Comments on: Taj strani pojam – ljubaznost

By: prokka

prokka — Tue, 30 Dec 2008 16:00:50 +0000

Tek sada ti odgovorih i izvini
Hvala na pohvalama i nadam se da ga i dalje posećuješ

Tvojoj mami svaka čast, treba umeti to. Ukoliko neko zna tehnike kako ovladati trenutnu situaciju, osim brojanja do 10 biće mi više nego drago da to podeli da sa nama

By: prichalica

prichalica — Fri, 12 Dec 2008 14:35:28 +0000

E stvarno, konačno da se neko seti da kaže da mu ovo smeta!!!
Ja se prosto iznenadim kad naletim na neko ljubazno osoblje, i onda i sama počnem da se zahvaljujem za svaku sitnicu, čisto da bih im pokazala koliko cenim to što se ponaša normalno.
Kao i vama, desilo mi se nekoliko puta da se okrenem i izađem napolje, a da ne kupim ono po šta sam došla.
Moja mama, za razliku od mene, im uvek stavi do znanja koliko su bile odvratne, tako da to ne prođe “samo tako”. Ono što mi se mnogo sviđa je što se ne svađa, nego najnormalnije kaže šta ima, mada se dešavalo da onda prodavačica uzvrati nervoznim deranjem, prevrtanjem očima ili čime već… a onda se, ili pređe na plan B (“zovite mi šefa”, što reče advokat) ili nema živaca da se raspravlja s kretenom, pa samo izađe napolje…

Btw, super ti je blog!!!

Pozdrav!!!

By: prokka

prokka — Sat, 29 Nov 2008 17:59:46 +0000

zanimljivo iskustvo tvoje sestre. Rešenje “pozivite mi šefa” je dosta dobro, samo što verujem da većina poput tebe i mene prećuti radi opšteg mira. A čemu to? Em mi od gunđamo, em oni ostanu takvi nekulturni kakvi su. Ja sam preko godinu dana “bojkotovao” prodavnicu Pekabete prekoputa moje zgrade zbog neljubaznosti njihovih službenika. Na sreću imam dovoljno prodavnica okolo tako da sam mogao da biram. Jednu prodavnicu svega i svačega pogodnu za poklončiće u kojoj sam redovno kupovao godina, posle jednog velikog razočarenja sam prestao da posećujem i od tada više nikada tamo nisam ušao. Verovatno sam malo extreman primer ali… Šta ću kad mogu da biram, uvek ću dati i više para za ljubaznost i osećaj zadovoljstva što baš tu kupujem ono što želim.

By: drveni_advokat

drveni_advokat — Sat, 29 Nov 2008 17:40:55 +0000

hvala Bogu da si i ti to primetio, počela sam da mislim kak osam ja dežurni namćor, ustvari, sada nas ima dvoje (šalim se).

definitivno se slažem sa tobom, toliko su neljubazni i neprofesionalni da je u to jednostavno teško i poverovati. ustvari, činjenica je samo da to jednostavno nije stručni kadar. dešavalo mi je da uđem u prodavnicu i ne samo da me ne pozdravi, već i kada zatražim da me usluži, gledam kao da sam građanin nižeg reda. jednom prilikom (nije se desilo u Srbiji, ali u zemlji bivše SFRJ koja je bliska našoj po svemu) je moja sestra ušla u prodavnicu sportske opreme da kupi sinu patike. sticajem okolnosti su mu patike hitno trebale, a oni su renovirali kuću, te je bila u staroj garderobi, prljava od kreča (krečila je) i nije stigla da se presvuče, jer kada se vrati kući nastaviće sa poslom. i gledala je patike srednje cene, ni najskuplje ni najjeftinije. uglavnom, prišla joj je prodavačica i rekla joj je kako se izvinjava, ali misli da ona nema novaca za te patike e, sirota, nije znala na koga se namerila. a moja sestra je samo smieno rekla: “Pozovite mi šefa” toliko im je svašta rekla (od toga da je ova nije pozdravila na ulazu, do poslednjeg komentara) da je na kraju dobila popust na patike samo što se ja retko snađem u takvim situacijama, zarad opšteg mira uvek prećutim . . .