Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona…

Juče sam, želeći da kupim drugarici neko cveće za rođendan svratila u cvećaru na Zvezdari. Na izlasku iz nje pomislih: – I da, još jedna priča za Prokkin blog.

Iako je usput bilo nekoliko cvećara, odlučih da kupim nešto baš u ovoj, blještavoj, kod Cvetkove pijace. Ulazim, a unutra popriličan haos- verovatno je došla neka porudžbina pa su bili fokusirani na sređivanje vazni i raznovrsnog cveća. U cvećari je bilo tri prodavačice, jedna srednjih godina i dve mlađe, za koje mislim da su joj ćerke. Nasmejem se, poželim Srećnu Novu Godinu i počeh pogledom da tražim cveće koje bi najviše obradovalo moju drugaricu.

Prodavačica 1: Izvolite, šta želite?

TT: Želim nešto jednostavno i lepo za moju drugaricu. Danas joj je rođendan.

Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Da ne kupujem često cveće pomislila bih da je to normalna cena za lepe aranžmane, ali pošto volim da obradujem drage ljude na ovaj način imam priliku da uporedim cene. To me je navelo da se zapitam: koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona….

Reših da napravim neki svoj aranžman. Pitala sam da li imaju lale na šta su mi odgovorili da nemaju. Videvši da su više zainteresovane da srede haos koji su imali u radnji nego da se posvete meni i mom aranžmanu, rešila sam da kupim lepe roze ruže. Izdvajale su se od ostalih zato što su bile jednostavne, kratke, nežne, izuzetno sveže i za razliku od ostalih nisu izgledale glomazno i hibridno.

TT: Koliko su ove roze ruže?

Prodavačica 1: 100 din

TT: dajte mi molim Vas tri

Prodavačica 1: da, one su Vam baš sveže, samo što su stigle

TT: da, vidim, zato su mi se i dopale

Prodavačica 1: Kako želite da Vam upakujemo?

TT: Nešto jednostavno, ne previše naglašeno ali lepo

Prodavačica 1 (obraćajući se mlađoj koleginici, verovatno ćerki): Stavi traku na ove ruže

Pustim ja devojku da mi ona upakuje ruže (često volim da kažem ubacite mi ovo ili ono i napravim svoj buket, onako kako se meni sviđa, ali sada mislim da to zbog stava prodavaca ne bi bilo poželjno te sam odlučila da se oslonim na njihovu kreativnost) ali ona je samo zavila drške i to par santimetara i kada je završila izgovorila:

Prodavačica 2: 450 din.

TT: kako 450? Zar nije 300?

Prodavačica 2: dobro, onda 300.

TT: najbolje da proverite sa svojim koleginicama, ne bih da Vam dam manje novca nego što treba

Prodavačica 2: ma dobro, 300

i krene da se savija ispod pulta.

Onda sam pitala ove dve prodavačice koje su mi rekle da ove ruže koštaju po 100 din koliko su zapravo ruže i one su potvrdile. Prodavačica koja mi je upakovala ruže dala mi je fiskalni račun koji nažalost nisam uzela jer sam i dalje bila zapanjena cenama koje su bile oko mene.

Bilo mi je začuđujuće da sam samo 300 dinara platila 3 cveta na ovakvom mestu, a još više me je začudila činjenica da su 3 prodavca nezainteresovana da izađu u susret kupcu i ponude mu nešto što mu odgovara.

Takođe mi je zanimljivo njihovo tumačenje reči jednostavno – njima to očigledno znači siromašno i malo. Bilo je logično da tražim nešto sa mnogo cirkona, perlica i fency ukrasa – takve aranžmane su očigledno umeli da prave.

Izašla sam iz cvećare, pogledala naziv- Ivona i iskreno se pitala dve stvari: gde se izgubio taj značaj cveta i darivanja jednostavnosti i savršenstva kroz cvet (zbog čega postoji potreba da se toliko natrpa ukrasima i uguši jedinstvenost ovog dara prirode) i koliko bi koštalo da otvorim svoju fency cvećaru- mogu da kucam šta god u fiskalnoj kasi a mogu sigurno da priuštim sebi put u Holandiju i da sama odabiram i berem cveće koje ću posle papreno prodavati Beograđanima koji žele prirodu upakovanu u bezbroj veštačkih ukrasa.

Kako sam ih već nekoliko puta zvao i pitao ih za određene periferije nisam imao nikakva visoka očekivanja, više nadanja.

Ulazak nije baš mnogo garantovao, mada na izlogu uredno veliko piše Popust ili nešto tome slično, jer je jedan od prodavca objašnjavao kako je mp3 radio transmiter za kola super stvar, ali je zapravo mp3 format “s*nje”. Već mi je tu bilo sve malo sumnjičavo, ali kada sam već tu ajde da vidim šta imaju. Upitah da li su dobili A4Tech igračke miševe, te mi prodavac na moje oduševljenje upita da li mislim na Oscar seriju, na šta ja potvrdno odgovorih te me on odvede do miševa i tastatura. Na moje pitanje da li imaju drugu napredniju seriju modela, samo je rekao da ono što imaju tu je i otišao da priča sa kolegom?!?

