Ljubaznost nije mit

p-smajliPoslednja dva dana sam svedok neverovatnih događaja i pojava u društvu. Ljubaznih prodavaca i šalterskih službenica!

Cvećara na Dušanovcu

Kako je juče bio 8. mart reših da iznenadim baku te je posetim i odnesem cveće. Već je bilo oko 8 sati i nisam bio siguran da li će ijedna cvećara (ako i postoji) u njenom kraju raditi. Na svu sreću jedna jeste. Tačno ime joj nažalost ne znam, ali se nalazi kada Ustaničkom krenete od Dušanovca ka Šumicama pa na oko pola puta (pre auto servisa) sa desne strane. Ulazim unutra, proveravam da li i dalje rade i dočekuju me dvoje vrlo raspoloženih prodavaca. Cvećara puna lepog cveća, te nisam bio siguran šta izabrati. Pade mi pogled na jednu lepu belu ružu te istu i izabrah. Cena 150 dinara. Nema problema. Kako nisam imao sitno dadoh 1000. Čovek se već uhvati za glavu “pa jel nemaš ništa sitnije?” reče on. Kako mu odgovorih da nemam očekivao sam već da me pošalje da promenim tu kod komšije (što mi se dešavalo ranije na drugim mestima), ali umesto toga čuh “Nema problema donećeš drugi put.” Ja u čudu naravno. To mislim da nikada nisam čuo u našem glavnom gradu. Bilo mi malo neprijatno te ponudih da dam pare koje nisu moje, ali eto behu u mom novčaniku. No kako opet nisam imao tačno 150, uze mi on 100 dinara i reče “I da znaš, ništa mi ne duguješ!”. Taj lepi osećaj dosta me je dugo nosio, što još uvek postoje ljudi koji žele da izađu u susret svojim mušterijama, čak i kad ih prvi put vide.

Cvećara na Kaleniću

Nešto mi se slično dogodilo i u cvećari na uglu Kalenić pijace, u Maksima Gorkog ulici, gde sam, doduše, relativno redovni posetilac. Tamo sam kupovao nekoliko buketa te mi na kraju zafali 150 dinara. Ponudio sam da ostavim cveće i odem kući po novac, iako sam žurio na slavu, ali nije njihova krivica što sam se ja preračunao. Odgovor je bio “Ma nema problema, donećeš drugi dan”. Njima tih 150 dinara ne znači mnogo, ali je meni tih pola sata veoma značilo. Na jednostavan i lak način oni su pokazali da im je bitnije moje zadovoljstvo nego njihov novac.

Osmeh iza šaltera

Pre par godina sam pisao priču na ovu temu, ali u potpuno drugom smeru. Tada sam govorio o negativnim pojavama koje možemo videti kada odemo u poštu, opštinu… Ali danas je značenje ljubazni šalterski službenik dobilo potpuno novo značenje za mene. Kako sam imao neka posla u Republičkom zdrastvenom osiguranju, a pri opštini Voždovac uputih se do istoga. Kako se na jednom mestu više opština osplužuje prvo sam omašio šalter te me ljubazno uputiše gde je moje mesto. Kada sam otišao do pravog dočeka me ljubazna i nasmejana službenica koja mi uze zdrastvenu knjižicu kako bi mi olakšala popunjavanje obrazca sa kojim se susrećem prvi put u životu. Dade mi sve potrebne informacije te se ja bacih na popunjavanje. U toku popunjavanja otvori se još jedan šalter odmah pored te me već pomenuta službenica uputi na njega (stajao sam tačno između dva šaltera i upisivao i upisivao podatke). Tu me za divno čudo dočeka još jedna ljubazna službenica. Učini mi se da je to ipak neka šala. Dve ljubazne službenice u javnoj upravi, čudno bre! Ona mi takođe pomože sve što je mogla te ja završih sve što sam trebao za manje od 15 minuta. Prosto neverovatan način da se započne jedan radni dan i povrati vera u ljude iza šaltera.

Koja su vaša dobra iskustva i gde biste vi preporučili drugome da ode da se uveri u ljubaznost?

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Pingback: ukusno.com()

  • Pingback: linke.rs()

  • Pa musko si, normalno da su ljubazne, mene nece ni da pogledaju, jednom sam rekla : Budite ljubazni… ona digla glavu i prosiktala : Necu da budem ljubazna. JA se, jadna vratila kuci i posalla muza. Njemu nije rekla nista, bila ljubazna.

    Sve ti je ovo osmomartovska euforija, ajd’ probaj ponovo 😆

  • Vrlo malo iskreno ljubaznih je ostalo. Ne znam po kom principu i na koju foru vrlo često nailazim na njih. Budem ljubazna, pa budu i oni. Što i kako ne znam, ali imam sreće.

  • Ja onako po slobodi, krajnje ljubazno 😉 …ako možeš promeni moj link. 😀

  • @mahlat – Nije valjda da će ljudi budu ljubazniji prema meni jerbo sam muško? Hmmm… Ima logike kada malo razmislim one kojima je 8. mart bio lep dan zahvaljujući jačem polu da i 9. marta “vuku” tragove 🙂

    @Charolija – Kad me tako lepo zamoliš nemam srca da te odbijem 🙂 Link je naravno promenjen 🙂 Drago mi je da imaš i tu sreću ili dobar stav ili kako to već nazvati pa da češće na ljubazne ljude nailaziš.

  • Ljubazno se zahvaljujuem. 🙂

  • Ja imam jedan trik koji uspeva u 60-70% slučajeva. Fingiram da sam “euforično dobro raspoložen” dok prilazim šalteru. Znate ono: najširi mogući osmeh, neka vedra opaska, kompliment, pošalica… Otprilike glumim kao da sam veče pre toga dobio jedno milionče na loto-u.

    Naravno ponekad naletiš na neku koja mrzi i dobro raspoložene… Ili koja mrzi i samu sebe…

  • @Charolija – Nema na čemu 🙂

    @Miodrag – Veoma zanimljivo rešenje! Ja se trudim da budem što je ljubazniji mogući ali mi se često ranije dešavalo da mi je žao što sam lepo vaspitan (bar ja tako verujem) te mi to ne dozvoljava da odgovorim ne ljubaznim ljudima onako kako mislim da zaslužuju bilo da je u pitanju prodavac, šalterska službenica ili bakica koja se gura u autobusu ne bi li što pre sela.

  • SobeR

    a cveće za Devojku? 🙂

  • @SobeR – Tebe sigurno nisam video jedno pola decenije, ako ne i više. Drago mi je što si me našao bar ovim putem. Devojka cveće nije dobila, ali se na poklon nije žalila 🙂

  • divno. iskreno, mislim da osmeh sa tvoje strane mnogo znači, i da, kada im se nasmešiš i obratiš ima veliki uticaj na njihovo ophođenje prema tebi. ne mora da znači, ali ume da upali.