Đe ba zapelo

Pre par dana pogledah moj voljeni blog i statistiku njegovu. Uvideh tužnu činjenicu da sam ove godine samo 11 članaka napisao, a dosta je bilo zanimljivih tema.

Kao i prošli put kada sam pravio pauzu najteže je ponovo početi. Prvi tekst mora da bude dobar, da vi, moji prijatelji, znate da nisam zaboravio da pišem.

Dugo sam smišljao temu i tek juče svatih da “ne treba da razmišljam o čemu ću da pišem, već da pišem o čemu razmišljam”.

Od poslednjeg javljanja desile su se velike promene. Svakako poslovno najznačajnija je što nisam više deo KlikMee ekipe (bilo mi je zadovoljstvo raditi sa vama :D) , već sam sada deo sportske kladionice Mozzart zadužen za Internet marketing. Nakon 3 meseca mogu reći da sam doneo jako dobru odluku kada sam odlučio da pređem ovde jer je tim ljudi predvođen Perom zaista odličan, mada je malo falilo da budem u New Momentu. Ipak najveću zahvalnost za moj dolazak dugujem Viti, jednom od mojih najboljih prijatelja, koji me je i nagovorio da se uopšte prijavim na konkurs.

Za moj ego je sigurno veliki uticaj imao i mejl od Olga Golab iz Google-a povodom pozicije u Dablinu. Iako je komunikacija zastala, sama činjenica da me Google ima u svojoj bazi mi predstavlja ogromnu satisfakciju.

Što se tiče školovanja faks i dalje nisam završio, iako sam stigao do diplomskog na temu “Novi pristup marketing komunikacije baziran na mobilnom oglašavanju”, tako da do nove godine možete očekivati i te lepe vesti 🙂 Ujedno i da pohvalim Telenor Klik servis, mada moram priznati da su mi osećanja bila pomešana. Sa jedne strane mi je drago zbog razvoja mobilnog Interneta u Srbiji i verujem da ovakva usluga može tome mnogo da doprinese, sa druge strane ja sam dva meseca ranije potpisao ugovor na 2 godine gde je jedna od glavnih prednosti bila količina Internet podataka, pa se iskreno nadam da će Telenor preispitati svoje Prenesi Plus pakete.

Privatno sve ide kako treba, pa da ne kvarim 🙂 Mogu samo reći da me je Budimpešta ove godine oduševila!

U narednom periodu planiram da više prostora poklonim i opisivanju aplikacija za Android pošto je moja desna ruka postao HTC Desire, pa greota ne iskoristiti bar deo njegovih mogućnosti i na ovom blogu (osnovna verzija ovog teksta je kucana na njemu). To će verovatno biti na posebnom blogu, pa ujedno i pozovam sve koji žele da se bave istom temom da se udružimo 🙂 Do Social Opena možete očekivati i moja zapažanja posle 2 meseca aktivnog korišćenja ovog sjajnog telefona.

Sve više se zanimam za optimizaciju sajtova za pretraživače i društvene mreže (dakle društvene, ne socijalne), pa vam od sveg srca preporučujem odličan tekst Istoka Pavlovića na temu SEO optimizacija sajta koji je zaista odličan priručnik za sve početnike, a i one malo iskusnije 🙂 Jedna od stavki koju planiram posle diplomskog sebi da priuštim jeste detaljnije upoznavanje za Google Analytics i polaganje sertifikata. O tome više kada dođe vreme.

Blogopen Socialopen 2010

Ko se uželeo da me vidi idealna prilika će mu biti Social Open narednog vikenda u Novom Sadu, tako da ako već niste kupili karte sada je pravi trenutak 🙂

P.S. Biću u petak i na Tweetup-u u organizaciji Communis-a #TweetupCommunis 😉

P.P.S. Možda odem i na BizzBuzz krajem oktobra, ali to što ja nisam siguran ne znači da vi ne treba da odete 🙂

Prezentacija bez slajdova? (možda ipak ne) – Seth Godin & ja

Da li su i vas na fakultetu učili kako da pravite prezentaciju? Neki nisu imali ni tu mogućnost da se upoznaju sa tehnikom pravljenja prezentacije. Neki koji jesu, pak ništa nisu naučili.

