Već neko vreme razmišljam o tome šta bih ja radio kada bih imao svoju firmu, gde ljudi greše u ophođenju sa zaposlenima, šta se zaboravlja prilikom intervjua za posao, koje su to stvari koje su meni sada iz ugla zaposlenog važne, a kojih bih voleo da se setim i kada ja budem imao svoje preduzeće.
U narednom periodu ću vam predstaviti serijaučlanaka na ovu temu, koja se „krčka“ već neko vreme.
Prvi u nizu je nastao kao plod kraće diskusije tokom prvog #twittupbg okupljanja, održanog juče.
Tim & zadovoljstvo
U trenutku kada mnogi kukaju kako nema posla, kada su radnici nezadovoljni, kada firme koje zapošljavaju uglavnom barataju samo ciframa i slovima, kada se jako mala obraća pažnje na najvažnije stvari, želeo bih da ukažem na činjenicu koja mislim da se suviše često previđa.
Tim
Kada su vremena teška, kada je posao stresan, mnogo je važnije kakva je osoba neko, koliko je spreman da uči i doprinosi timu, nego koliki je stručnjak u trenutku zapošljavanja. Neko može da bude odličan programer, ali da je loš u timskoj komunikaciji i da upravo zbog toga praktično smanji produktivnost celog tima remeteći postojeći timski duh.
Zadovoljstvo
Menadžer koji ne obraća pažnju na zaposlene već ih samo forsirao do krajnjih granica, koliko god on imao dobre rezultate iza sebe, neće doneti dobro na duži rok kompaniji, jer će najbolji zaposleni odlaziti na druga mesta gde će oni biti zadovoljni. Koliko god posao bio naporan u dobrom timu, gde postoji razumevanje i poštovanje, zadaci se mnogo kvalitetnije završavaju, jer ljudi imaju potrebu da ne iznevere tim i stoga daju dodatne napore. Ukoliko zaposlenima uspete da prenesete ideju vodilju, ukoliko oni sebe poistovete sa kompanijom, ukoliko znaju da je kompanija tu za njih, pa onda će i oni biti tu za nju. Ili nisu pravi zaposleni za vas.
Šta vi mislite o ovoj temi?
Recent Comments