je pokazao gde je, zatim uzeo, otpakovao, pokazao, znaci extra, iako opet kazem, lik osim onog shto pishe pored cene nema pojma o cemu se radi. Ali sa moje tacke vrlo usluzno. E onda sam ja krenuo redom po radnji da preturam, i na kraju nashao ono shto sam trazio, iako da se razume malo vishe u tehniku, odmah bi skontao iz moje price po ulasku u radnju da bi me mozda tako neshto zanimalo. Sve u svemu, ja sam srecan i zadovoljan, jer je sve shto sam pokazao prstom skinuo sa police pokazao, otvorio itd…

  • Ja bolje da cutim 🙂 Kad je falio 1 (kljucni) kabl za ono sto sam kupila tamo i kada sam se vratila da vidim sta cemo sad, njihov prodavac je shefu to iskomunicirao sledecim recima (a ja stojim pored dok se desava taj tel. razgovor)
    “Ma da…ma ne ume da poveze… zensko”.

    WTF??!

    Naravno, nije do njih, nego to ja, zensko, ne umem bez kabla koji fali da uvezem 😆

    Inace, jezivo je bilo jer su se dovikivali i nadglasavali po (treba li reci, malenoj) radnji, i sve preko mene – ja u sredini a oni iz sveg glasa… sa nekim “drugaricama” u tigrastim majicama.

    HITNO na trening prodaje. Niko nije kriv sto ne zna ili ne ume. Kriv je ako ne zeli da nauci.

  • Inace, nikad nisam bila tako poražena odnosom prema kupcu kao tada…lakše mi je bilo čini mi se kada sam skapirala da u banci ne umeju da rukuju excel-om (prošire kolumne :lol:) i da zato nije ono što je trebalo da stigne stiglo na moju adresu.
    Njihovo objašnjenje je bilo “Pa da, tako mi svima iz vašeg kraja… NE MOŽE DA STANE CELA ADRESA”. 😆 Ladno.

    Odnos prema kupcu – mission critical i inače u .rs

  • @shekyb – Apsolutno se slažem da je u kupcima najveća moć upravo iz razloga što oni biraju gde će da ostave svoje pare. Već neko vreme razmišljam kako najbolje dati do znanja prodavnicama zašto baš kod njih ne kupujemo.

    @mackomali – U pravu si potpuno, samo nažalost menadžeri radnji mislim da retko ovako nešto čitaju.

    @zsteva – Ti si očigledno naišao na dobre radnike. Ne volim ni ja nametljive, a pogotovu ne one koji za sve pričaju “to vam odlično stoji” ili “ovo nam je poslednji komad” ili “nigde nema jeftinije” ili samo hvali svoju robu, a dobro zna da ima porpiličnu manu za koju sam pitao ali je prećutao.

    @Miss Cybernaut – Dakle PC4U – N4MC 🙂 Mislim da je blago zastrašujuće koliko ljudi ne vode računa o komunikaciji sa svojom ključnom kategorijom – kupcima. No ko što već reče nti nisu oni krivi što ih niko nije tome naučio 🙁

  • Pingback: ukusno.com()

  • dzoni

    I čekaj sad,pa šta ti zamišljaš ko si??? I sad će ovi ljudi da dobiju 10 % od plate ili otkaz zbog ovog tvog teksta !!! A plate su im tu negde oko 20000 din ili manje!!! Jako stvar nije ti posvetio dovoljno pažnje,pa jel trebao i da ti po**** pa da ti budeš zadovoljan!!! Kapiram da si ti jedan najobičniji bednik koji nema nikakav život pa mora da piše ovakve gluposti na blogu,da leči svoje neke komplekse !!!

  • @dzoni – Ništa ne zamišljam, ja sam nezodovljna mušterija koja ima pravo da na Internetu kao slobodnom mediju iznese svoj negativan stav o pojedincima koji rade u dotičnoj firmi.

