Donosilac dobrog raspoloženja – Donesi.com

Svakoga dana na poslu je dilema ista. Šta danas za ručak pojesti? Idealno bi bilo nešto kuvano, a opet da nije preskupo. Ima par mesta u kraju (Dorćol), ali i ona dosadila. Tražio sam nešto novo i drugačije.

 

Za servis Donesi.com sam znao odavno, ali ih nikada nisam koristio. Jednom sam bio prisutan kada je drugar naručivao, ali to je bilo to. Nisam uspeo da se snađem najbolje na sajtu, jer sam tražio kuvana jela koja mi je bilo teško da pronađem. Slabo sam i čitao komentare. Zapravo nisam se ni dovoljno potrudio.

 

Međutim sve se promenilo prošlog petka. Bilo je 21:20 kada smo drugar i ja rešili da naručimo kinesku klopu. Na brzinu sam instalirao android aplikaciju, ulogovao se, pronašao restoran Soya sos (koji je Ivan preporučio) i odma pogledao šta ima na spisku najpopularnijih stavki. Pogeldah i ostale opcije i sastavih porudžbinu. Unesoh i adresu i potvrdih sve. Došao je crni ekran koji je nosio zebnju, pošto je tada bilo već 21:27 a restoran je zvanično radio još 3 minuta. Posle par minuta (nama je vreme teklo vrlo spoooro ) gledanja u krugove na ekranu, dok je prošao ceo proces obrade, dobili smo potvrdu da je naša produžbina primljena i da stiže za 45 minuta. Stigla je i nešto ranije! Klopa je bila očekivano dobra.

 

Ono što je mene oduševilo koliko dobro radi Donesi.com servis, što sam potvrdio još nekoliko puta u narednih par dana na poslu. Od tada nam je to početna stanica za naručivanje klope.

Međutim, kao što sam obećao na Twitteru, ono što je mene privuklo samom korišćenju servisa je Android aplikacija. Ona nije fenomenalnog dizajna, ali ima odlične funkcije. Najpre birate lokaciju (može i putem GPS-a, mada se meni tu ne snalazi najbolje). Potom se dobija izbor restorana koji nije kategorizovan, ali je njihov rejting jasno naznačen. Po ulasku u restoran dobijate prvo osnovne informacije o njemu kao što je prosečno vreme isporuke, radno vreme, najmanji iznos i minimalna porudžbina. Ono najosnovnije, ali i najbitnije. To je sve sadržano u tabu Info, a osim njega tu je i tab Izaberite gde zapravo počinje zabava 🙂 Prva i najvažnija stavka je najpopularnije. Nju ćete najčešće i koristiti, pogotovu kada ledate novi restoran. Klikom na željenu klopu, dobićete zahtev da se ulogujete (ovo se traži jednom tokom rada aplikacije). Potom možete da odaberete količinu klope (do 4 komada), unesete dodatna uputstva (za Prokku) i odaberete dodatke po želji koji zavise od klope (npr. feferoni, kačkavalj, kajmak…). Klikom na stavku dodati upravo ste započeli vašu kupovinu. U okviru kupovne korpe možete videti spisak svega što ste stavili, izbaciti ako ste nešto promašili i na kraju naravno naručiti. Dovoljno je još ostaviti podatke za isporuku i “mirno” sačekati klopu. To je sve. Veoma brzo i jednostavno 🙂

Aplikaciju možete preuzeti i skeniranjem ovog koda:

 

Par sugestija da aplikacija bude još bolja:

  • pretraga po vrstama restorana/jela (npr. kuvana hrana)
  • pretraga po ceni obroka (npr. do 300 dinara)
  • filter za minimalnu porudzbinu (npr. samo restoratni koji isporučuju na mojoj lokaciji za preko 300 dinara)
  • mogućnost postavljanja i čitanja komentara
  • mogućnost unosa nekoliko predefinisanih lokacija (kuća, posao, devojka…)
  • vidljivost porudžbine u svakom trenutku (i kada je izbor kategorija klope u pitanju)
  • registracija korisnika
  • preporuka klopa

 

Ja ostajem redovni zadovoljni klopadžija Donesi.com servisa, pre svega zbog odlične usluge i Android aplikacije.

 

*UPDATE: Kako je tekst pisan još u maju mesecu, ali je tek sada ugledao svetlost dana, dogodila su se još mnoga pozitivna iskustva sa Donesi. Jedno od njih je bilo kada sam želeo da ručak stigne u 14h (rezervaciju sam radio oko 11h). Nazvali su me posle par minuta, izvinili se i ljubazno me pitali da li može da se rezervacija pomeri za 15 minuta pre ili posle tog termina zbog restorana. Naravno da sam pristao i pritom bio oduševljen što su me to uopšte pitali, što je za svaku pohvalu!