Ukoliko pogledamo Steve Jobs-a vidimo da sve to što su nas učili baš i nije tačno. Ne moraju da se koriste “tačke”, ne moraju da budu uniformisani slajdovi, ne moraju oni da pričaju priču za sebe. To trebamo mi! Mi pričamo priču i uvlačimo publiku u nju.

Oni su zapravo samo dodatni deo scenografije koja treba da bolje istakne ono o čemu mi pričamo. Oni treba izazivaju emocije, a ne da odvraćaju pažnju sa onoga što mi pričamo.

Bitno je napraviti i razliku u prezentacijama. Ne pravi se na isti način prezentacija koja će se predstavljati pred ljudima (o kojoj i pričam) i ona koja nekome treba da se pošalje na mejl da bi se bolje upoznao sa uslugom ili proizvodom koji nudimo. Sadržaj je potpuno drugačiji.

Pedya je na svom blogu već pisao o ovoj tematici i u članku “Vuvuzela efekat“, gde je između ostalog predložio da jedan od kriterijuma pri izboru predavača bude njihova aktivnost na Twitteru, jer ljudi koji umeju da se jasno izraze u 140 karaktera umeju da iskoriste prostor, a verovatno i vreme.

Evo još jedne zanimljive prezentacije o tome kako se prave prezentacije i šta je to što Seth Godin preporučuje.

I za kraj, nezaborivmo da dobri predavači ne moraju biti vrhunsku stručnjaci, da vrhunski stručnjaci često nisu dobri predavači, te da prilikom odabira ljudi koji će držati predavanje na nekom događaju treba odabrati zanimljive teme i naći prave ljude za publiku koju očekujete.

Ne postoji toliko dosadna tema koju dobar predavač ne može da ispriča na zanimljiv način, ni toliko zanimljiva koju “smor” ne može potpuno da udavi. Na žalost ili na sreću imao sam prilike da prisustvujem i jednom i drugom tipu predavanja.

Da li se vi slažete sa Sethom i najviše volite prezentacije bez slajdova, ili ipak više volite kako to radi Steve Jobs ili Miloš Čirič ili neko treći?

Kako koristiti društvene medije za razvoj poslovanja – Marcus Wilson [video]

Veoma zanimljiv presek korišćenja društvenih medija za razvoj kompanije daje nam Marcus Wilson iz Idea Medie, startup-a koji se bavi pretvaranjem zidova u nešto poput “belih tabli”, tj. površina jednostavnih za brisanje.

U kratkom videu jasno objašnjava njihovu strategiju, koja mislim da može da bude od koristi mnogim domaćim firmama, jer precizno prikazuje njihov put online komunikacije sa potencijalnim i trenutnim klijentima

Kakva su vaša iskustva i zapažanja po pitanju videa i korišćenja društvenih medija od strane domaćih (ex-yu) kompanija?

Izvor: Mashable

Zadovoljan kupac je najbolji kupac – Toshiba

Danas sam imao zadovoljstvo da se upoznam sa predstavnicima Toshibe – Adrijan Vazdar (Business Manager) i Alen Rizvić (Channel Account Manager) u prijatnom okruženju restorana Caruso (sa neverovatnim pogledom) i da saznam iz prve ruke kako velike kompanije razmišljaju o svojim kupcima.

Direktan povod za ovo druženje je nastavak jedne lepe priče koju je Toshiba sprovela kod nas, tj. njihovoj nagradnoj igri koja je organizovana putem blogova, a u kojoj su posetiocima sa najboljim pričama o tome kako su “upropastili” svoj laptop delili vredne nagrade. Zanimljivo je da osim sto su obradovali dobitnike, nasmejali druge čitaoce, došli i do njima bitnih informacija kako ljudi koriste laptopove i na koji način dolazi do njihovog oštećenja.