    Niti verujem da će moj tekst uticati na to da im se smanje plate, niti verujem da su njihove plate 20 000 koliko si naveo, već su verovatno veće, no sve to na stranu, voleo bih da mi pomogneš da razumem tvoju reakciju.

    p.s. Voleo bih i tebi da poželim dobrodošlicu na blog ali nažalost to trenutno ne mogu zbog jezika kojim mi se obraćaš. No nadam se da će se i to promeniti.

    p.p.s. dvoumio sam se da li da objavim pređašnji komentar, ali pošto ne volim cenzuru evo ga ovde, ipak ukoliko nekom od mojih stalnih posetilaca smeta ceo ili deo, neće mi biti problem da ga uklonim. Trenutno sam samo jednu reč cenzurisao.

  • potpuno se slažem sa tobom! ne samo da mu treba smanjiti platu, već na njegovo radnoi mesto treba zaposliti nekog ko želi da radi i ko će da se trudi, jer takvim lenjivcima treba oduzeti novac koji im je poklonjen, jer očigledno ništa ne rade! ljudi su postali toliko lenji da je sve prešlo u bezobrazluk!
    samo ožeži, tvoj blog, tvoje pravo, kome se ne dopada neka zaobiđe, a komentare koji nisu linkovani (u ovom svetu bi se to moglo reći potpisani) ignoriši, jer zaista nisu vredni, ima ljudi koji hrabrosti imaju samo na taj način da izbace frustraciju :)))

    pozdrav!

  • Definitivno sam slab sa it tehnikom, ali mi se desava da naidjem na prodavce koji nemaju ama bas blage veze sa zivotom a kamoli sa onim sto prodaju. O njihovom ponasanju ne bih da pisem… Mada , ako je za utehu, ima i gorih od neukih prodavaca a to su ljudi koji nemaju gram postovanja prema drugome i dozvoljavaju sebi da budu i uvredljivi pored svega ostalog ( kultura, bezobrazluk, nepismenost, ne postovanje domacina i slicno)….

  • Upravo tako Deda. Meni je potpuno OK da neko nema baš sve informacije o proizvodu/usluzi koje prodaje ali nemati poštovanja prema klijentu – neoprostivo. Na kraju, nije li klijent taj koji mu obezbedjuje platu? Na žalost, postoje još uvek oni koji posao gledaju kao “društvenu firmu” i imaju filozofiju “radili, ne radili, neko će nam dati platu”. A ta su vremena davno prošla 😉

  • WOW! Kakav post?! Kakvi komentari?!
    Vrlo jasno i konkrektno 🙂

    Korisnik bi trebao biti “amin” ali na žalost nije redak slučaj da je baš suprotno iz razno-raznih razloga… 🙁

    Baš sam puno razmišljala na ovu temu, gledala i po blogovima, po forumima… Problem sa prodavcima u IT-u kod nas je velik. I to je tako očigledno. Primetila sam (a i sama radim u jednoj takvoj firmi/prodavnici) da dobri prodavci napreduju na bolje radno mesto, što je i logično, na njegovo mesto dođe neko drugi i drugačiji… i tako u krug…

    SVE je uvek vidljivo SVIMA! Naročito na interentu! Kada toga postanemo svesni – onda će ono “amin” imati smisla.

    Stvarno ne mogu da razumem stav da Vam neko ukaže na grešku, u ovom slučaju korisnik od kojeg živite, i da imate mogućnost da to i popravite i još Vam samim tim pokazuje i da Vas respektuje… i da se na kraju pravite “Toša” ???!!! Neshvatljivo.

    Još uvek, u ovom domenu, veliki broj ljudi kupovinu neke računarske opreme planira u kućnom budžetu, i kada treba da potroši npr 20 ili 30 hiljada dinara, naravno da je vrlo nepoverljiv i da ima i velika očekivanja. Možda bi vlasnici “prodavnica” ili menadžeri, šefovi, kako god, ipak morali da promene način razmišljanja i korisnika tretiraju kao “gospodin kupac” ili gospođa/đica. počevši od onog: dobar dan, izvolite a ne – ćao, izvoli.

