Mala škola ljubaznosti

Kao što znate, vi koji ste čitali ovaj blog i pre par godina kada sam poslednji put pisao češće, ljubaznost (pre svega prodavaca) mi je jedna od omiljenih tema. Prosto  mi je neverovatno i dalje koliko se tome malo posvećuje pažnje. Pa evo par mojih zapažanja i kako sam se i gde osećao.

Prodavnica dečije odeće u Cetinjskoj #tamo me više biti neće 🙁

Odoh tako jednog lepog dana ja do prodavnice da pitam da li slučajno imaju posteljinu za decu. Prodavačica mi objasni kako je radnja koja je imala posteljine tu zatvorena još 2013. Savršeno tačna i potpuno beskorisna informacija. Da mi je umesto toga rekla da mogu da pogledam u npr. HomeCentru ili još bolje u nekoj bližoj radnji, i da me usput pita da li je u pitanju bata ili seka pošto su baš dobili novu kolekciju ili imaju akciju… Kapirate? Ukoliko mi pomognete, rado ću ostaviti koji dinar kod vas.

Intesa #rado bih je menjao, samo ne znam gde :/

Slučajno pre neki dan izvadih firminu karticu da proverim do kada važi. O iznenađenja, pa upravo danas ističe. Nije me mrzelo i prošetah se do banke. Uzeh papirić za pravna lica. Sačekah red par minuta. Vratiše me da uzmem drugi papirić jer sam izabrao pogrešnu opciju za pravna lica, te mlada dama ne može da mi pomogne oko kartice. Uzimam novi papirić. Čekam još malo red. Objšanjavam situaciju i pitam kako je moguće da me nisu obavestili? Lik, vrlo brz ali ne i predusretljiv, mi objasni kako oni ne šalju obaveštenja?! Ja mu rekoh da sam bar mejl očekivao od njih. Da ne govorim koliko oni para uzimaju na svoje usluge i kako i dalje nemaju podršku za OS X iako su je najavili još 2013 i da nemaju mobilnu aplikaciju za pravna lica… Ukoliko neko ima predlog u kojoj banci sve to funkcioniše kako treba za pravna lica, javite 🙂

PastaBox #došao sam ponovo 🙂

Prvi put kada sam ušao, radila je jedna krupnija vesela devojka. Lako smo se sporazumeli šta mi preporučuje i napravila mi je super pastu. Svima sam razglasio koliko je bilo dobro. Posle nedelju dana sam došao sa ortakom i dočekao nas je drugi natmureni lik. Ne moraš stalno da se smeješ, ali brate budi bar prijatan sa gostima. Pošto vidim da tvoja koleginica može, znači nije baš toliko gadan taj posao.

ColdPress #žao mi što ništa nisam kupio 🙂

Slučajno na Twitteru videh reklamu za hladno ceđenu kafu. To sam morao da probam, te jelte odmah se spustih do Idee London, dadoh 370 kinti da probam taj čarobni napitak. Kapiram da ga neću skoro probati ponovo, ali to je druga priča 🙂 Elem preko puta mog kanca kod Čukur česme, ima ColdPress prodavnica. Svratih po prvi put tamo (iako radimo već godinu dana na toj lokaciji). Devojka koja je tamo radila je toliko bila pozitivna i vesela, da evo opet imam želju da svratim tamo i da ovaj put zaista i kupim nešto. Sjajno 🙂

Lonče #klopa dobra, konobar jock 🙁

Bar jednom nedeljno svratim do Lončeta jer se trudim da jedem kolko tolko po pravilima hrono ishrane. Imaju par odličnih jela (pileći gulaš i cepkanu prasetinu), a još kada je i vreme ovako lepo i sunčano, ugođaj je još veći, jer imaju i baštu. Tako pre par dana ortak i ja odosmo tamo. Kako je bio tek početak lepog vremena, u bašti su bila samo tri stola, sva tri zauzeta. Sedosmo unutra i pitasmo konobara da li može da nam iznese još jedan sto, na šta nam on reče da ne može, ali da možemo da sednemo napolju kada se oslobodi neki sto. Inače lik često pravi bisere poput toga da zaboravi da donese deo narudžbine (npr. koka kolu, ili hlebiće, jednom je i escajg zaboravio…), te su mu šanse za bakšišem u startu bile loše. Sedosmo mi napolje posle par minuta. Stigla nam i klopa koja je bila sjajna. Kad eto i njega. Mislim konobara, evo ga donosi dva stola. Valjda ne može jedan, ali dva mogu da se iznesu… Da dodam da niko za njima nije sedeo još nekoliko minuta. Trebali uopšte da spominjem kako nije dobio bakšiš i kako smo se mi sjajno osećali u tom trenutku?

