Citat iz filma: The People vs Larry Flynt (1996) – Alan Isaacman (Edward Norton)

Po najboljoj “spin” tehnologiji podmetnuto nam je kukavičije jaje kako je, tobož, sve to oko “ponosa” u našem interesu – takoreći: mera naše slobode i garancija naše budućnosti…

Ako ste pojeli tu žabu, nemojte sada da stanete. Pojedite i drugu: ako se zabranjuju pokreti zbog “dve trenerke sa kapuljačom” biće da stvarno imamo problema sa fašizmom. Naravno mi “svi znamo” da su oni “ružni, prljavi i zli…” Samo ne ide to tako…

Dosledna i principijelna primena načela (a kakva drugo?) kaže da SVI imaju pravo da izraze svoje stavove (dog god se zadrže na izražavanju). “SVI” znači ne samo Gay-populacija, već i navijači, taksisti, domaćice, ultranacionalisti, mizantropi, filatelisti… Očito da je ovaj koncept idiotski – ali na žalost bolji nemamo. Svaki pokušaj da “malo prilagodimo” stvar, završava se tvorevinama poput CIA, CNN, “Humanitarnim intervencijama”, ili najbrutalnijom ogoljenom diktaturom.

I pogledajte film.

Demokratija nije isto što i sloboda govora i mišljenja i obrnuto.

Ako ostavim saljivi komentar na Blogu, za koji sam vise puta rekao da je sala i mali propust, bivam upozoren od strane Blogowskog

Za moj novi komentar na blogu, da nisam mogao vise od 3 dinara da zaradim kliktanjem, a da mi je skinut nalog, opet bivam upozoren od strane Blogowskog

Zahvaljujem mu se na ispravkama, delom su imale smisla.

——— sve do ovde sam smatrao dobronamernim, jer je imalo smisla, ponavljam

Onda iznesem svoje misljenje vezano za gej populaciju na Twitteru, opet bivam razapet od strane Blogowskog, a ovaj put i od Aurore.

Aman ljudi, pa dajte malo radite nesto u zivotu osim sto jurite tudje “greske”

Previse gordosti sa vase strane.

Tacka je turena sto se mene tice.

Majke mi, nekad blogosfera lici na politiku od koje sam jedva pobegao. On je meni ja sam tebi… misim…

Tuzno je kad ovako nesto citam…

Razmisljao sam da nesto napisem, ali vidim da to zaista ne bi imalo smisla.

A kada vec imam pravo na misljenje, rekao bih da samo da Milos nikako nije srozao ugled Etargeta, i rec fail uopste ne razumem. (u tom kontekstu).

O boze, jos ne mogu da se nacudim koliko nepotrebnih reci i minuta utrosenih na nesto totalno b z v…

Pedja je u apsolutno u pravu za ovo:

“Sloboda je za mene da bilo ko, može da kaže i radi šta želi, ali da se time NIKOME ne ugrožava to isto pravo, a pogotovo ne pravo na život!!”

Poenta sloboda i prava je da se misljenje, stavovi i razlicitosti slobodno ispoljavaju, sve dok one NE UGROZAVAJU pravo drugog. Dakle, miroljubiva koegzistencija, nista vise.

To, da li ce mene neko diskreditovati kao licnost, ili ja nekog zbog nacina na koji razmisljam o odredjenim stvarima, izlisno je pitanje. Ili vam je stalo do stavova ili do misljenja drugih, izbor je vas.

mislim, ne mozes reci da ti se svidja SPS-ov penzioni program i samo zbog toga drzati slobinu sliku okacenu na zid u dnevnoj slobi

demokratija je cool, ali demokratsko iznosenje i postovanje tudjeg misljenja moramo razlikovati od govora mrznje i odnosa prema njemu…

just my 2 cents…

Pre par nedelja Miloš objavljuje na svom blogu intervju sa Vlastom iz Etargeta u kome na kraju pravi ogroman profesionalni fail. Želeći da se našali to totalno nespretno radi i njegov post izgleda degradirajući za Etarget pozivajući čitaoce da klikću po Etarget oglasima da bi mu se zahvalili.

