Inspirisan jednim malim twitom moje prijateljice shekyb “@prokka to je skroz ok… promena daje stabilnost u hodu kako neko reche…” na moju poruku da mi je ovo poslednji radni dan u trenutnoj firmi i da me od sutra čekaju novi zadaci u KlikMee-ju dođoh do jedne zanimljive analogije.
“Success is not the key to happiness. Happiness is the key to success. If you love what you are doing, you will be successful.” – Albert Schweitzer
Stvaranje karijera je zapravo kao osvajanje planine. Kada se popnemo na određeni deo planine gde se lepo osećamo nije lako nastaviti dalje. Zašto bi to i radili? Teren nam je sada već poznat, siguran, okolina nam se dopada… Baš kao i u firmi u kojoj radimo već neko vreme. Poznajemo ljude, poznajemo posao…
Međutim još smo daleko od vrha planine. Mnoge ni ne zanima šta ima gore. Lepo im je gde su, a put je dug, neizvestan i naporan do samoga vrha pa zašto onda rizikovati. Moguće je i usput zalutati, povrediti se… Ukoliko probamo da ipak stignemo do vrha, to ćemo mnogo lakše uraditi koristeći sva dostupna sredstva nego cupkajući na jednoj nozi (ostajući u istoj firmi i radeći po ustaljenim šemama i pravilima) i tragajući za već utabanim stazama. Upravo ovako izgleda pokušaj napredovanja u najvećem broju naših firmi. Veoma, veoma sporo. Pogotovu da se stigne do najviših pozicija.
Ukoliko se ipak odlučimo da krenemo u potragu za boljim rešenjem, u neizvesno i da probamo alternativne puteve, sigurno ćemo zalutati nekoliko puta, saplesti se, pasti… Ali nije bitno koliko puta padnemo, već koliko puta ustanemo! Koliko smo spremni da se borimo u ono u šta verujemo. Učimo na svojim i tuđim greškama i na osnovu toga biramo sve bolje i bolje puteve (Career days je odlična pomoć na putu) dok na kraju ne stignemo do samog vrha.
Možda nikada ni ne stignemo do vrha, već do još lepše padine gde nam se sve čini još boljim i pogodnijim za nas. Da nismo preuzeli rizik i tražili nešto novo to nikada ne bi ni saznali. Drugi nam mogu pokazati vrata, ali ih mi moramo otvoriti. Ne možemo dobiti loto ukoliko ne uplatimo tiket.
Kao i planinari do vrha niko ne stiže sam, potreban je timski rad, stoga umesto da saplićemo druge i otežavamo im put, treba da sarađujemo, ispomažemo se, delimo znanje. To je najbolji način da i kad stignemo na vrh imamo prijatelje, jer biti sam na vrhu daleko od ostalih, tužna je sudbina.
Recent Comments