Photoshop kao suština marketinga – Gost bloger Predrag Milićević

p-pedya-marketing-grafikVrlo zanimljiv tekst Predraga Milićevića (“izvođača marketinških radova” sa 15-ogodišnjim iskustvom u malim i velikim kompanijama širom Beograda) o čestom (i vrlo pogrešnom) poimanju marketinga od strane “stručnih” (rukovodećih) lica.

Photoshop kao suština marketinga

Postoji čudno verovanje u našem narodu, da ko ima oglas – ima i marketing.

Postoji još čudnije verovanje u našem narodu da oglas (pa samim tim i marketing) svako zna i ume da radi. Dobro, možda ne baš svako, ali svako ko zna da crta u Corelu, ili u Photoshopu. Otprilike, uključi se računar, uđe se u neki od programa i – posle sve ide samo od sebe – i definisanje poruke i osmišljavanje naslova i osmišljavanje teksta i izbor boja i izbor fontova i kreiranje ilustracije i… O izboru medija da i ne govorimo.

Naše podneblje je bogomdano za naturščike raznih vrsta, jer postoje osobe koje će im rado poveriti budućnost svojih projekata (da ne zvučim pretenciozno, pa da kažem “svojih kompanija”) na kojima mogu “in vivo” do mile volje da vežbaju nešto što ne znaju, ali vole to da rade. Jedini uslov je da su jeftini. (Da pojasnim – jeftino je ono što malo platite, ali vredi i manje, a povoljno je ono što vredi više nego što ste platili…)

p-pedya-marketing-med1Znate šta, ja znam kako se drži skalpel (čak štaviše, jedan ujak i dva strica su mi bili hirurzi), ali nikad mi ne bi palo na pamet da probam nekog da operišem! Pitam se, da li bih, ipak, našao nekog ko bi i na to pristao… samo ako sam dovoljno jeftin!?

Nerado pričam jednu anegdotu (događaj je istinit, inače bih ga pričao kao vic, a ne kao anegdotu) o vlasniku jedne domaće kompanije koji je tržišnim vodama dosta uspešno plivao tokom 90-ih godina, sve bez (ozbiljnog) marketinga. Kako su te godine počele da izmiču, i njemu je tržište počelo da se izmiče… Shodno tome, odlučio je da se u svojoj kompaniji ozbiljnije pozabavi marketingom. Elem, sretosmo se mi, tako, jednom prilikom, u jednoj od obližnjih kafana (svaki poslovni Srbin ima bar jednu takvu “isturenu kancelariju”) i sedosmo da pričamo o oglašavanju, kao i par puta pre toga. Ovog puta, međutim, nije bio sam – sa njim je bila i njegova koleginica koju je poveo da je upozna sa mnom. Ispostavilo se da je ona začetak nove službe marketinga u njegovoj kompaniji. “Odlično!” pomislio sam, “Najzad je rešio da marketing digne na neki viši nivo”. Nju je iz komercijale prebacio u marketing, ne zna još mnogo o tome, ali materija je interesuje i naučiće šta joj nedostaje. “Pa, dobro,” pomislih “bolje da je komercijalista, nego sekretarica (pošto znam i takve slučajeve)…”. Međutim, sledeća njegova izjava mi je razvejala sve iluzije: “E, sad još samo da nauči Photoshop i onda možemo da zaokružimo marketing!” Da je rekao “Excel”, popio bih još jedno piće, ali na “Photoshop” meni se diže kosa na glavi, ja se digoh sa stolice, platih šta sam popio, promrmljah nešto zbog čega moram da žurim i odoh u noć. Ne sećam se koje je doba dana bilo, ali je meni, definitivno, od tog “Photoshopa” pao mrak na oči…

Zašto “nerado pričam”, možda se neko pita. Pa zato što je takvih vlasnika još uvek jako puno na našim prostorima. Kada takvi ljudi promene svoj način razmišljanja, a oni koji ne promene postanu retkost, ja ću pomenutu anegdotu vrlo rado pričati sećajući se marketinških početaka na našim prostorima. Ako me pre toga starost ne omete u prisećanju pomenutog događaja…

I, posle svega rečenog, da li je oglas = marketing? NIKAKO!

