Želiš cvet? – Idi u Holandiju! – Gost bloger The Traveler

Kraj januara se bliži, a ja tek sada objavljujem još jedan vrlo zanimljiv tekst našeg vrlo darovitor blogera The Traveler-a koji sam dobio još početkom meseca. Kakva su njena iskustva sa cvećarom u Beogradu saznaćete u naredim redovima.


Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona…

Juče sam, želeći da kupim drugarici neko cveće za rođendan svratila u cvećaru na Zvezdari. Na izlasku iz nje pomislih: – I da, još jedna priča za Prokkin blog.

Iako je usput bilo nekoliko cvećara, odlučih da kupim nešto baš u ovoj, blještavoj, kod Cvetkove pijace. Ulazim, a unutra popriličan haos- verovatno je došla neka porudžbina pa su bili fokusirani na sređivanje vazni i raznovrsnog cveća. U cvećari je bilo tri prodavačice, jedna srednjih godina i dve mlađe, za koje mislim da su joj ćerke. Nasmejem se, poželim Srećnu Novu Godinu i počeh pogledom da tražim cveće koje bi najviše obradovalo moju drugaricu.

Prodavačica 1: Izvolite, šta želite?

TT: Želim nešto jednostavno i lepo za moju drugaricu. Danas joj je rođendan.

Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Da ne kupujem često cveće pomislila bih da je to normalna cena za lepe aranžmane, ali pošto volim da obradujem drage ljude na ovaj način imam priliku da uporedim cene. To me je navelo da se zapitam: koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona….

Reših da napravim neki svoj aranžman. Pitala sam da li imaju lale na šta su mi odgovorili da nemaju. Videvši da su više zainteresovane da srede haos koji su imali u radnji nego da se posvete meni i mom aranžmanu, rešila sam da kupim lepe roze ruže. Izdvajale su se od ostalih zato što su bile jednostavne, kratke, nežne, izuzetno sveže i za razliku od ostalih nisu izgledale glomazno i hibridno.

TT: Koliko su ove roze ruže?

Prodavačica 1: 100 din

TT: dajte mi molim Vas tri

Prodavačica 1: da, one su Vam baš sveže, samo što su stigle

TT: da, vidim, zato su mi se i dopale

Prodavačica 1: Kako želite da Vam upakujemo?

TT: Nešto jednostavno, ne previše naglašeno ali lepo

Prodavačica 1 (obraćajući se mlađoj koleginici, verovatno ćerki): Stavi traku na ove ruže

Pustim ja devojku da mi ona upakuje ruže (često volim da kažem ubacite mi ovo ili ono i napravim svoj buket, onako kako se meni sviđa, ali sada mislim da to zbog stava prodavaca ne bi bilo poželjno te sam odlučila da se oslonim na njihovu kreativnost) ali ona je samo zavila drške i to par santimetara i kada je završila izgovorila:

Prodavačica 2: 450 din.

TT: kako 450? Zar nije 300?

Prodavačica 2: dobro, onda 300.

TT: najbolje da proverite sa svojim koleginicama, ne bih da Vam dam manje novca nego što treba

Prodavačica 2: ma dobro, 300

i krene da se savija ispod pulta.

Onda sam pitala ove dve prodavačice koje su mi rekle da ove ruže koštaju po 100 din koliko su zapravo ruže i one su potvrdile. Prodavačica koja mi je upakovala ruže dala mi je fiskalni račun koji nažalost nisam uzela jer sam i dalje bila zapanjena cenama koje su bile oko mene.

Bilo mi je začuđujuće da sam samo 300 dinara platila 3 cveta na ovakvom mestu, a još više me je začudila činjenica da su 3 prodavca nezainteresovana da izađu u susret kupcu i ponude mu nešto što mu odgovara.

Takođe mi je zanimljivo njihovo tumačenje reči jednostavno – njima to očigledno znači siromašno i malo. Bilo je logično da tražim nešto sa mnogo cirkona, perlica i fency ukrasa – takve aranžmane su očigledno umeli da prave.

Izašla sam iz cvećare, pogledala naziv- Ivona i iskreno se pitala dve stvari: gde se izgubio taj značaj cveta i darivanja jednostavnosti i savršenstva kroz cvet (zbog čega postoji potreba da se toliko natrpa ukrasima i uguši jedinstvenost ovog dara prirode) i koliko bi koštalo da otvorim svoju fency cvećaru- mogu da kucam šta god u fiskalnoj kasi a mogu sigurno da priuštim sebi put u Holandiju i da sama odabiram i berem cveće koje ću posle papreno prodavati Beograđanima koji žele prirodu upakovanu u bezbroj veštačkih ukrasa.

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • I ovde, izgleda, kupci “ometaju” zaposlene u njihovom poslu?! Mislio sam da je takav odnos ostao iza nas, u nekim drugim vremenima, ali… 😕

    Divan primer “brendiranja”, zaista. Baš pre neki dan sam pisao o tome da je svaki brend onoliko jak koliko je pozitivno najlošije iskustvo koje korisnik ima u nekoj “tački dodira” sa njim. A ima li neke konkretnije “tačke dodira” sa cvećarom od kontakta sa prodavačicom u samoj cvećari?! Ne, ne bih nikako ovu cvećaru nazivao brendom, ali analogija se prosto sama nametnula.

    Lepo je to što oni imaju svoj sajt, ali takvo prisustvo na Mreži odavno nije dovoljno. Loše offline iskustvo se vrlo jednostavno prenosi u online svet i vrlo brzo širi dalje, a još ako nije ni usamljeno, onda je “svetla budućnost” takve podvarijante srpskog “biznisa” zagarantovana. Naravno, još uvek ima onih koji nisu na netu i ne prate blogove, ali i popodnevna kafa kod komšinice je uvek dobra alternativa. Uostalom, nije Internet izmislio društvene mreže, samo je premostio razdaljine i ubrzao komunikaciju… 😉

  • Po internet stranici cvjećarnice reka bi čovik da se radi o profesionalcima…..možda jednom njenoj kćerki dođe do mozga šta je reputation management, te da na osnovu ovakvog ponašanja može samo izgubit potencijalne kupce.

  • Meni je jedna od onih neispunjenih “travel kind” želja vidjeti Holandiju…kažu da i predivno miriše tamo gore 😀

  • Ma ko više kupuje cvijeće…..

  • A rijetko se vise gdje i naidje na cvjecare kojima je stalo do posla i koji shvacaju vrijednost geste darivanja cvijeca

  • Darivanje cvijeca, nazalost, sve vise pada u zaborav…

  • Cvijeće se još uvijek dariva, ali samo za neke prigode, ponekad čak ni to. Nekako je ta tradicija zastarjela…

  • Ma svi su obićaji zaboravljeni sad uglavnom sve to obavlja Facebook i flash animacija ….dakle kljuć u bravu i ćao!

  • Eto ….treba otvorit cvječarnu i prodavat jeftino cviječe….!

  • totalno je zastario taj obićaj….