Drugar, student, prebijen… kora od banane ili ne?

Juče je pretučen moj drugar i kolega sa fakulteta Nemanja Mijaljević. Nisam želeo da pišem istog dana o tome dok se ne čujem sa njime i ne vidim kako je. Pošto sam u malopređašnjem razgovoru saznao da se dobro oseća, koliko je to trenutno moguće, podeliću neke moje misli.

Muka… prvi osećaj  kada sam pročitao naslov na B92. Dokle će više biti iživljavanja na ljudima. Kada sam ga video na televiziji bilo mi je lakše jer sam video da ok izgleda. Naravno da se nisam iznenadio kada sam je njegov otac izjavio da ga ja načelnik okruga (moguće je da sam omašio tačno titulu gospodina) savetovao da ne prijavljuje policiji događaj. Šta reći…

A šta se desilo?
Drugar se vraćao sa žurke od devojke… bila je kasna noć oko 3 ujutru… grad Aranđelovac… drugarevo rodno mesto… postoje dve verzije početka prebijanja.

Nemanjina

– U nedelju ujutro, ispred kapije moje kuće u Ulici Sremskog bataljona, pretukla su me trojica policajaca, samo zato što, kako su tvrdili, nisam stao kada su me zaustavljali. Nisam imao razloga da ne stanem na njihov znak. Ali, ispred mog dvorišta preživeo sam nezapamćenu torturu zbog toga. Udarali su me pesnicama, šutirali… To je trajalo oko 15 minuta, a sve vreme sam klečao, po njihovom naređenju. Od njihovih udaraca, glava mi još puca i osećam užasne bolove – kaže za „Blic” povređeni student, koji je juče ležao na Hirurškom odeljenju bolnice u Aranđelovcu. 

Policijska

Komandir policijske stanice u Aranđelovcu Zoran Puzović izjavio je da se na osnovu izveštaja za sada zna da je „te noći policija sprovodila pojačanu kontrolu bezbednosti saobraćaja”, i da je vozilo kojim je upravljao Nemanja Mijaljević „pokušala da zaustavi u Ulici vožda Karađorđa, na osvetljenom i vidljivom mestu”. 
– On je dao gas i zaobišao ih, pa su policajci krenuli za njim. Zaustavio se u jednoj slepoj ulici. Izašao je iz automobila. Policajci su ga pretresli, a onda ga vratili na mesto gde su ga zaustavljali. Tu su mu izmerili 0,84 promila alkohola u krvi. Nisu upotrebljavali sredstva prinude. Istraga je u toku, i ako se ispostavi da su ga pretukli, protiv tih policajaca biće preduzete sve zakonske mere – kaže Zoran Puzović.

Kome verovati?

A zašto su ga tukli?
Na to pitanje još odgovora nemam, ali da li je zaista bitno? Zar nije važnije da je on pretučen? Kakav god oni razlog imali, ne postoji dovoljan za brutalno prebijanje jednog mladog života. Ono što me najviše plaši jeste to što su svedoci izjavili da nisu smeli da se mešaju jer su se plašili reakcije policije. Da li to znači da se naša zemlja ponovo vraća u neka mračna vremena? Da li treba da ćutimo ako nam se nepravda desi? Da li bi ćutali i da se to nekom nama bliskom desi?

Kakve će kazne biti ukoliko se na kraju dokaže da su ga oni zaista pretukli? Dobiće opomenu, suspenziju, eventualno će dobiti otkaze. Šta bi bilo da neko civilno lice prebije drugo na ovaj način? Koliko godina robije on dobija? Da li je to pravda?


Nemanja budi dobro!


Peticija

U znak solidarnosti sa našim kolegom Nemanjom Mialjevićem, koji je brutalno pretučen od strane pripadnika aranđelovačke policije, Puškice organizuju potpisivanje peticije za suspenziju tih policajaca, nasilnika, kao i za smenu načelnika aranđelovačke policije

 

Više informacija možete naći na sledećim linkovima:
B92 
24sata (zanimljiv način izveštavanja)
Blic

Posao… Posao… Posao… porodica i prijatelji

Za sve one koji mnogo rade a imaju ili planiraju imati decu.

 

Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.