Oglas nije ni promocija, već samo jedan njen deo (tačnije jedan deo jednog od instrumenata promotivnog miksa – privredne propagande iliti advertajzinga (po Vuku)), a i promocija je samo jedan od instrumenata marketing miksa. Čak ni marketing miks nije marketing, već samo jedan njegov deo…

Da li se sad stiče osećaj o tome koliko, u stvari, oglas nije marketing?…

Već sam na našim blogovima sretao razmišljanja bliska ovom i siguran sam da veeeelika većina čitalaca ovog bloga zaista nema tu dilemu da li je oglas marketing, kao što sam siguran da veeeelika većina onih koji to ne znaju ovaj blog ne čita… Ali, ipak, kad sam već načeo tu temu, da je i “zaokružim”…

Pa, dobro, šta je onda marketing?

Marketing je poslovna filozofija skoncentrisana na korisnika i njegove potrebe.

Marketing je koncept stvaranja profita kroz zadovoljenje korisnika.

Marketing je proces određivanja potreba i želja korisnika i kreiranja proizvoda/usluga koji ispunjavaju te želje na najefektniji i najefikasniji način.

Pre nego što krene u izvršavanje aktivnosti, marketing mora da ima definisan cilj (ŠTA se želi postići), definisanu strategiju (KAKO doći do zacrtanog cilja) i taktiku (KAKO realizovati strategiju).

Da bi ostvario svoju funkciju, marketing mora u sebi da sadrži istraživanja (tržišta, aktuelnih korisnika, potencijalnih korisnika, proizvoda, distribucije, konkurencije), analize, planiranja, mora da definiše aktivnosti, termine i odgovornosti, mora da kreira idejna rešenja i da ih testira, mora da prati medije, da se bavi njihovim zakupom i monitoringom, mora da vrši kontrolu efekata koje ostvaruje na tržištu… Sve to (i još štošta) čini marketing.

Znanje Photoshopa ne može da vam škodi, ali vam neće ni pomoći da se bavite marketingom.

Eto, “zaokružio” sam je…

Autor slike: Predrag Milićević

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Pingback: linke.rs()

  • Поштовани господине Милићевићу,

    Драго ми је да пишете о овоме. На тренутак сам помислио да сам једини борац против ветрењача али нас има више. Вероватно сте ФОН-овац?

    На сличну тему сам писао у мом последњем тексту на блогу miljan.wordpress.com

    Оно што мене фасцинира нису људи који не знају шта је маркетинг, већ они који знају. Свршени студенти када се запосле и виде како маркетинг функционише на нашем тржишту мисле да то тако треба и уместо да мењају начин рада они се утопе.

    Не знам делите ли моје мишљење.

    Споштовањем,
    Миљан Премовић

  • Pedya

    @Миљан Премовић – Nisam 🙂 Ja sam diplomirao ETF, Tehniku komunikacija, nekih davnih 80-ih, ali sam pre nekih 15 godina, sticajem okolnosti i na svoju inicijativu, prešao u marketing i počeo da se bavim nekim drugim komunikacijama, tako da nemam formalno obrazovanje iz marketinga, ali mislim da mi ne manjka ni teorije ni prakse da bih mogao da diskutujem na ovakve teme…

    Nismo (na sreću) jedini koji slično mislimo, ali smo (na žalost) uvek suprotstavljeni ljudima koji donose odluke, a nemaju ni formalno ni neformalno, pa čak ni osnovno znanje o materiji.

    Iskreno, nisam imao mnogo prilike da radim sa ljudima koji su završili marketing – čudnim sticajem okolnosti, moje kolege su bile građevinci, arhitekte, pravnici… čak možda jedan ekonomista (s marketinškog smera), ali to bi bilo sve… Uglavnom smo svi marketing studirali kroz praksu i mnogo, mnogo čitali neke dobre knjige i članke sa Interneta (bar je to moj slučaj). Kod nas je sve specifično, pa i marketing – ne zato što marketinški zakoni ne važe na tržištu, već zato što kod nas još uvek ne važi tržište – “dogovornoj ekonomiji” marketing baš i nije najvažnija stvar na svetu…