    Možda nisam u pravu? Radim u IT-u ali sam isto tako i kupac i korisnik. I vrlo vodim računa gde ću i na koji način potrošiti svoj novac.

  • Meni se nekako čini da se gospodin Džoni našao prozvan, pa je zato ovako i reagovao. Ne verujem da će se više ovde pojavljivati, ali imam pitanje za njega, ako slučajno svrati.

    Da li on ima svoj blog i ako ga ima zašto nam ne ostavi link, da vidimo kakve “pametne” stvari on piše?

    Mislim da koliko ima bezobraznih kupaca, tako ima i bezobraznih mušterija. Ima prodavaca koji daju sve od sebe da bi nešto prodali, a kupac se onda zahvali i izađe napolje ili se čak i ne zahvali. Kakvih prodavaca sve ima, dobro znamo, a prodavci samo znaju kakvih sve mušterija ima.

  • Dobro je sto si objavio ovoga sto je vredjao…

    Sta reci na ovo? Idem ja juce kroz Delta City, naravno svratim u Comtrade i iako deru sa cenama :
    – previse prodavaca. Sto je odlicno jer svako ko udje bude docekan.
    – bude ljubazno docekan.
    – i iako sam se samo raspitivao samo oko kulera za lap-top, prodavac udje samnom u neku duzu pricu o tome, kaze svoje licno iskustvo…

    Tako da kao i svuda, postoje idioti i normalni i nasmejani ljudi…

  • @Dzoni

    sta god da si hteo, omasio si metu 🙁 Ja znam da je u .rs i inace tesko, mozemo da izvozimo krizu koliko je dugo vec imamo. Ali niko ovde nije, bar ne da sam ja videla, pominjao smanjivanje plata. Naprotvi, ovo je postala javna rasprava o odnosu koji je u PC4U zauzet prema kupcu. I vrlo ocigledno, ne samo jedared.

    Ako imas radnju za PC iteme, LOGICNO je da ocekujes da ce tu da navrati onlajn populacija. Ako se ne ponasas dobro prema kupcu PRIRODNO je da ce se taj customer experience sharovati dalje – onlajn.

    Poenta celog Prokkinog posta nije predlog kazne, vec afirmacija jednog opsteljudskog pravila koje nazalost ne vazi – da pravi ljudi budu na pravom mestu.
    Naravno, vrlo je malo rodjenih prodavaca, ali bi trebalo investirati u svoj kadar i od njih, kad vec rade tako “rizican” posao i prodaju robu onlajn narodu, OBUCITI ih kako da PC4U ubuduce nema negativan imidz.

    A barem da ima jedna agencija koja se time bavi…ima ih MILION! I sustina je, ponovo, u profitu. Mozda ce neko nakon ovoga nastaviti tamo da kupuje. Mozda neko ko nikad nije usao u radnju nakon ovoga nece uci. Mozda ce prodavce neko zaludan cekati na zicer pa ce ova prica imati nastavke…

    Vreme je da se nesto menja u PC4U. Ponavljam, iskreno sam uverena u to da nikome ni na kraj pameti nije da se prodavci kaznjavaju – to je do menadzera prodaje, on zna kada su oni prekrsili POSTAVLJENA pravila. Ali meni se cini da u PC4U pravila NE POSTOJE, otud ni kazna ne bi smela da se desi jer nece imati smisao.

    Srdacan pozdrav i samo hrabro u susret promena 🙂 Ponekad je promena posla najbolja stvar koja ti se desi u zivotu – been there, done that! 😉

  • Backlink, za Prokku a uoči IX međunarodne konferencije o elektrosnkom poslovanju gde će biti priče o onlajn reputaciji
    http://cyberpoetica.blogspot.com/2009/04/onlajn-reputacija-kako-izgleda.html

  • ViX

    Velika je verovatnoća da te taj prodavac mrzi. On je lepo sedeo na svom radnom mestu i primao platu kad ulauiš TI zlobniče jedan i teraš ga da radi.

    Demonstrativno napuštanje radnje ga samo može učiniti srećnim jer tvoja uloga kao kupca je inače da ga nerviraš.