 

SMS ubija, zar ne? – Gost bloger The Traveler

Dok članak “Susret sa kompanijom „Mokra krpa” iz dana u dan beleži sve veću čitanost, a “Inicijativnost i ljubaznost- više od reklame!” daje nove teme za razmišljanja, The Traveler nam donosi još jedno svoje zanimljivo iskustvo.

bus-driverNedavno sam se, vozeći se ponovo autobusom, osetila poprilično nebezbedno. Radni dan je, kasni večernji časovi, poslednji dnevni autobus. Ulazim, sedam i…safari počinje.
Prvo me je privukla priča telefonom. Vozač u ranim 30-im je neprestano telefonirao. U trenutku kada je završio razgovor, ponovo je buljio u telefon, verovatno u imenik i okretao nove brojeve telefona. I tada sam se setila! Jednom sam išla baš tom 25-icom celu trasu- od Karaburme do Kumodraža, i da, to je taj! To je taj isti vozač koji celu trasu, nooon stop razgovara telefonom i piše poruke. To je taj isti koji nije video da nisu svi putnici izašli, to je taj što je “čukao poruke” iako mu je bilo zeleno svetlo koje on nije primetio, to je taj što uvek ima šta da priča i baš dok vozi. Da, poželela sam da sama držim volan u rukama i sopstvenim očima gledam na put, da prevezem to malo studentarije koji se vraćaju ranije iz grada, i ono malo zalutalih gospođa koje nisu ranije krenule sa kafe od drugarice. I onda se desilo čudo! Vozač više nije imao sa kim da priča. Pomislih: “Dar sa neba!”, ali avaj…sms je tu! Čovek ladno poče da kuca duge poruke i pritom ni ne gleda na put. Verovatno je umislio da je Miško i da može i zatvorenih očiju. Pomislih, možda i mi, ceo autobus, treba da počne da viče “Veeerujemo, verujemo”, pa reko’ da dignem bunu i razbudim ono malo mojih saputnika, ali u tom trenutku je došla nova zanimacija- kolega vozač ulazi na novoj stanici. Miško je konačno dobio sagovornika!
Svima nam je laknulo, tada je bar gledao na put ponekad.

warning_bus_driver_in_bad_moodUvek sam se divila vozačima autobusa. Oni treba da budu uvek pažljivi, pouzdani i strpljivi. Pogotovo ovi iz GSP-a, pogotovo na vrućini, i pogotovo u špicu. Kada god bih birala da li da idem sama kolima na more ili da idem autobusom, uvek bih izabrala autobus, jer kakav god da je vozač, zna put, iskusan je i u 95% slučajeva jako pouzdan i vešt. Ali šta se dešava sa ovim vanzemaljcima u GSP-u koji sve vreme ugrožavaju živote putnicima i svoju ličnu bezbednost? Ko će da zabrani mobilne telefone vozačima?
Koliko puta vam se desilo da vozač užina burek i jogurt baš u nekoj opasnoj krivini, a onda hvata volan u pauzi brisanja masti o rukav? Da li ste i vi prisustvovali situaciji da volan vozaču služi kao dobar podmetač za dnevne novine koje još uvek nije pročitao i to baš između dve najprometnije stanice? Koliko puta vam se desilo da vozač nagari, seče u krivinama, bude drzak i bezbrazan a onda dođe na poslednju stanicu i vi shvatite njegovu misiju- 5 minuta duže za pivce sa drugarima vozačima i kondukterima u hladu na okretnici. E ono što mene zanima je: ko kažnjava tako nešto? Ili pak, zbog čega se oni odlični vozači ne nagrađuju? Zaista ima sjajnih i savesnih a to očigledno nikoga nije briga. Čula sam da postoje zakoni i pravila za sudare, ali šta se dešava sa svim onim što se dešava pre sudara, ono što prouzrokuje nesreće. Zbog čega niko ne brine o tome?

I u trenutku kada je leto, svi se žale na redovnost vozila, ja pre svega predlažem da se pre ulaska u gradski prevoz prekrstite. Ne može da škodi čak iako ste agnostik. No ukoliko radije preferirate nereligijske obrede, šetnja je sjajna stvar i za zdravlje tela i za zdravlje duha.
Dobra obuća i put pod noge. Šetnja je odlična stvar. Mada me ne bi čudilo da uvedu porez i na šetnju. U odnosu na ostale smrtnike koji se voze GSP-om, šetnja mu dođe kao pravi luksuz.

Živela šetnja!