Kako je Top-Shop izgubio 15.000 RSD

I kako da vi ne ponovite istu grešku

Pre par dana dobih poziv sa nepoznatog broja. Javih se i sa druge strane me dočeka istrenirana gospođica koja radi u prodajnom centru Top Shop-a. Naime kupili smo dušek pre par meseci kod njih (sve pohvale za Dormeo po tom pitanju!) te su nas imali u bazi. Ponudila mi je specijalnu ponudu koja važi samo taj dan i po njenim rečima ukupna vrednost iste je 24000. Ali samo taj dan samo za nas ona je 15000.

Iako je bilo nelogičnosti u njenoj priči (malo jesu malo nisu prirodna vlakna u Siena dušeku, za malo da mi kaže da je previše pitam…) ipak mi je zvučalo zanimljivo, te sam je zamolio da mi pošalje ponudu na mejl kako bih je razmotrio sa mojom gospođom. E onda kreće šou…

Zamolim ja nju ljubazno da mi pošalje ponudu, ali mi ona objasni kako ona to ne može da uradi i kako ponuda važi samo putem telefona. I pita me kako ne razumem. Objasnih joj da ja nju ne razumem i da je dovoljno da mi pošalje samo sadržaj ponude na mejl, a da ću ja sam potražiti linkove i raspitati se o robi i da nema šanse da mi sada preko telefona proda robu u iznosu od 15000 rsd. Nakon malo preganjanja na kraju mi je uzela mejl (koji već imaju u sistemu, jer joj je to bio najveći problem da bi mi poslala ponudu) i rekla da će pokušati da mi neko od njenih kolega pošalje ponudu tokom dana. Spomenu i kako sam ja prvi takav slučaj (nije da me zanima nešto).

Na moje razočarenje ponudu nikada nisam dobio. Na sajtu sam pogledao koliko sam se setio šta je u paketu i došao do nekih 12-13k tako nisam siguran ni koliko je ponuda dobra. Ali svakako su uspeli da izgube jednog potencijalnog kupca.

A sve je moglo biti drugačije da su samo uradili sledeće:

  1. Poslali mi mejl sa informacijama o paketu

A bonus bi bio i da su:

  1. Pustili i mene malo da pričam
  2. Imali sve informacije o proizvodima (npr. punjenje jorgana)
  3. Omogućili mi lako naručivanje proizvoda (npr. online)

Gospođica jeste bila ljubazna, ali i naporna, no i pored svega imala je dobru šansu koju je uspešno uprskala. Nemojte i vi, slušajte i prilagodite se vašim klijentima 🙂

Autor slike: MacUK @ Flickr

Kako sam nedelju dana jeo brašno… i zašto

Kada isprobavate nove do tada nepoznate stvari, nije uopšte teško okliznuti se. Kakav će biti pad i koliko ćete brzo ustati zavisi samo vas 🙂

Neposredno posle BizBuzz-a rešio sam da promenim svoju ishranu. Vaga je već izvesno vreme želela da višak tereta sa nje skinem, a meni se to nešto i nije radilo. Rad u ugodnoj atmosferi na poslu je doveo do povećane količine unosa sokova i svega osim zdrave hrane (znate ono: pljeskavice, lazanje…). Kako sam na okruglom stolu o zdravoj hrani u Nišu čuo predloge od Ivana Ćosića, Veroljuba Zmijanca i Ognjena Stojanovića, rešio sam i da usvojim jedan  deo njih.

