Badnjak u celofanu – Gost bloger The Traveler

U ove praznične dane pogledajmo i drugu stranu onoga što se dešava pod senkom globalizacije. Još jedan zanimljiv tekst donosi nam The Traveler.

Ulazim u prodavnicu (Idea), uzimam korpu, prolazim pored dela sa voćem i povrćem- i ugledam ih! Badnjaci u celofanu, baš pored paradajza, kupusa i jabuka. Zastajem da se uverim za svaki slučaj, ipak je ovo slavlje trajalo danima pa mi je možda praznično raspoloženje udarilo u glavu, ali ne, Badnjaci u celofanskoj kesici stoje i dalje tu, upakovani baš kao kokice ili čips.

Poželeh da nađem pozitivnu stranu tog preduzetničko-prodajnog poduhvata ali zaista ne umem. Zaista sve negativne konotacije mi padaju na pamet. I sada razmišljam- da li je bolje prodavanje badnjaka na ulici i pijaci ili ovako u prodavnici? Sa jedne strane imamo čitavu seču hrastova pred Badnje veče gde ljudi želeći da zarade koji dinar kidaju i lome delove šume i tako prave bukete koji će kasnije krasiti nečije pragove i domove. Mogu samo da zamislim prizor nakon Božića i te šume koje su vidno očerupane. Sa druge strane, ne mislim da je dotični preduzetnik, u ovom slučaju dobavljač Idea-inih prodavnica kupio svoju hrastovu šumu i onda lično nju ojadio kako bi potrošačima ponudio novi-stari proizvod na tržištu. Lično bih vrlo volela da vidim njegove poslovne knjige i vidim na koji način dolazi do sirovina, ali zapravo verovatno se on dobro ušuškao i našao rupicu u zakonu tako da to više nije ni bitno.

I prosto ne znam šta je žalije gledati: da li te šume nakon svega, da li te iste badnjake koji se ne koriste za svrhu kojoj su namenjeni (da izgore za Božićno jutro dok polaženik govori lepe želje na radost ukućana), već služe kao puka dekoracija pragova kuća, vrata, stolova, i čini mi se najveći idiotizam-branika automobila, ili pak kontejnere, parkove (jer pobogu „ne valja da se baci badnjak u đubre” ili ulice pored pijace gde se bacaju oni iskorišćeni ili pak neprodati Badnjaci nakon Božića.

A šta se desilo sa onim starim običajima? Oni o kojima sam slušala u svom selu i o kojima gledamo na televiziji u oči Božića? Da, da, baš ti običaji koji govore da je Badnjak nešto posebno, a odlazak u sopstvenu šumu, odabir onog pravog, zasecanje drveta i donošenje ispred kuće kao poseban Božićni ritual.

Da li smo veći vernici ukoliko očerupamo prirodu i donesemo je na sto na par dana, zaboravljajući sve osim da kupimo nešto što liči na ritualno ponašanje, ili pak u svojim srcima nosimo priču koja će nas podsećati kako je to nekada bilo? Možda je najbolje napraviti svoj način u skladu sa svim tim, a pokolenjima prenositi dobru poruku- da je najbitnije poštovanje, zdravlje i sloga kako za vreme Božića tako i ostalih dana, da je pravoslavlje u nama a ne u celofanskoj kesi i da je želeti dobro iznad svega za svaku veru i religiju pa i tu koju ste Vi izabrali.

Srećan Božić

Hristor se Rodi!

Dok članak “Susret sa kompanijom „Mokra krpa” iz dana u dan beleži sve veću čitanost, a “Inicijativnost i ljubaznost- više od reklame!” daje nove teme za razmišljanja, The Traveler nam donosi još jedno svoje zanimljivo iskustvo.
Podeli 🙂Share on Facebook1Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Taman kad pomislim da sam svakakva čudesa videla i da ništa više ne može da me iznendi pojavi se neko “pametan” da upakuje badnjak u celofan. Sačuvaj Bože.

  • To mu dođe nešto kao instant varijanta pravoslavlja…

  • Nije pošteno optužiti (samo) onoga ko zadovoljava potrebu. On radi samo ono što i inače radi. Nije pošteno optužiti ni one koji kupuju. I oni rade isto što i inače…

    Treba se izmaknuti korak dva i pogledati “širu sliku”. Sve je to samo karakterističan detalj sveta ka kome hrlimo…

  • Potpuno se slažem… čudo jedno šta sve narodu može da proda. Još čudnije mi je što narod to prihvata. Da li uskoro treba da očekujemo i slavski paket ili ručni pribor za pričešće?

  • Šta li nam tek spremaju…

  • Dakle treba da se izmaknem 2 koraka nazad i kažem niko nije kriv to je super jer ceo svet tako radi? Nikako se sa ovime ne mogu i ne želim složiti. Prodavac je vredan osude jer skrnavi jedan od naših običaja. Ja bih najradije otišao u šumu i sam napravio badnjak ali kako nažalost nisam u prilici pijaca mi je jedini put do njega. Nešto ili poštuješ ili ne poštuješ, a za mene je ovo nepoštovanje moje vere i tradicije od strane prodavca zarad njegovih novčanih interesa.

  • Žao mi je što nisi razumeo šta sam želeo da kažem. Ako baš hoćeš: krivi smo svi! Hteli to da priznamo ili ne, većina nas popunjava prazninu, traži utehu, nadu ili smisao – ne u crkvi, već u supermarketu. Na nekom simboličnom planu, dvokrilni frižideri su zamenili ikone. Impulsivna kupovina je samo pokušaj (naravno – osudjen na neuspeh) da se “popune” neke druge rupe…One u duši?

    A što se rituala i primerenosti nekih običaja vremenu tiče, ja mislim da je sadržaj potpuno odvojen od forme, i tiče se ličnog doživljaja. Uostalom, 99,9% tzv. memorabilija (vezanih za verski turizam, itd) su čist bofl i kič, ali verujem da to iskrenim vernicima (sa adekvatnim manjkom estetskih kriterijuma) nište ne smeta! Iskreno – ne smeta ni meni. Svako ima pravo da ispoljava svoje osećaje, i da se ravna prema Nebu i Zemlji onako kako njemu prija.

    Ne verujem ni da je Njemu važno dali badnjak ima bar-kod ili ne…


  • Miodrag Ristić:

    Ne verujem ni da je Njemu važno dali badnjak ima bar-kod ili ne…

    Sa ovime se potpuno slažem, samo mislim da iskreni vernici ipak ne bi kupili badnjak u celofanu jer to govori da je praktično sve na prodaju.. u supermarketu… To što neko govori da je Srbin ili pravoslavac ne znači da on to i jeste samo zbog toga što će staviti najveći badnjak ili još bolje 3 badnjaka da bi to svima pokazao ili istaći krst i istetovirati četiri ocila. Po mom mišljenju potpuno su druge vrednosti u pitanju, a pre svega ljubav i poštovanje prema porodici, zemlji i veri.

  • Nije to tako lose,prodaja grancica i tako ali i nema tu neke zarade.ja naprimer pravim korpice od sišarka koje se krecu od 300-500 dinara

  • “kuda vodi ovaj put, po kojem smo krenuli mi!?”