Galerija podova
Galerija podova

Galerija podova #za neverovati 🙂

Uđem ja tako sa ortakom posle Pastaboxa i tepihe da pogledam. Velika radnja, a niko da mi priđe. Posle minut ili dva prilazi nam gospođa i u narednih 15ak minuta me potpuno oduševi pristupom. Sve što me je zanimalo oko tepiha mi je rekla, a i više od toga. Pokazala bar 10 različitih. Napomenula za popuste. Za mogućnosti plaćanja na rate. Ma sve što treba. Takoreći ona je samo radila svoj posao onako kako treba da ja poželim da tu ostavim pare (i poželeo sam). 🙂

Ono što mene nervira jesto što ja moram da ističem ovakve lepe primere, a oni bi trebali zapravo da budu normala 🙁

Kakva su vaša iskustva?
Ko  je vas poslednji put oduševio ljubaznošću?

Podelite sa nama u komentarima 🙂

Zaposlen, kao da nisi, mada jesi

Kako sam poslednjih godina sve više u kontaktu sa mladim ljudima iz IT industrije koji ili vode ili rade u malim timovima ili stranim IT kompanijama, sve je češća praksa i da se oni zapošljavaju putem agencije.

Sa jedne strane zvuči odlično, na bruto platu od 1500 evra, ostaje čistih ~1300, umesto nekih ~900. Što svakako nije mala razlikta, pogotovu u našoj zemlji. Deo sa kojim se ne slažem baš, jeste da je zapravo sve ostalo isto. Zdrastveno, odmor…

Razlika je u tome što sa jedne strane zaposlene preko agencije, mislim da ne štiti zakon o radu u smislu toga što je sve stvar dogovora. Sa druge strane, ako radite u firmi gde planirate da se pozivate na zakon, bolje promenite firmu.

Drugi deo priče su mlade dame, pa još ako planiraju da postanu i mame, nisam siguran kako to pokrivaju kada su u pitanju agencije.

Priznajem da mi je bilo zadovoljstvo da budem sam svoj gazda, makar na papiru 🙂

Koja su vaša iskustva sa agencijama?

Razmišljaš o novom poslu? Ovo je najvažnije pitanje

Svakoga dana donosimo mnogo odluka. Neke su lakše, neke teže. One koje utiču najviše na naše živote najteže je i doneti. Promena posla je svakako jedna od njih. Da biste odluku lakše doneli, dovoljno je da odgovorite na 1(+1) pitanje: Continue reading “Razmišljaš o novom poslu? Ovo je najvažnije pitanje”

Blog je mrtav! Živeo blog!

Previše je vremena proteklo od kad nisam napisao svoj tekst na ovom blogu. A to mi vrlo nedostaje…

U narednom periodu ću se truditi da pišem bar jedan post nedeljno, jer verujem da se dosta toga izdešavalo što bih rado podelio sa vama. Od prelaska u novu firmu, rasta tima, rada na mobilnim aplikacijama, nezaobilazni QR kodovi, korišćenja različitih online servisa (asana, slack, baremetrics, stripe…), pa do nekih vrlo ličnih i lepih stvari 🙂

Ukoliko biste želeli da pokrijem neku temu posebno, ili da podelim neko konkretno iskustvo, pišite mi, biće mi drago da popričamo 🙂

P.S. Za koji minut očekujte prvi pravi tekst u ovoj godini 🙂

Državo, ne bismo te više zadržavali

Odmah da razjasnimo sledeće: narodu ove zemlje svaka čast. Da nam nije nas, propali bismo odavno. Gledajući silu solidarnosti i samoorganizacije koja se podigla za vrlo kratko vreme, čovek ne može a da ne oseti ponos i da mu momentalno ne postane jasno zašto smo izdržavali sve i svašta kroz istoriju.

