Badnjak u celofanu – Gost bloger The Traveler

U ove praznične dane pogledajmo i drugu stranu onoga što se dešava pod senkom globalizacije. Još jedan zanimljiv tekst donosi nam The Traveler.

Ulazim u prodavnicu (Idea), uzimam korpu, prolazim pored dela sa voćem i povrćem- i ugledam ih! Badnjaci u celofanu, baš pored paradajza, kupusa i jabuka. Zastajem da se uverim za svaki slučaj, ipak je ovo slavlje trajalo danima pa mi je možda praznično raspoloženje udarilo u glavu, ali ne, Badnjaci u celofanskoj kesici stoje i dalje tu, upakovani baš kao kokice ili čips.

Poželeh da nađem pozitivnu stranu tog preduzetničko-prodajnog poduhvata ali zaista ne umem. Zaista sve negativne konotacije mi padaju na pamet. I sada razmišljam- da li je bolje prodavanje badnjaka na ulici i pijaci ili ovako u prodavnici? Sa jedne strane imamo čitavu seču hrastova pred Badnje veče gde ljudi želeći da zarade koji dinar kidaju i lome delove šume i tako prave bukete koji će kasnije krasiti nečije pragove i domove. Mogu samo da zamislim prizor nakon Božića i te šume koje su vidno očerupane. Sa druge strane, ne mislim da je dotični preduzetnik, u ovom slučaju dobavljač Idea-inih prodavnica kupio svoju hrastovu šumu i onda lično nju ojadio kako bi potrošačima ponudio novi-stari proizvod na tržištu. Lično bih vrlo volela da vidim njegove poslovne knjige i vidim na koji način dolazi do sirovina, ali zapravo verovatno se on dobro ušuškao i našao rupicu u zakonu tako da to više nije ni bitno.

I prosto ne znam šta je žalije gledati: da li te šume nakon svega, da li te iste badnjake koji se ne koriste za svrhu kojoj su namenjeni (da izgore za Božićno jutro dok polaženik govori lepe želje na radost ukućana), već služe kao puka dekoracija pragova kuća, vrata, stolova, i čini mi se najveći idiotizam-branika automobila, ili pak kontejnere, parkove (jer pobogu „ne valja da se baci badnjak u đubre” ili ulice pored pijace gde se bacaju oni iskorišćeni ili pak neprodati Badnjaci nakon Božića.

A šta se desilo sa onim starim običajima? Oni o kojima sam slušala u svom selu i o kojima gledamo na televiziji u oči Božića? Da, da, baš ti običaji koji govore da je Badnjak nešto posebno, a odlazak u sopstvenu šumu, odabir onog pravog, zasecanje drveta i donošenje ispred kuće kao poseban Božićni ritual.

Da li smo veći vernici ukoliko očerupamo prirodu i donesemo je na sto na par dana, zaboravljajući sve osim da kupimo nešto što liči na ritualno ponašanje, ili pak u svojim srcima nosimo priču koja će nas podsećati kako je to nekada bilo? Možda je najbolje napraviti svoj način u skladu sa svim tim, a pokolenjima prenositi dobru poruku- da je najbitnije poštovanje, zdravlje i sloga kako za vreme Božića tako i ostalih dana, da je pravoslavlje u nama a ne u celofanskoj kesi i da je želeti dobro iznad svega za svaku veru i religiju pa i tu koju ste Vi izabrali.

Srećan Božić

Hristor se Rodi!

Dok članak “Susret sa kompanijom „Mokra krpa” iz dana u dan beleži sve veću čitanost, a “Inicijativnost i ljubaznost- više od reklame!” daje nove teme za razmišljanja, The Traveler nam donosi još jedno svoje zanimljivo iskustvo.

Inicijativnost i ljubaznost- više od reklame! – Gost bloger The Traveler

Posle izuzetno čitanog članka “Susret sa kompanijom „Mokra krpa”” The Traveler nam donosi još jedno svoje dragoceno iskustvo.
p-customer-serviceJuče sam ušla u apoteku na Auto-komandi (preko puta Franša i podzemnog prolaza). Pozdravio me je ljubazni mladić i pitao šta želim. Vadeći mobilni kako bih se podsetila naziva leka koji treba da kupim šalili smo se zajedno kako mi treba puškica. Pitala sam ga za lek, a on je rekao da nema baš taj, već da ima zamenu koju ja nisam prihvatila. Objasnio mi je da je sastav potpuno isti, da ima isti efekat i da je samo proizvođač drugačiji. Ponudio je da sačeka (iako je bio kraj radnog vremena) dok ja pozovem doktorku da proverim, ali je bilo 20:58 i bilo je kasno da je zovem. Štreberski sam odgovorila da mi treba baš taj lek i zahvalila mu se. On se nasmejao i rekao da je to moja odluka.