U vrlo opuštenoj atmosferi upoznali smo se sa zanimljivim gadgetima kompanije Toshiba – media player koji ima ugrađen tv i radio prijemnik, ali i sa novim laptopovima i njihovim mogućnostima i šta je to što Toshibu izdvaja od ostalih brendova, na domaćem tržištu. Oni imaju i jednu “kvarnu” prednost, a to je da ih kupci percipiraju isto kao što i oni percipiraju sebe. Koliko su dobar posao napravili prošle godine lansirajući garanciju “Bez obzira na sve”, čiji je jedan od kreatora i gospodin Vazdar, uspeli su da povećaju prodaju u Srbiji za preko 60% u odnosu n 2008., dok je celo tržište laptopova palo između 25 i 40%

Ono što je meni prolazilo kroz glavu tokom priče je i to da nekoliko mojih prijatelja koji imaju Tošibu, smatraju da jednom Toshiba uvek Toshiba 🙂 Još ako je to Tecra serija utoliko bolje. Predstavnici Toshibe su otvoreno rekli da su njihovi proizvodi nešto skuplji od konkurencije, ali… i kvalitetniji.

Svako od nas voli različite stvari, ali teško je ostati ravnodušan na konstataciju da slabo učešće Toshibe na tržištu netbookova je posledica toga što oni ne žele da odstupe od određenog nivoa kvaliteta, što podrazumeva da netbook mora da ima 2 antene za WiFi ali još važnije i 3D zaštitu za hard disk (u slučaju pada kompjutera neće doći do oštećenja informacija), što automatski podiže cenu izrade uređaja.

Mene je fascinirao njihov odnos kako sa nama na ovom neformalnom okupljanju, tako i prema svojim korisnicima. Mnogo pažnje posvećuju zadržavanju postojećih održavajući obećanje o isporuci određenog nivoa kvalieta, i tako iz generacije u generaciju.

A šta ako se pokvari laptop?

Kao i svakoj drugoj marci, najveći problem je kupac kome se pokvario uređaj, jer on nikako u tom trenutku ne može biti zadovoljan kupac, već nezadovoljan. Od načina na koji se ophode serviseri mnogo će zavisiti i slika koju krajnji korisnik ima o celom brendu. Verovali ili ne, ali serviseri iz centralnog Toshibinog servisa neretko pozovu korisnika nakon obavljene popravke i pitaju ga kako je zadovoljan!

Da li biste želeli da neko vas pozove i pita kako ste zadovoljni uslugom? Ja znam da bih 🙂

I pred kraj, ali nikako najmanje bitno, video sam neke drage ljude sa online scene, upoznao nove, i ponovo video koliko je zdrava naša online scena, bar ovaj deo koji bolje poznajem 🙂

A za sam kraj veliko hvala Miloju Sekuliću i Konstantinu Milutinoviću iz McCann PR-a koji su danas bili sjajni domaćini i koji su omogućili da se sve ovo i dogodi! 🙂

Fonklamistične FONklame 2010

Fonklamastično– novi izraz. Jedna reč za fuziju dobrih osećanja nakon događaja koji je pun pogodak! 🙂 Hvala puno svima! 🙂 – via @Oblacak

Bio je to zaista divan subotnji dan koji je na moje veliko oduševljenje uspeo da privuče preko 100 studenata da slušaju seminar o oglašavanju u okviru FONklama 2010 u organizaciji FONovog centra za razvoj karijere. I centar i Fakultet organizacionih nauka pokazali su se kao veoma dobri domaćini, jer je organizacija protekla na veoma visokom nivou.

Za početak bih pohvalio poseban deo za Internet prijatelje koji je imao utičnice za struju i Internet, a koji se nalazio u prvom redu. IT podrška organizatora se trudila da uvek bude dostupna kako samim predavačima tako i nama twiterašima. Pomenimo to da nam se u jednom delu zvaničnog govora zahvalila i zvanični konferensije @Oblacak 🙂 Moderne plave boje predstavljali su u vidu Internet prijatelja: @Bubullina, @Pedya, @MiodragDj, @ MilosPetrovic, @romano011i @3EBC; u svojstvu organizatora: @Oblacak, @Egotreep, @LuciMort, @LoooD i @JetSetWilly (kao fotograf); I kao predavači: @JanaSavic, @Brilado i @Istok kao predavači. (ako je još neko bio. a nisam ga naveo, komentari su otvoreni, pa ćemo lako dodati u text :).

Veoma mi se dopalo što je još na početku seminara jedan od sponzora, Doncafa počela sa deljenjem svoj lepih prozivoda (i do kraja nije prekidala, kao ni Coca Cola), jer je to razbudilo i ono malo pospanih (bzz).