Odlučio sam da pre svega smanjim sa unosom sokova i povećam unos vode, što nije bio problem. Izbacivanje hleba i belog brašna isto nije bilo preterano zahtevno. A samo rešenje za doručak sam dočekao sa najviše znatiželje, pošto mi je to jedan od večitih jutarnjih problema “šta danas pojesti”. Ognjen nam je preporučio da jedemo ovsenu kašu sa vrućom vodom i medom. I tu zapravo i počinje ova priča 🙂

Odem ja tako u ponedeljak ujutru do lokalne radnje sa zdravom hranom koju sam gotivio jer su radnice uvek bile ljubazne, tako da sam već nekoliko puta navraćao. Lepo ih zamolim za ovsene pahuljice, dobijem kesu, platim i odem na posao. Med sam već nabavio, a kako sam i vruću vodu imao na poslu, novi faza sa zdravim doručkom mogla je da počne.

Bilo mi je malo čudno što na kesi piše Ovseno brašno, ali pošto to nikada ranije u životu nisam ni jeo, ni kupovao nisam znao da li su to zaista ovsene pahuljice ili ne. Jeso sam ja to uporno nedelju dana i čak se i navikao na ukus. Ništa mi nije smetalo, ali mi je bilo i dalje nejasno da li jedem pravu stvar. Na kraju sam u petak otišao u tu istu radnju zdrave hrane.

Ja: Dobro veče. Da li je ovsena kaša isto što i ovseno brašno?

Prodavačica (iznenađeno i povišenim tonom): Naravno da nije!

Ja: Ali ja sam dobio kod vas u ponedeljak ovseno brašno kada sam tražio ovsenu kašu.

Prodavačica: Pa što niste bili precizniji i rekli koji ukus hoćete. Imamo sa malinom, sa čokoladom…

Ja (već iznerviran): Ali ja ne želim sa ukusom. Prijatno.

Okrenuo sam se i otišao.

Tako se završila moja priča sa tom radnjom. Jednostavno više nikada nisam ušao kod njih. Očekivao sam da će mi se izviniti na grešci, ja bih to prihvatio, jer ko radi taj i greši, i ostao bih i dalje njihova mušterija. Ovako sam naučio još jednu lepu lekciju, koju ste već videli na početku teksta. Mene brašno nije pokolebalo, već sam nastavio dalje da istražujem ovsene pahuljice i već nekoliko meseci to mi je doručak u 95% slučajeva (u ostalih 5% je lagani burek :D).

P.S. Nažalost vaga je ponovo počela da se buni 🙂

Inicijativnost i ljubaznost- više od reklame! – Gost bloger The Traveler

Posle izuzetno čitanog članka “Susret sa kompanijom „Mokra krpa”” The Traveler nam donosi još jedno svoje dragoceno iskustvo.
p-customer-serviceJuče sam ušla u apoteku na Auto-komandi (preko puta Franša i podzemnog prolaza). Pozdravio me je ljubazni mladić i pitao šta želim. Vadeći mobilni kako bih se podsetila naziva leka koji treba da kupim šalili smo se zajedno kako mi treba puškica. Pitala sam ga za lek, a on je rekao da nema baš taj, već da ima zamenu koju ja nisam prihvatila. Objasnio mi je da je sastav potpuno isti, da ima isti efekat i da je samo proizvođač drugačiji. Ponudio je da sačeka (iako je bio kraj radnog vremena) dok ja pozovem doktorku da proverim, ali je bilo 20:58 i bilo je kasno da je zovem. Štreberski sam odgovorila da mi treba baš taj lek i zahvalila mu se. On se nasmejao i rekao da je to moja odluka.

Krenula sam da izlazim i onda je on doviknuo: “Ali znate da mi nudimo 15% popusta celog meseca za sve što nije lek? Imamo čak i 50% popusta za trudnice.” Okrenula sam se, nasmejala se i odgovorila da trudnica još uvek nisam, ali da ću uskoro na more pa će biti puno zezalica na kojima je dobro uštedeti tih njegovih 15%. A kada sam se okrenula, videla sam da drži flajer i ima onaj papy eye, u fazonu, “kupi nešto i od nas”, ali na pristojan i fin način. Uzela sam flajer i svakako ću se potruditi da, iako nije u blizini moje kuće, tu obavim kupovinu pred more. Možda ću zvučati kao neka baba, ali rizikujem da sa vama podelim svoj stav- ne sreću se često mlade i preduzimljive osobe u Beogradu, nažalost… Biti ljubazan, pristojan, šarmantan, boriti se za nešto malo u šta veruješ pa bila to i prodaja još dva preparata koja će povećati prodaju u doba krize, ili pak osmeh koji ćeš da dobiješ ili daš i njim ulepšaš svakodnevicu, čini mi se da su sve češće zaboravljene vrednosti.