Krenula sam da izlazim i onda je on doviknuo: “Ali znate da mi nudimo 15% popusta celog meseca za sve što nije lek? Imamo čak i 50% popusta za trudnice.” Okrenula sam se, nasmejala se i odgovorila da trudnica još uvek nisam, ali da ću uskoro na more pa će biti puno zezalica na kojima je dobro uštedeti tih njegovih 15%. A kada sam se okrenula, videla sam da drži flajer i ima onaj papy eye, u fazonu, “kupi nešto i od nas”, ali na pristojan i fin način. Uzela sam flajer i svakako ću se potruditi da, iako nije u blizini moje kuće, tu obavim kupovinu pred more. Možda ću zvučati kao neka baba, ali rizikujem da sa vama podelim svoj stav- ne sreću se često mlade i preduzimljive osobe u Beogradu, nažalost… Biti ljubazan, pristojan, šarmantan, boriti se za nešto malo u šta veruješ pa bila to i prodaja još dva preparata koja će povećati prodaju u doba krize, ili pak osmeh koji ćeš da dobiješ ili daš i njim ulepšaš svakodnevicu, čini mi se da su sve češće zaboravljene vrednosti.

Zato podržavam inicijativnost i dobrog trgovca! 🙂

Susret sa kompanijom „Mokra krpa” – Gost bloger The Traveler

p-mokra-krpa1U ovom odličnom tekstu The Traveler prenosi svoje “sjano” iskustvo prilikom razgovora za posao koje verujem da su još mnogi doživeli, a voleo bih da kao posledica ovog članka takvih razgovora ubuduće bude manje. Kroz izuzetno zanimljivu formu dijaloga propraćenih njenim razmišljanjima dočaraće vam našu poslovnu svakodnevnicu.

Susret sa kompanijom „Mokra krpa”

Likovi:

The Traveler iliti ja, u daljem tekstu TT

Curly, moja drugarica

Knight Joculenzije, redovni poslovni savetnik i još po nešto, u delu teksta kao KJ

Musculus, drug koji ima nadprosečan IQ i u slobodno vreme se bavi ozbiljno zdravom ishranom, treniranjem, bildovanjem, kompjuterskim mrežama i pomalo hakovanjem

Sagovornik x, predstavljen kao Maja

Sagovornik y, nije predstavljen

Sagovornik z, Lala Milosavljević, dotični HR- trener kompanije „Mokra krpa”

Mesta desavanja:

1. Jedna sasvim obična kuhinja

2. Firma iliti kompanija FALCO, Bulevar Vojvode Putnika 36, Beograd

u daljem tekstu pominjana kao „Mokra krpa” zbog izuzetne poverljivosti informacija.

Petak, negde posle 19h

Sve počinje telefonskim pozivom:

Curly: (usplahirenog tona, jedva dolazeći do daha brzo saopštava informaciju).

Sada će te zvati jedna žena iz marketinške agnecije. Mene su zvali pa sam im dala tvoj broj telefona. U pitanju je posao i zaposlenje.

TT: Kakav posao? O čemu se radi?

Curly: mene je zvala neka žena i ja sam joj tebe preporučila. ‘aj’ ćao, sa’će da te zovu, da ne dužimo i ne zadržavamo vezu. (:tup: – veza prekinuta)

Knight Joculenziju koji je bio samnom u kuhinji u trenutku kada je Curly zvala prenesoh u jednoj rečenici o čemu se radi.

 

Prošlo je desetak minuta dok ponovo nije zazvonio telefon. U tih 10 minuta naravno ja sam razmišljala- ko će me zvati, na koji način da se pripremim, šta da im pričam o sebi ukoliko pitaju i zašto pobogu zovu mene i to telefonom u 7 uveče. Činjenica da Curly od skoro radi u HR kompaniji mi je dala ohrabrenje da razmišljam pozivitno. Curly je sigurno bila u prilici da me nekom preporuči, razmišljah u sebi; možda je head hunting agencija ili pak neka omladinska zadruga sa kojom sarađuje. Divno je što me se setila, car je!

Zvonjava telefona prekinu moje razmišljanje o tome. Continue reading “Susret sa kompanijom „Mokra krpa” – Gost bloger The Traveler”