Ja se javljam u komentarima i skrećem pažnju na fail pitanjem jer ne znam pravila poslovanja Etargeta (prepisujem moj komentar)

Odličan intervju. Samo ovo “ako želite da me nagradite kliknite više puta na etarget oglas desno” nije malo nepravedno prema oglaivačima?

Vlasta se javlja i potvrđuje da je Miloš prekršio pravila Etargeta i momentalno mu blokira oglase na blogu.

Miloš je na moru bez konekcije interneta (tako sam ga shvatio u mailu) i ne može da ispravi. Čim se dokopao kompa ispravlja svoj post i ostavlja komentar gde objašnjava da se radilo o šali i na kraju dodaje “Necemo da se blamiramo za 3 dinara”

Drugi nesmotreni fail gde degradira kompaniju i ja mu u sledećem komentaru kažem da pravi fail, ali neću navesti šta je i da je sam pronađe. Uz smajli naravno.

Tu je popizdeo i javlja mi se mailom gde me pita na šta sam mislio. Ja mu govorim gde je problem, on se tu složi i iznosi mi neka svoja ne zadovoljstva (ovde to nije ni tema ni mesto). Usput me pita da li mi smeta da obriše i svoje i moje komentare da se ne bi “zamerao ljudima”. Ja mu kažem da nije problem i ako mu to znači neka uradi.

Scena2:
Miloš se vraća sa mora i upada online kada se gotovo cela frka oko GayPridea smirila i na komentarima mog posta ostavlja komentar da se on ne slaže sa Paradom (sasvim legitimno) i homoseksualce naziva “ljudima sa poremaćajem”.

Opet njegovo pravo, ali i moje da mu taj komentar obrišem jer sam u postu jasno naveo da ću svaki komentar koji se kosi sa naučnim činjenicama biti obrisan. Dodajem i ovo da ispred svakog mesta za komentar na mom blogu piše CRVENIM slovima da se slažeš sa uslovima komentarisanja na mom blogu koji su jasni:

“Ni jedan komentar na njemu nije ni moderisan ni cenzurisan osim komentara koji sadrze vređanje, trolovanje, nepristojan govor, rasnu, nacionalnu ili seksualnu mržnju.”

Za mene je ovaj komentar, i pored toga što je nečije mišljenje, uvredljiv za LGBT populaciju. Nazvati nekoga “ljudima sa poremećajem” bez ikakve naučne tvrdnje je za mene uvreda.

Istog trenutka posle brisanja javljam Milošu preko Dma na twitteru da sam mu komentar obrisao kao i razlog, na šta mi on kaže da je OK. Da je to moje pravo kao i na njegovo da to misli. Cela diskusija se ovde završava. Posle ovoga svega ide ovo sva što je DedaBor naveo.

Osim što nigde nisam rekao za Miloša da je glup nego da « sam mislio da je pametniji dečko » i momentalno prekinuo svaku komunikaciju sa njim (moje pravo?). Interesantno je da je Miloša uvredio ovaj moj twit, a isto vremeno se busa u grudi da je njegovo pravo da kaže nekome da ima « poremećaje »??

Zaključak

Miloš nije glup, ali je jako mlad (kao i ti Proko) i totalno je normalno da pravi greške, kako poslovno tako i u životu. Kao i što smo svi pravili.

Miloševa otežavajuća tačka je što je sujetan i što skretanje na neke greške shvata mnogo lično. Posle toga iz greške se upada u drugu i tako sve u krug.

Ima i ona fora, « ali pažnja na greške treba da se skrene privatnim mailom , onako da niko ne vidi ». Naravno, ima stvari koje tako treba da se kažu, ali ne i sve. Neke male i manje više bezazlene greške je dobro i javno reći, mnogo se bolje nauči. Onaj ko ima sujetu za to, mogu da zamislim kako će odreagovati u real poslovnom svetu…