    Verovatno se većina mladih ljudi ponaša kao struja (ide linijom manjeg otpora) i povlađuje pretpostavljenima, jer drugu opciju verovatno i nema. Po meni nije toliki problem u njima, jer zaista ne očekujem da neko ko je juče (pa čak i mnogo ranije) izašao iz klupe danas može bilo šta da “nauči” gazdu (direktora, šefa, kako god) jer oni po definiciji “sve znaju”. Ali mi je uvek bilo fascinantno zašto te gazde (direktori, šefovi, kako god) zapošljavaju ljude (mlade, manje mlade, iskusne, neiskusne, svejedno) kad im onda ne daju da rade posao zbog koga su primljeni i za koji su plaćeni(!).

    Pravo tržište ne može bez pravog marketinga, ali živi bili pa doživeli. A ne bih ni o strukovnim udruženjima…

  • U načelu se slažem u svemu što ste rekli. ali mislim da bi svemu trebalo dodati malo “dubine”. U prvom nivou, činjenica je da ljudi koji se krotko povinuju stručnosti svog stomatologa (pa čak autumehaničara), imaju vrlo “aktivan” stav prema marketingu, i smatraju da im višak iskustva kompenzuje nedostatak teoretske potkovanosti. Lako je (i najčešće opravdano) kritikovati ovu praksu, ali treba uzeti u obzir još dve činjenice:

    – Prva činjenica: na ovom tržištu “uradi sam” princip je uglavnom rezultat niske
    profitabilnosti i generalno loše finansijske situacije VEĆINE tzv malih i velikog broja srednjih preduzeća. Vaš detaljan opis marketinške prakse će još uvek kod većine vlasnika (pogotovo malih firmi) izazvati lako “dizanje kose na glavi” uz obavezno pitanje “ko će sve to da plati”. Gerila marketing ostaje i dalje praktično jedina moguća varijanta…

    – Druga činjenica: Dobar deo agencija, studija, slobodnih strelaca, i ostalih koji “ordiniraju” na tom segmentu tržišta – najblaže rečeno – imaju dvostruke standarde: ne pridržavaju se sami onoga što predlažu klijentima. Uvek me je fasciniralo kako sa lakoćom “ispaljuju” nebulozne cene, nude (krepalu) mačku u džaku, a osim “nabužene” i uglavnom napamet naučene priče nemaju pojma o stvarnom tržištu. Ovakvi “prodavci magle” su verujem bar isto toliko doprineli praksi o kojoj pričamo koliko i loša finansijska situacija.

    Nikada nemojte prevideti jednu činjenicu: “Seljaci” mogu biti neobrazovani, ali to ne znači da su glupi…

    Objektivna marketing-analiza će vam to i potvrditi, i zato prilagodite svoj marketing-mix toj činjenici.

  • Pedya

    @Miodrag Ristić – Hm. Nisam siguran da sam baš shvatio prvi deo, ali po meni je (dobro) urađen posao jedino pravo merilo stručnosti.

    Gerila marketing je ipak marketing i to što ne zahteva mnogo para ne znači da ne zahteva stručnost, kao i neke predradnje (istraživanje). Te predradnje su ubedljivo “najtvrđi orah” i najteže se pare odvajaju za njih. Bez znanja o tome kome se obraćamo, koju poruku prenosimo, kako, zašto itd. ni gerila marketing neće biti povoljno rešenje, već možda samo jeftino, što nije poenta (jeftino je ono što se malo plati ali malo i vredi, a povoljno ono što vredi više nego što se plati). Jeftino rešenje nikad nije dobro.

    Što se “prodavaca magle” tiče, slažem se apsolutno. Oni su najveće zlo u marketingu.

    Klijent nikad nije glup i to ne sme biti polazna osnova ni za kakav posao. Još je David Ogilvy svojevremeno rekao “The consumer is not a moron, she is your wife.”

  • “I agree with every word of this book. Read it and you will make advertising that SELLS. If you don’t want to sell, don’t read it.”