Napravite od mobilnog marketinga korisnu uslugu! – Boris Dragović

Dođe red i na prvo predavanje:  Boris Dragović – “Examine your assumptions”. Kao predstavnik kompanije KlikMee, tehničkog sponzora festivala, održao je izuzetno zanimljivo predavanje ni jednom ne spomenuvši svoju firmu, upravo onako kako ja i mislim da treba da se predaje studentima. Bilo je tu pošalica sa bananama i majmunima, bilo je obilja zanimljivih podataka i diskusija. Ako se iko pita da li je potrebna edukacija naših studenata o novim tendencijama u marketingu mislim da najbolji odgovor daje jedan od odgovora učesnika na pitanje šta je to mobilni marketing, na šta je student rekao „to su one reklame u autobusima, za donacije i pomoć“. Da su reklame mobilne jesu, ali da je to Mobilni marketing nije.

Najbolji zaključak predavanja dala je @Bubullina: “Uf, ako sva predavanja budu ovako zanimljiva, bice information overload :)”

Viralni marketing je stvaranje medijskog prostora – Istok Pavlović

Istok Pavlović je još jednom pokazao šta je sve to sjajno uradio i zamislio kod nas i u svetu. Otkrio je „tajnu“ da zapravo najveći broj projekata koji se tiče Viralnog marketinga zapravo se samo „ukrade“ iz inostranstva i prilagodi domaćem tržištu. Od svih primera kojih je zaista bilo mnogo poput: Sastavi svoju vladu, Vesti Srbija, Nađi Maci devojku… najviše mi se dopao Kuki Klok. Izuzetno jednostavna strana, koja je Istoku omogućila da od nje plaća račune, a da nema nikakve troškove od dana kada ju je postavo. Sjajno! Istok nam je ukazao i na jednu vrlo bitnu činjenicu koju toliko često srećemo na našem tržištu: „U viralnom marketingu klijent mora da se oslobodi zaljubljenosti u svoje maskote i proizvode!”

Hvala vam by Aplha bank – Nikola Svitlica

Potom je došao Nikola Svitlica kao predstavnik generalnog sponzora festivala Aplha banke koji nam je pričao o efektima njihove kampanja „Hvala vam“. Zaista skidam kapu onome ko se dosetio da na ovaj način pomogne ljudima u borbi protiv te opake bolesti raka. Od svake transakcije koju korisnik obavi putem njihove Master card kartice deo sredstava se odvaja i uplaćuje u nacionalni fond za borbu protiv raka. Svakoga meseca svaki korisnik dobija u svom izveštaju i tačan iznos sredstava koji je zahvaljujući njegovim postupcima doniran u ovaj fond. Do sada su prikupili više od 1.7 miliona dinara. Ono što bih posebno istakao jeste što ne planiraju da ovo bude kratkoročna akcija, već da će se ona završiti tek kada se pronađe lek protiv raka, po rečima predavača, on bi voleo da to bude već sutra.
(Nažalost sada sam bio na zvaničnom sajtu banke i nisam uspeo da nađem nikakvu informaciju o ovoj zaista plemenitoj akciji, pa ovim putem upućujem apel odgovornima da to što pre isprave. Sada na naslovnoj strani možete videti banner ka ovoj plemenitoj akciji 🙂 )

Advertising industry is like creative stock exchange – Jovan Spahić i Jana Savić Rastovac

