Po(s)lovna komunikacija – Ignorisanje

p-glavobolja2Mislim da nikada neću shvatiti ljude koji nemaju tu trunku kućnog vaspitanja da ti odgovore na pozdrav. Pogotovu ako radite već u istoj zgradi i već se mesecima srećete. Svaki put imam taj neki osećaj gađenja kada mi se tako nešto desi.

Vlasnik firme za koju radi taj “ignorant” je inače sjajna osoba koja se trudi da napravi prijateljsku atmosferu i uvek popriča sa svima ako može. Dakle od vlasnika firme to nije naučio. Drugi zaposleni takođe gaje opušteniju atmosferu, tako da ni od njih nije.

Pa od koga je onda? I koliko je zapravo teško odgovoriti “Ćao”, ili “Zdravo”…

Meni je to osnovno nepoštovanje, ali me zanima šta vi mislite o tome i kako reagujete u takvim situacijama.

Kako se ponašate prema nadmenim saradnicima?

Originalna slika

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Pingback: linke.rs()

  • Dok sam radila u Politici NM, imala sam prilike da čujem sledeće:
    Kako znaš da je neko napredovao?
    PA KAD PRESTANE DA TI SE JAVLJA U LIFTU.

    Brutalno… :)))

  • Dakle Politiku da ne uzimam u razmatranje kao sledeću (g)destinaciju 🙂
    Hvala!
    Verujem da ima još sličnih primera, baš me zanima kakve će se sve priče ovde čuti 🙂 Nadam se da će biti dosta zanimljivih.

  • ….aha, da, kako reagujem? Ne reagujem.
    Čekam da se promešaju karte 😀

    Šalim se, nisam osvetoljubiva, daleko od toga (život je kratak za te stvari, samo 100 godina imamo…). Uglavnom se takvim ljudima i meni putevi nadalje slabo ili nikako ukrštaju. A u međuvremenu istrajno radim na tome da oko mene budu personalni brendovi, ljudi koji su autentični, pametni,humani, ljubazni…. ne manje od toga, i privatno i poslovno. (aut caesar aut nihil…)

  • Dakle tvoj savet je kuliranje 🙂
    Tako i ja radim, ali me zanima da li je neko primenjivao direktniju taktiku poput upućivanja osobe u to da je to što radi ružno i nevaspitano. Da li uopšte vredi trošiti dah na takve stvari?

    Cezar ili ništa jeste lepa izreka samo ne možemo baš uvek da biramo u kojim se krugovima krećemo. Bar dok ne osnujemo svoje firme 🙂

  • ako ne otpozdravlja pa ni klimanjem glavom znaci da nije neko ko saradjuje a takvi se poslovno izbegavaju (ukoliko dodje do toga da se bira da budete u istom timu) koliko god je moguce – tako ja kontam, mozda i gresim

    mislim, glumis nekog mrguda, nikom se ne javljas pa se posle cudis sto te niko ni ne primecuje, eventualno dotrci neki prolaznik ako te neko napadne

  • Meni se uglavom dešavalo da tim ljudim ljudima koji mi se nejavljaju obično zatreba nešto pre ili kasnije… 🙂

  • I to je tačno 🙂
    Kaže naš narod kolo sreće se okreće, ali meni stvarno nije jasno kakav to trebaš biti lik pa da ne želiš ni zdravo da kažeš nekome ko ti ni na koj način ništa nažao nije uradio.

    Slažem se Momo da bih ja od njega bežao kada bi trebali u istom timu da radimo, samo sva sreća pa nema tako nečega na vidiku 🙂

  • ovo sto kaze Mort me je podsetilo na knjigu koju mi je poklonio Pera Detlic, o moci i kako je koristiti
    odnosi se na korporacije u V.Britaniji i Americi uglavnom 80ih ali se moze dosta primeniti i danas, akd se dobar deo poslovanja iznajmljuje od drugih (outsourcing, konsultacije, SaaS i tako to)
    i,gle, sto se tice pozdravljanja, ako se ne varam (procitah je 2006.), dobro je svakome otpozdravljati a narocito prvi pozdraviti nadredjene (one na visem hijerarhijskom polozaju)
    sto se tice cimanja da se nesto uradi, nista cudno ako oni na visem hijerarhijskom nivou odjednom ne znaju da rade neke stvari 😉 ipak ima vecu odgovornost da bi se bavio “sitnijim” i dosadnijim stvarima

    Mort, kad takvi zatraze samo lepo kazes da imas vaznije zadatke posto ti verovatno nisu nadredjeni 😉

  • Slažem se da uvek treba biti ljubazan. To se odnosi i na nadređene te se njima treba prvi javiti, pustiti ih da prvi prođu kroz vrata, pridržati vrata… Čuo sam da u Delti ima ceo kodeks ponašanja šta i kako treba raditi. Ima dosta čudnih stvari na prvi pogled ali posle skapiraš da tu možda i ima logike. Ono čemu smo se najviše smejali jeste da ukoliko si ušao u lift u prizemlju i ti ideš do prvog sprata ali je ušao i neko od direktora koji ide do 10. prvo se vozi on pa tek onda ti. Meni je ovo glupo i neefikasno ali očigledno je neko smislio drugačije.

    Važnija posla jesu dobar način izbeći takve ljude, samo bih ja to malo preformulisao npr. “trenutno sam u poslu do guše, ali ako budem mogao rado ću ti se javiti”… naravno da mu se nećeš javiti ako je pre toga ispao nekorektan prema tebi.

  • Prokko, nisam mislio bukvalno da kazem “imam vaznija posla” nego izmedju redova, kao sto si ti rekao 🙂 Jesam ja bukvalista ali ne toliki 😉

    nego, kako se preopoznaju direktori? po odelu? 😀

  • Po vizitkartama 🙂 Verovatno i po odelu što ti kažeš, verujem da postoji poprilična razlika u platama 🙂

  • ponovim pozdrav. napravim se blesava, kao da mislim da me nisu čuli i ponovim glasnije. čisto im stavim do znanja da primećujem nekulturu i da prema meni ne mogu tako da se ponašaju. doduše, nisam zaposlena, tako da ovo primenjujem na ljudima koji to čine, pogotovo ako izlazim iz njihove prodavnice . . .

  • Sviđa mi se tvoj način 🙂 Pokušaću da ga primenim sledeći put, hvala 🙂