Ne pretpostavljaj, pitaj

Danas sam blizu posla naručio palačinku sa šunkom, pečenicom, kačkavaljem i pečurkama.

Nakon 10ak minuta čekanja i još par ljudi koji su se izređali ispred mene naručujući druge stvari, vidim kako lik sprema ortaku palačinku i potom kreće moju da macka. Stavi on pavlaku, pa stavi pečenicu i šunku, pa kačkavalja pa… rusku salatu. Ja reko možda se čovek zeznuo, pa ga upitah da li je to ruska salata za mene? On mi mrtav ladan odgovori kako nemaju pečurke pa svima stavljaju rusku! Objasnih mu da ja to ne jedem, te on sam predloži da mi napravi novu što i na kraju dobih. Ne možete da verujete kojom je brzinom nova bila gotova… no…

Verujem da se ista greška javlja i u drugim sverama poslovanja, stoga kada nešto nemate ili niste sigurni uvek pitajte klijenta, tako je mnogo brže, kvalitetnije i jeftinije!

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • He he 🙂 To “uvek pitajte klijenta” liči na komunikaciju, a ako se još sasluša i odgovor, liči na dvosmernu komunikaciju. Dvosmerna komunikacija sa korisnikom je osnovni postulat svakog normalnog biznisa, ali često nesavladiva “nauka” i za mnogo ozbiljnije kompanije nego što je jedna palačinkarnica… 😉

  • naravno da je predložio novu da ti napravi! i super što si mu rekao da to ne jedeš . . . kako moja mama kaže “Neće me niko za moje pare zajjj” . . .

    jao kako sam nešto ‘nabrijana’ večeras . . .
    sve se više nerviram oko ljudskog bezobrazluka . . .
    da ima neta na Antarktiku, sad bih otišla, nikog da ne vidim više!

  • Da je taj covek bio gazda lokala, ili da ta palacinka ne kosta 150 din nego 5000 din. Sigurno bi te prvo pitao za izmene…

  • “ali to je samo palačinka…”

    E, to je taj fenomen! Mnogi ljudi svoj posao shvataju TOLIKO ležerno da je to čudo. Ne mislim da treba zastranjivati, ali ako se baviš palačinkama – radi to najbolje što znaš. Svaki posao je onoliko važan i značajan, koliko energije u njega unose oni koji se njime bave. Mnogi su čak spremni da PRIZNAJU da tu energiju nemaju, i da je nikada neće imati…

    I onda prodaju palačinke…

  • Na žalost nije to slučaj samo sa palačinkama. Kako Miodrag reče, mnogi svoj posao shvataju ležerno. Ja lično mislim da nije problem samo u radniku, koji je naravno prvi u lancu komunikacije sa mušterijom, vać ogromnu odgovornost treba da (napokon) preuzmu vlasnici. Oni su ti koji treba da drže do kvaliteta proizvoda/usluge i da na taj način grade “imidž” svog preduzeća. Mnoge stvari u državi bi legle na svoje mesto kada bi se to poštovalo.

  • @drveni advokat ima Interenta i na Antarktiku 🙂

    Prokko, sto mesas sunku i pecenicu? :hmm:

  • Ljilja

    Ne mesajte babe i žabe neko ko prodaje palačinke ne mora da koristi mozak, za iole ozbiljnije poslove se timovi dogovaraju i prave radne naloge koje neko potpisuje.
    Volela bih da vidim toga koji sve poistovećuje sa prodajom palačinki