Prezentacija koja je potom usledila  održali su zajedno Jovan Spahić i Jana Savić Rastovac – vredni ljudi McCann Erickson-a. Tema je bila „Ko pravi te (glupe) reklame?“. Zvanična se malo razlikovala, ali kako su nam sami predavači rekli oni su je za malo prekrstili u ovu (naravno tiče se reči u zagradi). Naime veoma često ljudi gledajući reklame kažu ovu čuvenu rečenicu, greškom kriveći samo kreativce ili agenciju koja ju je napravile. Zapravo reklame kreira tržište, klijent, potrošač i naravno sama agencija, ali njena nikada nije poslednja kada radi za nekoga drugoga. Pokazali su nam na sjajan način kako se vodi briga o klijentu i kako su Coca Cola-i dali do znanja koliko im znači da rade sa njom. Celu terasu ispred svoje zgrade su pretvorili u veliku Coca Cola zabavu: ofarbali su prvo sve u crveno, potom prosipali boje da bi izgledale kao vatromet, pa raznim oblicima dočarali Coca Cola uživanje. Svaka čast! Nažalost zbog ograničenog termina nisu stigli da više pažnje posvete i predlogu kampanje za Durex koji je nažalost odbačen. Uhvatili su se u koštac sa jednim velikim društvenim problemom – Tabuom – ali klijent nije imao dovoljno sluha. Uvideli su da i dalje postoji problem da se priča o sexualnim odnosima, da se kupuju kondomi i drugi oblici zaštite i želeli su da šokiraju javnost tako što bi na bilborde stavili reči koje se nalaze u udžbenicima iz biologije poput: anus, vagina, penis… koji su grafički bili dočarani pomoću kondoma. Mislim da je jedna ovakva akcija, ma koliko hrabro i rizično zvučala, veoma dobrodošla našem prilično zatvorenom društvu.

Ukoliko do sada niste pogledali blog McCann Ericcson Fresh-a, možda je sada pravi trenutak da vidite i šta se tamo dešava i ko sve piše. Ujedno ukoliko ste bili na seminaru tamo možete postaviti pitanja.

Pećko pivo, jedino hladno pivo iz peći – Dragoljub Ljubičić Mićko

Za kraj je ostavljeno najduhovitije predavanje. Gospodin Dragoljub Ljubičić Mićko pokazao nam je sve čari radio reklama. Iako prezentaciju nije imao, izuzetno zanimljivim sadržajem i materijalom koji nam je puštao mislim da nikome od prisutnih ne bi zasmetalo ni da je trajalo sat vremena duže. Ono što mi se najviše urezalo jeste: “Klijenta ne mogu ubediti da mu se sviđa nesto što mu se ne sviđa”! Takođe nam je napomenuo i to da uvek kaže klijentu da on “Reklamom ne prodaje prozivod, već privlači pažnju na njega, ostalo je na vama”.

Ukoliko želite da pogledate komentare sa lica mesta pogledajte Twitter i na njemu #fonklame. Trudili smo se da sve što je zanimljivo i tamo prikažemo.

Još jednom veliko hvala zaista sjajnim organizatorima koji su uspeli da okupe odličan tim predavača i da učine da sve protekne u najboljem mogućem redu, čak i bez uobičajenog kašnjenja za naše seminare.

Kako bi vam još više dočarao atmosferu pogledajte i deo slika sa događaja koje se nalaze na Facebook grupi FONklama.

#Update# Pogledajte icrpan izveštaj o FONklamam delo naše drage blogerke i twiterašice Bubbuline: FONklamastični utisci – I deo

Ispravljen problem sa RSS feed-om

Dragi prijatelji, iako mi je Pedja Nešić pre određenog vremena javio da ima problema sa mojim RSS-om, tek skoro sam zaista i ja primetio da sam napravio grešku u koracima.

Najpre sam namestio da FeedBurner prikuplja RSS sa mog bloga sa linka prokka.net/feed, kao i da RSS ikonica na sajtu vodi ka njima. Kako bih i moje stare, verne čitaoce privukao na FeedBurner u nekom “genijalnom” trenutku sam odlučio da link prokka.net/feed (pomoću Redirection plugina) ide na FeedBurner stranu i… “Uspešno” napravio petlju tako da je praktično FeedBurner prikazivao samo stare informacije.

Da bih rešio problem samo sam preusmerio link sa koga uzima FeedBurner informacije na prokka.net/wp-rss.2.php.

Ukoliko još neko ima slične probleme, nadam se da će mu ovo pomoći 🙂

Izvinite na ovim ne predviđenim tehničkim poteškoćama koje ću vam nadoknaditi dobrim člancima koji vas očekuju narednih nedelja, a prvi možete već u nedelju pročitati na ovim stranama.

P.S. Ukoliko ste propustili pogledajte sledeće izuzetno zanimljive textove:
Telenor tehnička “podrška”

VIP call centar vs. rest

Želiš cvet? – Idi u Holandiju! – Gost bloger The Traveler

Da li radiš ono što želiš?