Zato što smo, na kraju dana, u najgorim situacijama tu jedni za druge. Možda u normalnim okolnostima to uzimamo previše zdravo za gotovo. Umislimo da smo sami, da se svako bori za sebe, ali to, vidimo ovih dana, i nije baš tako.

Sa druge strane, država je pokazala je neviđenu tromost, nespremnost i potpunu, ali potpunu dezorganizovanost. A kome takva država treba?

– Ne treba nam država koja nije u stanju da proceni opasnost.

– Ne treba nam država koja laže da je potpuno spremna za sve što dolazi, a četiri dana kasnije broji mrtve građane.

– Ne treba nam država koja ukida radio-amatere, zahvaljujući kojima je spašeno ko zna koliko ljudi.

– Ne treba nam ministar za vanredne situacije koji kao da ne postoji.

– Ne treba nam predsednik države koji se u pet dana poplave oglasi jednom i to potpuno drugim povodom.

– Ne treba nam ministar pravde koji obilazi ugrožena područja da bi se fotografisao.

– Ne treba nam ministar pravde kojeg rođeni građani hoće da linčuju (Krupanj)  jer se njihove nesreće setio tek kad mu je zafalilo lokacija za poziranje.

– Ne treba nam ministar policije koji sam upadne u blokadu na putu pa policija mora da spasava njega umesto ljudi koji su u pravoj nevolji.

– Ne treba nam ministar odbrane koji je po struci keramičar i o vojsci i odbrani ne zna ništa.

– Ne treba nam ministar odbrane koji ni u živom prenosu vanredne sednice vlade ne može a da se ne bavi političkim protivnicima.

Bn9PGCmIQAAovgv

– Ne treba nam premijer koji radi ono što nije njegov posao.

– Ne treba nam premijer koji ne radi svoj posao.

– Ne treba nam premijer koji histeriše, uzdiše, glumata, pravi dramske pauze od po pet minuta i izigrava mučenika.

– Ne treba nam premijer koji pozira u uglancanim cipelama ispred helikoptera ne shvatajući kakva kataklizma nadolazi.

– Ne treba nam premijer koji uprkos nemanju dana radnog staža van politike i svojoj nestručnosti za vanredne situacije naređuje jednom generalu Dikoviću šta i kako treba da radi.

– Ne treba nam premijer koji se sa svojom svitom vozika okolo čamcem u koji može da stane baš šestoro unesrećenih ljudi željnih suvog tla.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja katastrofu i nesreću koristi da bi došla na vlast u gradovima u kojima vlada opozicija.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja iz Beograda šalje dobrovoljce u Šabac, grad koji ima više od 50.000 stanovnika.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja te dobrovoljce iskoristi da bi smenila vlast u tom gradu.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja ne haje za Paraćin, u kojem nije na vlasti.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja dva dana ne obraća pažnju na apele Smederevske Palanke, u kojoj nije na vlasti.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja ne obraća pažnju na Svilajnac, u kojem nije na vlasti.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja danima dopušta da se Krupanj raspadne, jer ni tamo nisu na vlasti.

– Ne treba nam vladajuća stranka koja vlast ne vrši jednako za sve građane već ih deli na ljude prvog i drugog reda, zavisno od toga za koga su glasali.

radio-amateri

********************************

Ne postoji dovoljno veliko priznanje koje treba odati svim sjajnim ljudima, policiji, vojci, stručnim spasiocima, desetinama hiljada volontera na svim frontovima, onima na terenu, ali i na internetu, radio amaterima, onima koji su spasavali ljude, ali i onima koji su spasavali životinje, onima koji su dali svoje poslednje da bi neko drugi imao bar nešto. Ne postoje dovoljno veliki epiteti za ono što smo svi zajedno uradili. A nisu ni potrebni, jer smo samo bili ljudi. Oni pravi.

Državnom rukovodstvu moguće je, sa druge strane, nameniti samo jednu poruku: sram vas bilo.

