Svi grešimo, ali da li i učimo?

p-greskePoslednje dve nedelje veoma malo pišem jer sve vreme pokušavam da osposobim moj blog da normalno prikazuje vesti na Facebook-u. To vreme ne mogu vratiti, ali bar mogu početi ponovo da pišem.

Napravio sam klasičnu grešku dajući prioritet stvari koja se meni učinila bitnom, dok sa druge strane potpuno marginizujući da blog nije napravljen niti sam ga ja osmislio da njemu osnovna namena bude da se vidi na Facebook-u kako treba, već da kroz razmenu mišljenja i ideja i vi i ja dođemo do nekih novih zaključaka i saznanja.

Niti je Facebook srž ovog bloga, a ni tema pa da tamo mora sve da radi kako treba, niti će vama, mojim čitaocima, biti uskraćeno iskustvo ukoliko ne vidite sve kako treba kada podelite članak sa drugima (radite to zar ne? 🙂 To je više problem u glavi da dok se nešto ne reši, neću ništa drugo da radim i tako danima. Kada sam konačno shvatio gde je problem, ali kako nisam uspeo i da nađem rešenje istoga, rešio sam da na neko vreme ostavim Facebook i posvetim se onome što (nadam se) bolje radim: da pišem.

Voleo da i vi naučite iz moje greške i kada zapadnete u neku čudnu situaciju i svesno ne radite ono što želite jer je nešto “važnije” da se zapitate da li je to zaista tako i čemu vas rešenje tog problema vodi i da li je to zaista nešto što treba da vam u datom trenutku bude prioritet.

Bolje je učiti na tuđim greškama, sopstvenih ćemo ionako već dosta napraviti 🙂

Originalna slika