Da li radiš ono što želiš?

Svako od nas želi da bude srećan, ali put do nje nije uvek baš jasan. Čovek kako zadovolji jednu potrebu tako mu se rađa druga. Primera radi ranije sam želeo samo dinamičan posao, kada sam to dobio, onda sam želeo da više zarađujem… onda sam želeo da radim nešto drugo…

Da li ste vi srećni sa svojom trenutnom pozicijom?

Možda zvuči čudno, ali u trenutku kada zemlja samo što nije izašla iz krize, po nečijim rečima, ja razmišljam o tome šta bih ja voleo da radim i od čega bih želeo da živim. Šta je to što mi se sada čini zanimljivim za moj budući poziv.

Oduvek sam imao tu ambiciju u sebi da jednoga dana otvorim svoju firmu, ali dotle me čeka još veoma dug put u kome treba da steknem brojna znanja i kontakte.

Nisam krio ni ambiciju da postanem predavač, jer volim osećaj kada izađem pred ljude i prenosim im moje znanje. Kada razmenjujemo iskustva i dolazimo zajedno do novih saznanja. Kada vidim da posle predavanja i oni i ja odlazimo zadovoljni. Da bih postao predavač treba da imam i o čemu da predajem. Završavam marketing na Fakultetu organizacionih nauka, a retko se hvatam da čitam stručnu literaturu. Ono što ću pokušati da u narednom periodu bolje pokrijem jeste mobilni marketing, jer će mi to verovatno biti i tema diplomskog, a i verujem da je to nešto u čemu bih mogao da se probijem u ovoj našoj lepoj, ali hladnoj zemlji. Ne želim da budem samo još jedan predavač.

Želim da pokrenem diskusije, dam nove ideje, predloge rešenja problema. Mislim da je inovativnost jedna od mojih najboljih osobina, ali da je nisam dovoljno razvio, tj. materijalizovao kroz uspešne projekte.

Uz dovoljno rada i prava poznanstva verujem da će mi ova godina omogućiti da dosta napredujem na ovim poljima i da ću moći sa osmehom na licu da dočekam narednu.

Želiš cvet? – Idi u Holandiju! – Gost bloger The Traveler

Kraj januara se bliži, a ja tek sada objavljujem još jedan vrlo zanimljiv tekst našeg vrlo darovitor blogera The Traveler-a koji sam dobio još početkom meseca. Kakva su njena iskustva sa cvećarom u Beogradu saznaćete u naredim redovima.


Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona…

Juče sam, želeći da kupim drugarici neko cveće za rođendan svratila u cvećaru na Zvezdari. Na izlasku iz nje pomislih: – I da, još jedna priča za Prokkin blog.

Iako je usput bilo nekoliko cvećara, odlučih da kupim nešto baš u ovoj, blještavoj, kod Cvetkove pijace. Ulazim, a unutra popriličan haos- verovatno je došla neka porudžbina pa su bili fokusirani na sređivanje vazni i raznovrsnog cveća. U cvećari je bilo tri prodavačice, jedna srednjih godina i dve mlađe, za koje mislim da su joj ćerke. Nasmejem se, poželim Srećnu Novu Godinu i počeh pogledom da tražim cveće koje bi najviše obradovalo moju drugaricu.

Prodavačica 1: Izvolite, šta želite?

TT: Želim nešto jednostavno i lepo za moju drugaricu. Danas joj je rođendan.

Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Da ne kupujem često cveće pomislila bih da je to normalna cena za lepe aranžmane, ali pošto volim da obradujem drage ljude na ovaj način imam priliku da uporedim cene. To me je navelo da se zapitam: koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona….

Reših da napravim neki svoj aranžman. Pitala sam da li imaju lale na šta su mi odgovorili da nemaju. Videvši da su više zainteresovane da srede haos koji su imali u radnji nego da se posvete meni i mom aranžmanu, rešila sam da kupim lepe roze ruže. Izdvajale su se od ostalih zato što su bile jednostavne, kratke, nežne, izuzetno sveže i za razliku od ostalih nisu izgledale glomazno i hibridno.

