Osmeh na trafici

happy_face_Verovatno ste već navikli da kritikujem prodavce, ali uskoro će na ovim stranama osvanuti i nekoliko saveta za njih, te se nadam da će bar nekome to nešto značiti.

Ovaj put bih se ipak okrenuo jednoj maloj trafici na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog koja je otvorena pre par meseci. Ono zašto je ona bitna za ovu priču jesu njena potpuno dva lica.

Prvo, naravno ne previše svetlo, jeste gospođa srednjih godina koja tu radi i koja je stalno nešto tmurna, blago mrzovoljna, ali poslovna i brza. Posle jednog takvog susreta razmišljao sam da li ona uopšte ima potrebe da bude ljubazna, jer onaj ko je došao nešto da kupi, najverovatnije će to i učiniti. Njega mnogo ni ne zanima ko je sa one strane prozorčeta, sve dok dobije robu koju želi i kusur.

Enjoying the sunDanas sam mišljenje promenio i smatram da je ljubaznost i njima bitna. Naime umesto gospođe srednjih godina, sa druge strane prozorčeta stajala je mlada, pozitivna i vrlo ljubazna devojka. Cela komunikacija je bila vrlo prijatna, a ono što mi se posebno dopalo jeste što kada mi je vratila kusur i kada je praktično naš “posao” završen uputila jedan mali osmeh. Nju je to “koštalo” jedan sekund. Mene je to navelo da razmišljam o tome kako jedan tako mali gest može mnogo da znači i koliko sam u tom trenutku želeo da imam potrebu da kupim još nešto kod njih 🙂 Ili da bih sigurno i narednih dana tamo bio čest kupac jer bi mi bilo prijatno i drago da baš njima ostavim svoj novac, naravno ukoliko bi tu bila ona, a ne gore pomenuta gospođa.

Da li i vama osmeh i prijatnost prodavca na trafici znače ili ne?

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Možda to ima veze s godinama. Tvojim. I njenim. 😉

    Može pitanje na pitanje? A da li prodavcima na trafici nešto znače naš osmeh i prijatnost? I koliko ga često dobijaju u radu sa nama ovakvima…?

  • Za opustenu i lepu komunikaciju potrebno je jako malo, ali ljudi na zalost ne obracaju paznju previse cesto na to. Meni je nedavno jedan covek ulepsao ceo dan – ujutru sam vodila peske klince u vrtic, malac u kolicima, a kcerka hoda. U jednom momentu, dok smo cekali na pesackom, njoj je ispala loptica na ulicu. Vozacu je bilo zeleno, on je stao, izasao na ulicu, doneo nam loptu uz osmeh i reci mojoj kcerki nemoj da places, evo loptice. Odusevila sam se! Kakav divan i pre svega neocekivan gest, jer mnogo njih bi drndavo nagazila dalje, na zalost 🙁
    A sto se tvog iskustva tice, mozda je Pedya u pravu, mozda ne zarade svi kupci osmeh 😉

  • Odlično pitanje 🙂 Ja verujem da uvek uzvratim osmehom, ali smatram da će neko mrkoga lica teško ga od mene dobiti.

    Godine možda imaju veze, mada mi to zaista nije jedan od kriterijuma po kojima gledam koliko je neko ljubazan.

  • Sjajna priča koja je i meni ulepšala ovo lepo jutro 🙂 Uvek mi je drago kada čujem kako su se nekome desile lepe stvari i kako dobrih ljudi svuda ima (samo se prečesto ne vide od onih drugih)

  • Nisam mislio da su godine kriterijum po kom ti ocenjuješ ljubaznost, već da su kriterijum “kompatibilnosti” – možda si taj osmeh dobio od koga si dobio zato što si to bio ti, a ne neko 35 godina stariji. Možda je to osmeh koji bi dobio i da ona nije bila “sa druge strane prozorčeta”… 😉

  • Kada dođem da kupim nešto u trafici, apsolutno razumem osobu koja radi i koja je tmurna, zato uvek ja delim osmehe i po koju lepu reč.

    Jednom me je jedna prodavačica u trafici, nagradila izjavom da sam joj ulepšala ceo dan koji je provela zatvorena u toj kutiji, to mi je sasvim dovoljno da nastavim i drugima da se osmehujem. 🙂

  • Osmeh može da bude i kao kišobran. Ja tu taktiku primenjujem u posebno neprijatnim situacija (npr. strašno se užasavam raznih šaltera…) Ako zračiš kao da si pre par minuta dobio na LOTO-u, i svima se “blesavo” osmehuješ – za divno čudo i najgore “šalterske ajkule” se sete da su (nekad bile) ljudska bića… Probajte jednom – ne može da omane! (samo treba malo vežbe)

  • Mene su odmalena učili da budem ljubazna. Tu se podrazumevalo da glasno i jasno pozdravim kad uđem u prodavnicu, Sačekam račun i kusur, zahvalim se i opet pozdravim pri izlasku.
    To i danas činim. Bilo kakav da je prodavac sa druge strane. Ma čak i na pijaci kada se interesujem za nešto, kažem hvala lepo i prijatno. Iako su za mene upravo ti prodavci najneraspoloženiji i mrzovoljni. Uzmu mi iz ruke to što sam gledala i ništa. Ni doviđenja, ni nema na čemu.
    Najviše volim da odlazim u prodavnicu blizu svoje kuće. Ženice su uvek raspoložene i nasmejane. Čak sam im odnela tortu kad mi je bio rođendan. Od tad me još više vole 🙂

  • ja se po defaultu kezim i mislim da se zbog toga i ostali keze 🙂

  • heh…juče kupujem Sensu u kiosku (jedva nađoše još jedna ostala) i žena koja tu radi skreće mi pažnju na tekst (čekala sam da ga nađe i pokaže prstom) – radite posao koji volite ili volite ono što radite, ili ga menjajte (tako nešto).
    Izbrbljam svoj meme “promene su uvek dobre”, podignem pogled i vidim nju, ćuti, zabrinuta.
    Kaže tiho “a ja moj posao nisam nikada menjala. 27 godina. Prodaja”

  • Andrea

    Delimo misljenje da su rednice na salterima i u trafikama uvek neljubazne. Desavalo mi se da kupujem papirne maramice, a ona me onako namrgodjeno pogleda ispod oka i kaze: “Samo?”…… Eeee koliko sam se iznervirala……
    I onda sam jednog dana pronasla savrseno resenje, a to je naravno osmeh 😀 …. Sada kad stanem ispred trefike prvo stavim ogroman osmeh na lice, pozelim gospodjici Dobro jutro, sacekam da mi odgovori i tek onda zatrazim papirne maramice 🙂
    Probajte i sigurna sam da cete izmamiti neki mali osmeh!

  • e moj prokice,

    ja mislim da se tebi ta mala sa trafike nabacivala…..:)