SIN: ‘Tata, smem li te nešto pitati?’ 

OTAC ‘Da, naravno, reci, što je?

SIN: ‘Tata, koliko zarađuješ na sat?’ 

OTAC: ‘To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?’ kaže gnevno

SIN: ‘Samo sam želeo znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?’ 

OTAC: ‘Ako već moraš da znaš, zarađujem 50 dolara na sat.’ 

SIN: ‘Oh,’ dečak odgovori, spuštene glave. 

SIN: ‘Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?’ Continue reading “Posao… Posao… Posao… porodica i prijatelji”

Motivacija… komentari

Mnogo toga sam želeo da napišem na ovu temu, ali mislim da se sve svodi na samo par reči. Pohvalite druge kada urade nešto dobro. Ne očekujte da će oni uvek znati da je to što rade kako treba. Ne očekujte da im ne treba vaša podrška. Ne očekujte da su sami sebi dovoljni.

Meni lično svaki komentar na članak koji napišem mnogo znači, bilo da je on pozitivan ili ne. Svako mišljenje kada čujem znači da ga je tekst na neki način inspirisao da neki sekund razmisli o toj temi ili da izloži ono što je već razmišljao. Pokrećimo i dalje jedni druge.

Hvala vam! 🙂

500 vizitkarti + i –

Pre par dana sam na poslu dobio radosnu vest da mi uskoro stiže nova isporuka vizitkarti. Naravno bio sam oduševljen. Pa još količina od pola hiljade… Pa toliko ukupno do sada u životu nisam imao. To mi je pokazalo da oni računaju na mene i ulilo mi dodatnu sigurnost. Naravno ima tu i jedno malo “ali”, ako sam za pola godine podelio 100 vizitkarti, da li to znači da ću još 2.5 godine biti na istoj funkciji 🙂 Mislim da je odgovor negativan, a da je na meni da one koje dobijem iskoristim na što bolji način kako bih napredovao dalje.

Smrt… društvo… Dokle više?

Pročitavši vest o smrti dvojce mladića koji su poginuli u kafanskoj tuči ispred jedne kafane u Beogradu, pogledah i komentare na istome sajtu, pre svega jer me je zanimalo zbog čega je došlo do masovne tuče i kako to da policija nije reagovala. Čitajući komentare u meni se pobudio revolt tako da vam moj komentar prenosim u celosti: 

Pre svega mi je žao porodica dvojce mladića i izjavljujem im moje iskreno saučešće ovim putem. Žao mi je i što čitam komentare i što se ljudi čude otkud mladi ljudi u kafani u 4 ujutru pa još radnim danom. Kakve to veze ima??? To što je vama radni dan nije njima, oni su verovatno bili studenti. Možda je neko položio kolokvijum pa je častio društvo. Ima toliko mogućnosti a vi ste našli da kritikujete njih i njihove porodice i društvo? O kakvom mi to nebezbednom gradu i državi živimo? O čemu vi pričate? Da li ste se malo raspitali kako je na tom “divnom” zapadu i Americi? Da li ste možda čitali o masovnim ubistvima u školama? Da li ste ikada tako nešto pročitali kod nas? Prestanite da kritikujete društvo ukoliko to nije konstruktivna kritika. Dajte predlog kako da se nešto promeni. Kako da se izbegnu ove situacije. Kako da se ovako nešto spreči ubuduće. Mislim da rešenje nije zatvaranje kafića i barova u 12 sati, pogotovu što Žuta greda nije ni jedno ni drugo već kafana. Mladima treba pružiti mesto gde mogu da se opuste, ali ih treba naučiti kako da se ponašaju. Da tuča nije rešenje i da time naklonost devojaka dobiti neće. Možda bi im to saznanje pomoglo da promene odluku kada požele da se sa nekim pobiju. Trebalo bi pokrenuti jednu opštu kampanju vezanu za celu ovu sitaciju učestalosti fizičkog nasilja.

Meridijan banka – muka moja

Nekada davno pre 3 godine ili možda i više zaleteh se ja tako i odoh u ovu banku da otvorim račun. U početku to beše lepa priča. Relativno blizu kuće. Relativno ljubazno osoblje. Dobri uslovi za studente. E banking. Besplatne tri paltne kartice uključujući i moju omiljenu Visa Clasic kojom mogu da plaćam na Internetu. Sve u svemu preporučivah je svima.