TT: Koliko su ove roze ruže?

Prodavačica 1: 100 din

TT: dajte mi molim Vas tri

Prodavačica 1: da, one su Vam baš sveže, samo što su stigle

TT: da, vidim, zato su mi se i dopale

Prodavačica 1: Kako želite da Vam upakujemo?

TT: Nešto jednostavno, ne previše naglašeno ali lepo

Prodavačica 1 (obraćajući se mlađoj koleginici, verovatno ćerki): Stavi traku na ove ruže

Pustim ja devojku da mi ona upakuje ruže (često volim da kažem ubacite mi ovo ili ono i napravim svoj buket, onako kako se meni sviđa, ali sada mislim da to zbog stava prodavaca ne bi bilo poželjno te sam odlučila da se oslonim na njihovu kreativnost) ali ona je samo zavila drške i to par santimetara i kada je završila izgovorila:

Prodavačica 2: 450 din.

TT: kako 450? Zar nije 300?

Prodavačica 2: dobro, onda 300.

TT: najbolje da proverite sa svojim koleginicama, ne bih da Vam dam manje novca nego što treba

Prodavačica 2: ma dobro, 300

i krene da se savija ispod pulta.

Onda sam pitala ove dve prodavačice koje su mi rekle da ove ruže koštaju po 100 din koliko su zapravo ruže i one su potvrdile. Prodavačica koja mi je upakovala ruže dala mi je fiskalni račun koji nažalost nisam uzela jer sam i dalje bila zapanjena cenama koje su bile oko mene.

Bilo mi je začuđujuće da sam samo 300 dinara platila 3 cveta na ovakvom mestu, a još više me je začudila činjenica da su 3 prodavca nezainteresovana da izađu u susret kupcu i ponude mu nešto što mu odgovara.

Takođe mi je zanimljivo njihovo tumačenje reči jednostavno – njima to očigledno znači siromašno i malo. Bilo je logično da tražim nešto sa mnogo cirkona, perlica i fency ukrasa – takve aranžmane su očigledno umeli da prave.

Izašla sam iz cvećare, pogledala naziv- Ivona i iskreno se pitala dve stvari: gde se izgubio taj značaj cveta i darivanja jednostavnosti i savršenstva kroz cvet (zbog čega postoji potreba da se toliko natrpa ukrasima i uguši jedinstvenost ovog dara prirode) i koliko bi koštalo da otvorim svoju fency cvećaru- mogu da kucam šta god u fiskalnoj kasi a mogu sigurno da priuštim sebi put u Holandiju i da sama odabiram i berem cveće koje ću posle papreno prodavati Beograđanima koji žele prirodu upakovanu u bezbroj veštačkih ukrasa.

VIP call centar vs. rest

Već dva sata pokušavam da dobijem Call centar Ster Cinema bez ikakvog uspeha. Probao sam da zovem i direktan broj i ni tu mi se niko ne javlja. Proverio sam više puta da li je na sajtu napisano radno vreme pored call centra ali nije… Mislim da oni nisu usamljen slučaj jer sam čuo i da je u Kolosej-u isti problem. Stoga se postavlja logično pitanje koga oni za*ebavaju? Koja je poenta call centra na koji se niko ne javlja?

Svojevremeno sam imao i vrlo neprijatno iskustvo sa Telenorom tako da je pravo osveženje na mene ostavio VIP koji želim iskreno pohvaliti zbog zaista odličnog korisničkog servisa sa kojim sam imao prilike da se susretnem. Toliko ljubaznosti i želje da mi se izađe u susret nisam nigde čuo kao kod njih. Čak sam dobio i sjajno pitanje “Mogu li vam još nekako pomoći?”. Jednostavno izgledalo je kao da sam ja njima zaista bitan i da žele da mi daju sve potrebne informacije kako bih postao njihov član. Zahvaljujući dobroj ponudi verovatno i hoću u narednom periodu, a sigurno jedna od stvari koju ću uzeti u obzir jeste način njihovog ophođenja prema svojim trenutnim i potencijalnim klijentima.