    Da bi moć kupaca imala neku vajdu mora kod vlasnika radnje da postoji svest da kupac koji ne kupi proizvod ne donosi profit. Većini “preduzetnika” u .rs to uopšt nije jasno. A opet prodavcu je u interesu da te istera iz radnje jer ga uznemireavaš, a gazdu prezire jer ga tera i da prima platu i da radi

  • @drveni advokat – Hvala! Mislim da si upravo spomenula jednu od suština problema: “treba zaposliti nekog ko želi da radi i ko će da se trudi”.

    @Deda – Ljubazan prodavac koji ne zna mnogo toga o tome, ali se ne trudi da ispadne pametan, već mi iskreno kaže da se ne razume dovoljno, uvek će imati mnogo veće poštovanje od IT stručnjaka bez elementarne kulture. Hvala Deda što si me podsetio koliko je zapravo sve besmisleno bez nekih osnovnih manira.
    p.s. sjajno je imati komentar iskusnog blogera, dobrodošao 🙂

    @Slavko Ilic – “radili, ne radili, neko će nam dati platu” nažalost još uvek ponegde funkcioniše. Dodatni problem je što kod nas radio ne radio uglavnom ti je plata ista, pa što onda pa da rade. Zato iskreno verujem da je varijabilna plata veoma dobro motivacioni sredstvo, ali da je za nju potreban jasan sistem nagrađivanja.
    p.s. dobrošao na blog 🙂

    @JKamatovic – “SVE je uvek vidljivo SVIMA! Naročito na interentu! Kada toga postanemo svesni – onda će ono “amin” imati smisla.” – o ovome je bilo dosta reči i danas na E-trgovini. Loše vesti se mnogo brzo šire (reče lepo Eniac). Nažalost kao što si i ti lepo napisala kod nas trenutno stanje nije baš kakvo bi sa samo malo truda i dobre volje moglo da bude.
    p.s. veliko mi je zadovoljstvo što si i ti postala moj čitalac 🙂

    @Petar – Drago mi je što postoje obrnuti primeri i voleo bih da ih što više navodimo, jer čvrsto verujem u to da ima mnogo sjajnih radnji i prodavaca za koje nažalost mnogi nisu čuli. Hvala što si podelio svoje iskustvo sa nama.
    p.s. dobrodošao na blog 🙂

    @Miss Cybernaut – Odlični komentari kao i obično 🙂 Hvala na sjajnom članku i još boljem predavanju koje si danas održala na E-trgovini. Beše zadovoljstvo slušati. Određene delove bih voleo da pošaljem svakom HR menadžeru i vlasniku kompanije u Srbiji.

    @ViX – Sjajan komentar 🙂 “Da bi moć kupaca imala neku vajdu mora kod vlasnika radnje da postoji svest da kupac koji ne kupi proizvod ne donosi profit.” Nažalost dug je put dok promenimo ovo stanje svesti.
    p.s. dobrodošao na blog 🙂

    Ljudi hvala vam na fantastičnim komentarima! Ja sam oduševljen 🙂

  • Možda je do mene, ali ja mislim da malo previše dramite oko ovoga 🙂

    Desilo mi se milon puta da naiđem na neljubaznog prodavca, bože moj, postoje i mnogo ozbiljnija i odgovornija zanimanja u kojima imaš neprofesionalnih ljudi, a kamo li kod prodavaca.

    Što reče neko pre mene, bilo ko od njih ko se pokaže malo boljim od ostalih, odmah ide dalje.