Zato podržavam inicijativnost i dobrog trgovca! 🙂

Besplatna škola za prodavce – pijaca

p-salesmanProsto je neverovatno koliko mesta koja često obilizamo mogu da nam daju zanimljivih informacija ukoliko za trenutak zastanemo i oslušnemo.

Sebe ne mogu nikako svrstati u kupoholičare, ne mogu reći ni da često idem na pijacu, ali danas se poklopilo nekoliko stvari te sam odlučio da svratim do iste samo da bih video šta ima na njoj i šta se sve promenilo u proteklom periodu.

Ne bih vam pričao o čudnim mirisima i ljudima koje sam osetio i sreo, već o jednoj potpuno drugačijoj pojavi koja može dosta dobro da prikaže i stanje u zemlji.

Prilikom prvog kraćeg obilaska pijace dok su pored mene prolazile dve devojke, jedan mladić romskog porekla koji je prodavao jagode, ih je najljubaznije zamolio da ih probaju. Nažalost nisu se odazvale njegovom pozivu, a on je samo uzdahnuo pošto su one prošle pored njega “Pa probajte samo”. Koliko su na mene uticale te njegove reči govori to da iako me jagode zaista nisu zanimale kada sam došao na pijacu, posle njegovih reči sam se zainteresovao za iste. Na kraju ih nisam kupio, jer sam se setio da su prošle završile u kanti te nije bilo smisla ponavljati grešku. Na stranu to, on je uspeo kod mene da pobudi interesovanje. Nije me pozvao da kupim, već samo da probam njegov proizvod.

Iako sam otišao sa pijace da pogledam još nešto u kraju, razmišljao sam o njegovoj ponudi i o tome kako može dosta toga da se nači od prodavaca na pijaci, jer oni svakodnevno rade sa mnogobrojnim različitim ljudima. Nažalost prevario sam se, ili bar nisam imao sreće ovaj put.

Napravio sam još jedan krug po jednom od popunjenijih delova pijace i verovali ili ne, niko od prodavaca me nije ni pokušao da mi proda svoju robu, ma ni da me pozdravi. Trudio sam se da izgledam osrednje zainteresovan i da pogledam svaku tezgu. Ono što je meni još zanimljivije jeste to što oni nisu bili zaokupljeni pakovanjem, jer je već bilo oko 3, ili razgovorom sa drugim kupcem, ili sređivanjem robe, već su ili nezainteresovano stajali pored tezgi ili pričali sa nekim prijateljem! Zvuči mi prosto neverovatno da oni koji direktno zavise od toga koliko će prodati, tako olako shvataju ljubaznu komunikaciju sa potencijalnim kupcima.

Opet odlazeći do dela sa tezgama, još jedan fini gospodin romskog porekla, me je krajnje ljubazno pozdravio i ponudio mi svoje cveće. Na njegovu žalost ono što je on nudio meni nije bilo zanimljivo, ali mi je skrenuo pažnju da ga pogledam.

Niko od nas ne voli nametljive prodavce, ali većina voli ljubazne. Ne volimo da nas neko tera na kupovinu, ali volimo da nam neko ponudi da nešto probamo.
Zamislite samo prodavnicu cipela u kojoj ne biste mogli da ih probate. Iskreno sumnjam da bi dugo opstala.

Da li ste vi nešto naučili od prodavaca na pijaci?