Potom dođoše malo lošija vremena. Izuzetno spora i neefikasna služba u filijali na Slaviji. Zatvaranje druge filijale na Slaviji. Promena mesečnog iznosa koji naplaćuju. Continue reading “Meridijan banka – muka moja”

Taj strani pojam – ljubaznost

Prosto mi je neverovatno koliko umeju ljudi da budu neljubazni u prodavnicama i na šalterima. Ja razumem da oni imaju svoje probleme, potrebe… da ih svi nešto zaptikuju i nerviraju. Ne razumem zašto se kola uvek lome na onima koji su najmanje krivi. Danas sam čekao u redu da podignem povlasticu u GSP-u. Red se brzo smanjivao i ubrzo sam ja bio ispred šaltera. Tada službenica ode negde i… tu joj se izgubio trag u narednih 5 minuta. Naravno da ne bi bio problem da je rekla “izvinite odmah se vraćam” ili bilo kakvu informaciju dala. Ne očekujem da meni priča šta radi ali ako vidim kako se šeta okolo jede kolače i kuva kafu, ne mogu reći da mogu da nađem razumevanje za njene postupke. Dečko koji je radio sa njom je bio ljubazan i videlo se da je i njemu neprijatno što je ona samo tako nestala.

Posebno mi nisu jasni ljudi koji rade u prodavnicama a ne znaju osnovnu kulturu poput “dobar dan”, “izvolite”, “mogu li Vam pomoći”… Bilo kakav vid dobrodošlice je više nego poželjan kada se ulazi u radnju. Da li oni to zaista ne shvataju? Danas sam ušao u želji da ostavim par hiljada dinara u prodavnici sportske opreme jer sam video zanimljive patike. Niko nije bio u radnji osim dve prodavačice. Mislih “Odlično!”. Prevarih se naravno.

Ušao sam… one su bile u toku nekog razgovora… sačekao sam oko 30 sekundi… nisu se ni okrenule ka meni a kamoli me pozdravile… i samo sam lagano izašao napolje bez ikakve želje da se ponovo vratim u tu radnju. Tako su sami sebi smanjili dnevni pazar isključivo zbog svoje neljubaznosti i neprofesionalnosti.

Da li ste vi imali slične situacije? Da li vam se desilo da zbog ljubaznosti prodavca ili prodavačice kupite neki proizvod koji u drugom slučaju verovatno ne biste?

Pauza za nepušače

U svakom firmi u kojoj sam radio (nije da ih je bilo mnogo 🙂 pušači su praktično povlašćeni. Koliko god da neko ima posla ukoliko ode na puš pauzu svi će to razumeti jer to je potreba. Ukoliko nepušač ode na pauzu to najčešće izaziva misli poput “što je sada izašao kada ima toliko posla…”. Da li postoji rešenje? Kakva su vaša iskustva? Continue reading “Pauza za nepušače”

Brz odgovor na teško pitanje – ili ne

Čitajući blogove u poslednje vreme naišao sam na nekoliko zanimljivih saveta kako izbeći neugodne situacije prilikom odgovaranja na nezgodna pitanja. Ukoliko se radi o sastanku pored vas možete imati čašu vode, šoljicu kafe ili sendvič. Čim vam neko postavi neugodno pitanje uzmete srk kafe ili zagrizete sendvič. Iako to traje samo nekoliko sekundi daće vam potrebno vreme da se skocentrišete na odgovor. Mnogo bolje to zvuči nego zbunjeno “aaa”.

Drugi predlog koji bi vam dao jeste ono što sam naučio od mog dobrog prijatelja Ćire koji na debatnim turnirima uvek pohvali onoga ko mu je dao pitanje dok smišlja odgovor na isto. Dakle kada vam neko postavi pitanje pokušavajući da vas navuče na tanak led možete mu odgovoriti ” odlično što ste me to pitali”, ili “odlično pitanje” ili “hvala vam upravo sam hteo da se dotaknem te teme”. Ispadate učtivi, a istovremeno sebi kupujete vreme kako bi bolje formulisali odgovor.