Da bi ste dobili nešto morate nešto i dati, poverenje je ključna stvar.
Mnogo ga je teško izgraditi, a suviše lako razrušiti. Poverenje mora biti obostrano. Zaposleni moraju da veruju menadžmentu da donosi ispravne odluke, dok rukovodioci ukoliko nemaju poverenja u zaposlene previše će energije trošiti kontrolišući ih i samim tim će svim biti samo gore.
Ono je najbitniji faktor kada se zapošljava osoba preko preporuke. Vi praktično verujete osobi koja preporučuje da će osoba koja dolazi kod vas adekvatno odgovoriti zahtevima.
U ovom trenutku kada bih ja zapošljavao uvek bih koristio preporuke i ljude koje poznajem, da bih dobio najboljeg timskog igrača. Veoma mi je važno da ja mogu da se uzdam u osobu da će svaki put na odgovarajući način izvršiti svoj zadatak, a ukoliko nešto slučajno krene po lošem, da će mi reći to otvoreno, a ne da će pokušati da zataška stvari. Greške u poslovanju su normalna stvar i verujem da svako mora da ih povremeno pravi. Bitno je da se one ne ponavljaju i da se iz njih izvaliči pouka. Ukoliko Bi mi zaposleni prećutao bitne informacije, to bi mi mnogo više smetalo nego da mi otvoreno kaže da je zbog toga i toga došlo do negativnih posledica.
Atmosfera u kojoj se otvorenost ceni nije baš česta pojava u poslovnom svetu, stoga mislim da su srećne kompanije koje su uspele da je stvore u svojim timovima.
Mislite o tome kada sledeći put budete zapošljavali ljude, jer poverenje vaših ljudi, timski duh koji su oni gradili, atmosferu, možete previše lako da srušite dovođenjem pogrešne osobe.
Da li zaista mislite da je jedan vrstan stručnjak vredan kompromitovanja svega onoga što se u vašoj firmi godinama gradilo? Da li je znanje jedino bitno?
Na temu poverenja se može još mnogo toga reći i unapred se radujem vašim komentarima i diskusiji koja će se razviti 🙂
Recent Comments