    – David Ogilvy

    (iz recenzije knjige “Great Print Advertising” od Tony Antin-a)

    Pomenuta “sitnica” se često zaboravlja. Marketing mora da bude ekonomičan – tj isplativ. Mora da vrati 1 dolar više od uloženog. Sve ostalo je prazna priča.

    A, ako raspolažete “mikro-budžetom” morate se poslužiti intuicijom i /ili iskustvom (svojim ili tudjim) umesto skupih istraživanja…

    Ne želim da se konfrontiram, samo Vam sugerišem malo “širine” – nije sve tako crno belo…

    p.s. vidite da blog čitaju i “oni drugi”

  • Pedya

    @Miodrag Ristić – Ja ovu diskusiju ne shvatam kao konfrontaciju, već kao vrlo dobrodošlu razmenu mišljenja. Mislim da je to ono najbolje što blogovi pružaju 🙂

    Naravno, potpuno se slažem da marketing ima smisla samo ako donese bar dolar više. Zato se i zalažem za pristup da marketing ZNA šta radi, a ne da nagađa. Naravno, slažem se i da “mikro budžeti” nameću svoja ograničenja, ali “navijam za to” da se bar deo ulaganja u razvoj ili komunikaciju “napamet”, usmeri na prikupljanje informacija sa tržišta. Jeftinije je. I da se to radi na adekvatan način a ne samo formalno, da bi se “podržalo” nečije već formirano mišljenje. Nisu uvek u pitanju skupa istraživanja, ali ako se radi “napamet” onda sve to može da ispadne vrlo vrlo skupo. Naravno, treba koristiti i iskustvo (svoje ili tuđe), naravno, treba koristiti i intuiciju (najveći poslovni potezi se vuku upravo zahvaljujući intuiciji ili osećaju), ali treba (bar ponekad) pitati malo i potrošače/korisnike za mišljenje, pa te informacije ukrstiti sa iskustvom i intuicijom. Uostalom, trenutna situacija na tržištu je poprilično specifična i definitivno se razlikuje po mnogo čemu od one pre npr. godinu dana, pa malo “udubljivanja” u nove stavove i načine razmišljanja nije na odmet…

    Inače, da ne bude zabune, i ja spadam u “one druge” koji suviše često raspolažu ne sa “low budget”-om, već sa “no budget”-om, što je već samo po sebi svojevrstan izazov… 😉

    PS Sviđa mi se ona “slatka vizitkarta” 🙂

  • E, sad se razumemo! (interesantno koliko se često dešava da ljudi koju u stvari imaju identične stavove moraju ponekad da potroše dosta energije da bi to ustanovili). Ono što bi mene u stvari interesovalo (ukoliko nije poslovna tajna) kako izvšiti RELEVANTNO istraživanje sa malim (ili nikakvim) budžetom? Upitnici na netu su jedan od trikova, ali pitanje je koliko je to relevantno? Ja sam ranije to radio sam, sistemom slučajnog uzorka ali više nemam ni vremena ni energije za to, a čini mi se i da sam već potrošio sve trikove.

    Nagradno pitanje (nagrada: čokoladna vizit karta!) – kako navesti 200-tinak klijenata da ispune i pošalju anketu? (radi se o “korporativnim” klijentima, tj firmama.)

    Naravno budžeta (podrazumeva se) – nema!

  • Pedya

    @Miodrag Ristić – Nije 🙂 Po meni, teško, tj. skoro nikako… Jedini način koji meni (povremeno) uspeva je doći do izvesnih informacija preko prijateljskih agencija (čitaj: prijatelja u agencijama) koje te informacije imaju zbog prirode svog posla.

    Net je super stvar ali samo za određene tržišne segmente (korisnici neta su ipak poprilično malobrojni, još uvek), a i onda su potrebni izvesni “trikovi”, slažem se.