    Teško možeš da očekuješ od prodavca znanje i način razmišljanja jednog marketing menadžera. Mislim, ima i okej ljudi, i ljubaznih, a imaš i nezainteresovaih ili neobaveštenih, nepristojnih…

    Kad naiđem na takvog nekog budem nervozan dok ne izađem i odem 50m od prodavnice, a posle to vetar odnese. Sad ću da se nerviram zbog neodgovornih prodavaca, pa neću moći da verujem kako je neki prodavac u ovoj zemlji neljubazan, pa ću da zapamtim i tačno koja je to prodavnica, da nikad više ne uđem u nju… Nemam pametnija posla i pametniji način gubljenja živaca 🙂

    Ne želim nikog da vređam, samo sam malo iskarikirao priču da bih bolje objasnio šta hoću da kažem 😀

    Nije ovo komentar Prokki lično pošto on nije izuzetak. 95% ljudi u mom okruženju bi odreagovalo isto kao Prokka, to se smatra normalnom, prirodnom, default reakcijom na takvu situaciju, a meni je to fascinantno 🙂

  • Pa dobro, nije da nema smisla ovo sto kaze SadClown 🙂

    Navika da se zbog necijeg nemara ili neljubaznosti ne nerviras je super, ali je retko ko ima!!
    Zar nije lakse malo povesti racuna? Mislim na one koji imaju profit od toga ili koji mogu da ga uvecaju time sto ce malo ozbiljnije pristupiti poslu.

    Sto se mene tice ja mogu da biram prodavnice. Ali ne znam prodavnicu koja moze mnogo da bira kupce.

  • Svako ima pravu na gresku i ovakve stvari treba objavljivati. Podrzavam u potpunosti a kukavica poput “Dzonija” je sve rekao o sebi svojim komentarom.

    I da – svako ima pravo da propadne. Pa kad vidite da se svojski trude – pomozite im. A poslodavci bi mogli cesce da pretrazuju internet i znaju sta se o njima pise. Da je ovo moj zaposleni ne verujem da bi dugo radio kod mene 🙂

  • Sinisha

    Pufff!
    Ovo je prilično izražen socijalni problem, ne samo kod nas. Na Tajlandu recimo prodavci dovode svoju decu u radnju i ako dete zakmeči, k’o hebe kupca.

    Da ne širim priču evo kako sam ja prošao sa vađenjem nekog dokumenta (u kritičnom momentu sam se setio saveta jednog poznanika sa sezam BBS-a):

    Posle nekoliko krugova šetanja od šaltera do šaleta, plaćanj taksi i vađenja dokumenata (ako nešto ne podnosim to je stajanje u redu pred šalterom), službenik je konstatovao da sam predao dokument (recimo br 2) koji je on prosledio, pa su mu vratili, a ja sad podnosim dokument br1 a treba da izvadim i dokument br 3. I, sad, kažem ja njemu: “lepo vi sastavite ta dva dokumenta i ne pada mi na pamet da idem na drugi kraj grada zbog trećeg edabih dobio ono što sam tražio, vaša je dužnost da mi izdate taj dokument i shodno tome pribavite sve što treba” (blef, naravno, kod nas su zakoni postavljeni tako da ti imaš da obiđeš zemljinu kuglu da doneseš šalterskom službeniku sve na gotovs i da moliš Boba da negde ne zabrlja).

    Frka panika oko mene, vuku me za rukav: “Ćuti zatvoriće nam šalter” i tome slično

    LM, Upalilo, ovaj pozva nekog kolegu a kolega kolegu i astalo je samo da na par mesta potpišem 😉

    Akcenat je na tome da se ljudi osećaju ponizno pred šalterom, šalterski radnici i kasirke kao da su na tron zaseli. Nije svugde tako ali još uvek ova zemlja boluje od te bolesti.

  • @Sasa Jovanovic – “I da – svako ima pravo da propadne. Pa kad vidite da se svojski trude – pomozite im” 🙂 Sjajno!
    p.s. dobro došao na blog 🙂

    @Sinisha – Veoma zanimljiva priča i svaka čast na blefu, pogotovu što je upalio 🙂
    Mislim da je kod nas dosta extremna situacija po pitanju šalterskih radnika i ljudi koji čekaju. Ili ih gledaju ko bogove ili ih vređaju. Opet, ljudi iza šaltera su ili extra ljubazni ili jedu burek pred tobom. Nekako kao da nam je celo društvo polarizovano pa tako i ovo.
    p.s. dobro došao na blog 🙂