Osmeh na trafici

happy_face_Verovatno ste već navikli da kritikujem prodavce, ali uskoro će na ovim stranama osvanuti i nekoliko saveta za njih, te se nadam da će bar nekome to nešto značiti.

Ovaj put bih se ipak okrenuo jednoj maloj trafici na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog koja je otvorena pre par meseci. Ono zašto je ona bitna za ovu priču jesu njena potpuno dva lica.

Prvo, naravno ne previše svetlo, jeste gospođa srednjih godina koja tu radi i koja je stalno nešto tmurna, blago mrzovoljna, ali poslovna i brza. Posle jednog takvog susreta razmišljao sam da li ona uopšte ima potrebe da bude ljubazna, jer onaj ko je došao nešto da kupi, najverovatnije će to i učiniti. Njega mnogo ni ne zanima ko je sa one strane prozorčeta, sve dok dobije robu koju želi i kusur.

Enjoying the sunDanas sam mišljenje promenio i smatram da je ljubaznost i njima bitna. Naime umesto gospođe srednjih godina, sa druge strane prozorčeta stajala je mlada, pozitivna i vrlo ljubazna devojka. Cela komunikacija je bila vrlo prijatna, a ono što mi se posebno dopalo jeste što kada mi je vratila kusur i kada je praktično naš “posao” završen uputila jedan mali osmeh. Nju je to “koštalo” jedan sekund. Mene je to navelo da razmišljam o tome kako jedan tako mali gest može mnogo da znači i koliko sam u tom trenutku želeo da imam potrebu da kupim još nešto kod njih 🙂 Ili da bih sigurno i narednih dana tamo bio čest kupac jer bi mi bilo prijatno i drago da baš njima ostavim svoj novac, naravno ukoliko bi tu bila ona, a ne gore pomenuta gospođa.

Da li i vama osmeh i prijatnost prodavca na trafici znače ili ne?