Telenor tehnička “podrška”

Ko me prati na Twitteru već zna deo mojih muka sa Telenorom i njihovim prodavcima i zaposlenima u tehničkoj podršci. Koliko je potrebno poziva i nerviranja da bi se uključila jedna jednostavna usluga, koju prate izrazito glupe procedure, videćete ukoliko pročitate text do kraja ili ste već nešto slično u Telenoru probali…

Sve je počelo u prošli ponedeljak sam otišao do Telenor shopa u Knez Mihajlovoj da uzmem 069 prepaid broj, koji želim da koristim isključivo zbog dopunjavanja drugih brojeva. Prodavac je bio veoma ljubazan, sve smo lepo i brzo završili i svaka mu čast na ljubaznosti. Na informisanosti je ipak pao… Naime pitao sam ga da li ću moći da ja dopunjujem druge prepaid brojeve pomoću te kartice, na šta je on odgovorio da naravno da mogu samo je potrebno da uplatim dodatni kredit, što sam i učinio.

U utorak pokušavam prvi put da dopunim kredit i dobijam čuvenu poruku “Transakcija je odbijena. Vas TELENOR.” Pomislih da je greška te probah na drugi broj. Rezultata nije bilo. Tada je bio i prvi razgovor sa tehničkom podrškom koja me obaveštava da za aktivaciju te usluge je potrebno 24 do 72 sata od trenutka prvog korišćenja kartice, te da nazovem ponovo u četvrtak ako bude bilo nekih problema. U četvrtak zovem i proveravam šta se dešava. Obavljam dva razgovora jedan za drugim, pošto mi puca veza, oba operatera su krajnje ljubazna te mi objašnjavaju da za aktiviranje te usluge je obično potrebno mesec dana ali da mogu da podnesu zahtev za hitnu aktivaciju i da će usluga biti aktivirana u roku od 24 časa.

U petak oko 12 časova, kada je isteklo vreme koje su naveli, usluga i dalje ne radi. Dobijam poziv iz Korisničkog servisa, ali mi baterija u tom trenutku puca. Stavljam karticu u drugi mobilni i zovem ih. Najnovija informacija… Da bi se aktivirala usluga potrebno je da potrošim inicijalnih 200 dinara kredita. Ovo čujem po prvi put. Objašnjavam da sam razgovarao već nekoliko puta sa njima i da mi to niko nije rekao, da imam na računu skoro 2000 dinara, ali na sve to dobijam odgovor da je procedura takva. “Oduševljen” novim saznanjima pitam da li je potrebno ponovo da prođe 24 sata od potrošnje kredita dok mi aktiviraju uslugu ili će ona odmah biti aktivirana. Dobih ljubazno uverenje da koleginica samo čeka da ja potrošim 200 dinara i da će ona odmah aktivirati uslugu. Beše mi to vrlo čudno al ajde…

Naredne nedelje behu razna dešavanja na poslu, te tek danas, u petak, stigoh da ponovo pokušam. Istroših potrebne pare, pokušah da dopunim i… Ponovo ljubazna poruka “Transakcija je odbijena. Vas TELENOR.” Naravno nazvah ponovo Korisničkih servis te mi se javi jedan malo zbunjeni operater koji mi je nakon cele moje priče objasnio kako su me zvali iz tehničke podrške, kako se nisam javio, pitao me je da li sam trošio kredit (što je mogao da vidi na stanju da je želeo), te mi na kraju svega reče da će podneti reklamaciju i da će me zvati u narednih nekoliko dana. Ponovih mu da su mi rekli da će usluga odmah biti aktivirana, ali nije se nešto uzbuđivao samo mi je uzeo još jedan broj ukoliko mi ovaj 069 nije u funkciji.

Nakon svih ovih dana, utrošenog vremena i nerviranja zaista ne razumem Telenor politiku i zavlačenje korisnika sa gomilom netačnih informacija oko jednog jednostavnog standardnog slučaja. Prosto se plašim šta bi se desilo da sam imao neku manje standardnu želju, koliko li bi tek onda meseci trebalo da dobijem šta želim.

p.s. Još da napomenem samo da sam Telenor korisnik već dugi niz godina, ali kao postpaid i da do sada nekih većih problema sa njima nisam imao.

p.p.s. Text je napisan još polovinom prošle godine ali iz raznih razloga tek sada ga objavljujem.