Dakle možda nisam bio dovoljno jasan. Ja, njegova mušterija, stojim u radnji sam, dok dva prodavca međusobno pričaju bez ikakve želje da meni olakšaju kupovinu, a svojoj firmi zarade pare. Možda je nekome ovo logično, ali ja bih za ovakve stvari u svojoj firmi minimum 10% smanjivao platu. Ako nećeš da budeš prodavac idi radi nešto drugo, ako si već tu pa onda bar radi svoj posao. Prosto mi je neverovatno sa kolikom lakoćom su oni bili potpuno nezainteresovani za mene. Valjda to dolazi vremenom. Mislim da je krajnje vreme da se institucija “tajnog kupca” više u naše društvo implementira, jer iskreno verujem da vlasnici i šefovi objekata nisu ni svesni koliko zapravo novca gube zbog loših prodavaca. Naravno da i dalje mislim da je krivica i na vlasnicima koji ne ulažu u edukaciju i razvoj zaposlenih, tako da na kraju dolazimo do situacija da sam mnogo zadovoljniji uslugom u cvećari gde sam potrošio 150 dinara, nego u radnji gde sam želeo da ostavim preko 3000.

Šta vi mislite, ima li ovome leka?

Koliko mislite da je teško dobiti informaciju o produženju garancije? To bi trebala da bude najnormalnija stvar i informacija koju bi svaki prodavac morao da ima. Da nije tako pobrinuli su se u Tehnomaniji i Tehnomarketu.

Razgovor sa Tehnomanijom:

Ja:Dobar dan

Prodavac: dobar dan

J: Interesuju me Samsung klima uređaji… Da li imate taj model… Da li mi možete reći da li garancija može da se produži…

P:Znate mi nabavljamo klime preko Stav-a, a KKelectronic (tehnomarket) produžava, znate Stavne produžava garanciju.

J: Maločas sam zvao Stav i rekli su mi da oni produžavaju garanciju za klime koje su kupljene kod njih, ali da ne produžavaju za one nabavljene od vas.

P: bla bla bla ista priča ko maločas

J: Da li vi možete da produžite garanciju ili ne?

P: Ne možemo.

J: Hvala doviđenja

Mislio sam da od ovoga gore ne može, ali sam onda pozvao Tehnomarket.

J: Dobar dan mene zanimaju Samsung klima uređaji hteo…

P: Samo trenutak … TUP

Javlja se ženska osoba
J: Dobar dan mene zanimaju Samsung klima uređaji hteo…

P: Samo trenutak saću da pozovem koleginicu… TUP

Javlja se druga ženska osoba
J: Dobar dan mene zanimaju Samsung klima uređaji

P: Izvolite

J: Zanima me kolika je garancija na njih

P: Jedna godina

J: Ali na vašem sajtu piše da je dve godine?!

P: Na Samsung klima uređaje dajemo jednu godinu garancije

J: Dobro, a da li može da se produži kod vas

P: To ne bih znala morate da pozovete servis, verovatno može…

Nastavili smo razgovor oko modela ali bez većeg uspeha jer je pokušavala da mi proda Mideu pošto Samsunga maltene ni nemaju

Razgovarah i sa servisom koji produžava njima garanciju i posle malo više naganjanja dobih informaciju da to može ali samo u trenutku kupovine i da u suštini nije skupo.

Na kraju svega ko je lud a ko je zbunjen. Ja sam očigledno lud što kupujem Samsung klimu, a zbunjeni su svi prodavci, a najzbunjeniji su u servisu Stav-a kojima tek ništa nije jasno…

I nakon svega…

Ovo samo govori o tome koliko su obučeni naši prodavci. Zvao sam neke od naših najvećih prodavnica i dobio sam ovakve odgovore, šta onda očekivati od manjih radnji. Siguran sam da mi imamo mnogo odličnih prodavaca, samo što nažalost mislim da imamo još više loših koji su se na toj poziciji našli zato što su morali, a ne zato što su hteli. Koji nemaju dan obuke o komunikaciji sa klijentima, načinu davanja informacija, javljanju na telefon… Toliko mnogo stvari može sa tako malo truda da se unapredi, a opet niko na to ne obraža pažnju.  Zbog male “uštede” firme mogu izuzetno mnogo da izgube, samo što se nažalost edukacija i usavršavanje uglavnom vide kao trošak, a ne kao investicija.

Mandarina stil je moja ideja kako bi sajt trebao da funkcioniše. Da bude prepoznatljiv, da se lako otvara, da svi segmenti budu jasno definisani i pristupačni – dakle isto kao mandarina.

Dodao bih da bi bilo poželjno izbaciti koščice, ili u slučaju Internet prezentacija suvišne materijale i sadržaje, a istaknuti najvažnije. Po meni je neprihvatljivo napraviti Internet prezentaciju firme na kojoj nema broja telefona iste?! Kada sam naišao na dotični slučaj pisao sam web administratoru iste i ukazao mu na to, na šta se on još i naljutio na mene?! Meni tu zaista ništa nije jasno. Potom sam naišao na prezentaciju jednog izuzetnog welness centra. Na prvi pogled sve jako lepo i pregledno, ali nema cenovnika… Ni na drugim ga nisam nalazio, a i korisnička podrška mi je veoma brzo odgovorila na mejl tako da im to nisam uzeo za veću manu. Ono što jesam su izuzetno nečitki tekstvoi sa obiljem slovnih grešaka. Kako sam im i na to ukazao u istom mejlu u kome sam ih zamolio i za cene, nadao sam se da ću dobiti i odgovor. Naravno na prvi deo pitanja, tj. ono od čega žive, na to su odgovorili, a na prezentaciju pažnju obratili nisu

Koja su vaša iskustva sa internet prezentacijama? Koje bi istakle kao svetle, a koje kao tamne primere?

Originalna slika