    Ako nema budžeta, možda ima mesta za nekakav popust, rabat, šta god – “ušteđen dinar je zarađen dinar”…? Mnogo zavisi od “korporativnog” odnosa sa “korporativnim” klijentima, ali uvek važi WIIFM – mora im se nešto dati da bi se nešto dobilo. Pitanje je s kim se “s druge strane” razgovara (sekretarica, referent, šef, gazda…), pa mu ponuditi nešto što mu je interesantno (a da nije keš) – neki “dil” koji će ga u gazdinim očima (ako nije gazda) prikazati kao “veštog”, “uspešnog”, ili šta već. Malo je “zametno”, ali teško da ista ponuda izazove pozitivnu reakciju svih 200-tinak…

  • Pingback: Da li oglas mora da bude lep? - gost bloger Predrag Milićević | Prokka's blog()

  • Pingback: Ne bih da se ponavljam… « PedyaMilicevic's Blog()

  • Pingback: Marketing po naški… « PedyaMilicevic's Blog()

  • Pingback: Marketing po naški… | Pedya Milicevic's Blog()

  • THC

    Da razbijem ozbiljnost diskusije…

    Pročitao sam pitanje “Šta je marketing” i video odgovore, pa ako dozvoljavate da se nadovežem – jedan moj prijatelj kada je čuo da sam počeo da radim u marketing odeljenju (po struci sam IT-ovac) mi je dao definiciju (čitaj: vic) šta je marketing (čitaj: advertajzing – njegovo poimanje marketinga):

    Marketing je cena koju kompanije plaćaju zato što nisu originalne.

    Zamislio sam se… Nije tačno! Ali nije baš ni potpuno netačno… 🙂

  • Anonymous

    Sjajna tema, 1. asocijacija za marketing moze biti najava EPP-a na RTS-u, jos pre (sada vec) par decenija.

    Marketing kao proslost: zna se ko proizvodi, ko ce kupiti ili bolje reci ko mora kupiti…

    Marketing kao sadasnjost: Ne zna se ko proizvodi(losi: brend-ili nepoznat, komunikacija, promo mix…) Sve se vise prica o potrebi marketinga u poslovanju, cak i oni sto ne znaju sta je marketing saglasni su u tome da je on potreban.

    Jednom recenicom, spomenuti marketing a da on nije samo reklama sa karminom na televiziji ili nekom drugom mediju.

    “Istraziti trziste i potrebe, kreirati vrednosti i isporuciti ih”.

  • Игор-Панчево

    Одличан текст који је погодио право у суштину онога што се зове БИЗМИСМЕН МЕНТАЛИТЕТ који преовлађује код огромене већине приватника и власника фирми у Србији , без обзира на њихову величину. Није тачно да је ово последица малих и ниских буџета фирми. За кркање по кафанама , ( по њима врх врхова маркетинг филозофије и знања) са потенцијалним клијентима за то им не фале паре ?? А тек за куповину аутомобила и станова швалеркама да не говоримо. Па код нас БИЗМИСМЕН НИЈЕ БИЗМИСМЕН ако нема швалерку коју је запослио у својој фирми, купио јој кола , ( да не криви штикле пешке ) и наравно стан, ( неће ваљда да се вуцарају по мотелима?).Далеко смо ми још од стварног и правог маркетинга и маркетиншке функције у предузећима. А и пракса запошљавања правника, машинаца , хемичара пекара, електричара и ко зна каквих још нестручних кадрова у ономе што би требало да буде маркетинг говори да наши БИЗМИСМЕНИ немају појма о томе какве им квалификације људи и кадрова требају за одређене радне задатке. Можда и знају за неке али се воде претпоставком , ” ма наћи ћу ја неку школовану будалу која зна да ради тај посао, да вуче ко во али ће му шеф бити сестрић од моје жене , мора и тај мали нешто да ради да га не одвуку кладионице!” Овај пример са ФОТОШОПОМ који ће нека ДИРЕКТОРОВА из фирме , да натуца и он мисли како је решио “ПРОБЛЕМ” маркетинга је ПАРАДИГМА просечног приватника директора или власника фирме у Србији. Како се наше тржиште временом све више мења ка заиста тржишном где се конкуренација све више и јаче јавља као немилосрдни судија опстанка фирме имамо појаву све масовнијег банкротирања и пропасти фирми.Бизмисмени ће бити елиминисани а на њихово место ће долазити предузетници који знају шта је маркетинг и не само маркетинг него и шта је пословни бон тон , и да кадрирати не значи запослити пола родбине , пријатеља , кумове и обавезну швалерку !.