Zbog politizacije ljudske nesreće, zbog nesposobnosti i zbog toga što ste seli u fotelje za koje niste predviđeni ni znanjem ni strukom ni savešću, ne razmišljajući da li to može da ugrozi živote ljudi.

Da ne znam da nemate ni trunke savesti, možda bih rekao i kako bi trebalo da podnesete ostavke svi do jednog. Ovako ostaje samo – sram vas bilo. Pitanje je da li ste i toga dostojni.

Autor: Nenad Miroslavljevič

Blog drugastrana.net više nije dostupan ali Webarchive pamti i ovaj tekst

Upotreba QR kodova u poslovne svrhe – E trgovina 2014

Prezentacija sa predavanja održanom na E trgovina 2014.

Sadržaj:
  1. Upotreba QR kodova u poslovne svrhe Jovan Milićević Skeniraj & kontaktiraj me
  2. Cilj: Napravite QR kod
  3. Šta su QR kodovi
  4. Zašto su nastali QR kodovi
  5. Proces dekodiranja
  6. Loše prakse oko nas Bez plana Bez objašnjenja Bez prilagođavanja Bez dodatne vrednosti…
  7. Dobri primeri korišćenja QR kodova Row 1 Row 2 Row 3 Row 4 0 2 4 6 8 10 12 Column 1 Column 2 Column 3
  8. Skeniraj & kontaktiraj me
  9. Predlozi kako da QR kodovi doprinesu vama
  10. QR kodovi i sigurnost
  11. Dizajnirani QR kodovi
  12. Jovan Milićević Project manager jovan@kaywa.com http://qrcode.kaywa.com

Kako je Top-Shop izgubio 15.000 RSD

I kako da vi ne ponovite istu grešku

Pre par dana dobih poziv sa nepoznatog broja. Javih se i sa druge strane me dočeka istrenirana gospođica koja radi u prodajnom centru Top Shop-a. Naime kupili smo dušek pre par meseci kod njih (sve pohvale za Dormeo po tom pitanju!) te su nas imali u bazi. Ponudila mi je specijalnu ponudu koja važi samo taj dan i po njenim rečima ukupna vrednost iste je 24000. Ali samo taj dan samo za nas ona je 15000.

Iako je bilo nelogičnosti u njenoj priči (malo jesu malo nisu prirodna vlakna u Siena dušeku, za malo da mi kaže da je previše pitam…) ipak mi je zvučalo zanimljivo, te sam je zamolio da mi pošalje ponudu na mejl kako bih je razmotrio sa mojom gospođom. E onda kreće šou…

Zamolim ja nju ljubazno da mi pošalje ponudu, ali mi ona objasni kako ona to ne može da uradi i kako ponuda važi samo putem telefona. I pita me kako ne razumem. Objasnih joj da ja nju ne razumem i da je dovoljno da mi pošalje samo sadržaj ponude na mejl, a da ću ja sam potražiti linkove i raspitati se o robi i da nema šanse da mi sada preko telefona proda robu u iznosu od 15000 rsd. Nakon malo preganjanja na kraju mi je uzela mejl (koji već imaju u sistemu, jer joj je to bio najveći problem da bi mi poslala ponudu) i rekla da će pokušati da mi neko od njenih kolega pošalje ponudu tokom dana. Spomenu i kako sam ja prvi takav slučaj (nije da me zanima nešto).

Na moje razočarenje ponudu nikada nisam dobio. Na sajtu sam pogledao koliko sam se setio šta je u paketu i došao do nekih 12-13k tako nisam siguran ni koliko je ponuda dobra. Ali svakako su uspeli da izgube jednog potencijalnog kupca.

A sve je moglo biti drugačije da su samo uradili sledeće:

  1. Poslali mi mejl sa informacijama o paketu

A bonus bi bio i da su:

  1. Pustili i mene malo da pričam
  2. Imali sve informacije o proizvodima (npr. punjenje jorgana)
  3. Omogućili mi lako naručivanje proizvoda (npr. online)

Gospođica jeste bila ljubazna, ali i naporna, no i pored svega imala je dobru šansu koju je uspešno uprskala. Nemojte i vi, slušajte i prilagodite se vašim klijentima 🙂

Autor slike: MacUK @ Flickr