Jednom sam čuo jednu mnogo dobru priču od mog tate koju je on koristio na svojim predavanjima “Iako ja lično mnogo volim jagode sa šlagom, kada idem na pecanje, ipak koristim crve jer njih ribe mnogo više vole” – Dale Carnegie. Kada bi ovu priču preneli u svakodnevno poslovno okruženje uvideli bi da se često dešava da zaposleni bivaju nagrađeni onime što im nije zaista vredno. Ukoliko neko ima platu od 1000 evra, njemu dodatnih 50 evra ne znači mnogo, ali bi mu recimo karte za koncert u istoj vrednosti, koje se teško mogu nabaviti pokazali da firma brine o njemu. Ne treba svakome poklanjati isto misleći da time što smo dali najskuplji poklon mi pokazujemo da nam je do nekoge najviše stalo. Obično nije tako. Treba razumeti ljude sa kojima radimo. Isto kao što biramo poklone za drage ljude, tako treba da se ponašamo i kada biramo način za nagrađivanje poslovnih saradnika. Nekome možda mnogo više znači jedan slobodan dan, nekome da može da ima dužu pauzu za ručak da bi mogao da provede vreme sa detetom, nekome da možda krene kasnije da radi ujutru.
Krajnji cilj je zapravo da imamo srećnog i produktivnog zaposlenog koji daje svoj puni doprinos firmi. Ukoliko bi opet svima ispunjavali sve želje došli bi u opasnost da u kompaniji nastane rasulo. Iz tog razloga je bitno utvrditi kriterijume po kojima se nagrade zaslužuju. Uvek sam bio zagovornik teorije da je nagrada mnogo bolja od kazne, jer mislim da je želja za posedovanjem nečega, veća od želje od izbegavanja nečeg drugog. Česti razgovori sa saradnicima mogu vam dati sliku o tome šta oni žele, koje probleme imaju i na koji način mi možemo da utičemo na to da oni budu zadovoljni. Radnik koji nije fokusiran na svoj posao, ne može da da najbolje od sebe i zato ukoliko možemo na nama je da mu pomognemo.
Recent Comments