My Bizzz – Poverenje

Da bi ste dobili nešto morate nešto i dati, poverenje je ključna stvar.

P-trustMnogo ga je teško izgraditi, a suviše lako razrušiti.  Poverenje mora biti obostrano. Zaposleni moraju da veruju menadžmentu da donosi ispravne odluke, dok rukovodioci ukoliko nemaju poverenja u zaposlene previše će energije trošiti kontrolišući ih i samim tim će svim biti samo gore.

Ono je najbitniji faktor kada se zapošljava osoba preko preporuke. Vi praktično verujete osobi koja preporučuje da će osoba koja dolazi kod vas adekvatno odgovoriti zahtevima.

U ovom trenutku kada bih ja zapošljavao uvek bih koristio preporuke i ljude koje poznajem, da bih dobio najboljeg timskog igrača. Veoma mi je važno da ja mogu da se uzdam u osobu da će svaki put na odgovarajući način izvršiti svoj zadatak, a ukoliko nešto slučajno krene po lošem, da će mi reći to otvoreno, a ne da će pokušati da zataška stvari. Greške u poslovanju su normalna stvar i verujem da svako mora da ih povremeno pravi. Bitno je da se one ne ponavljaju i da se iz njih izvaliči pouka. Ukoliko Bi mi zaposleni prećutao bitne informacije, to bi mi mnogo više smetalo nego da mi otvoreno kaže da je zbog toga i toga došlo do negativnih posledica.

Atmosfera u kojoj se otvorenost ceni nije baš česta pojava u poslovnom svetu, stoga mislim da su srećne kompanije koje su uspele da je stvore u svojim timovima.

Mislite o tome kada sledeći put budete zapošljavali ljude, jer poverenje vaših ljudi, timski duh koji su oni gradili, atmosferu, možete previše lako da srušite dovođenjem pogrešne osobe.

Da li zaista mislite da je jedan vrstan stručnjak vredan kompromitovanja svega onoga što se u vašoj firmi godinama gradilo? Da li je znanje jedino bitno?

Na temu poverenja se može još mnogo toga reći i unapred se radujem vašim komentarima i diskusiji koja će se razviti 🙂

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Ja sam se do sada na 3 radna mesta zaposlio preko preporuke. Bilo je naravno i formalnog slanja CVa :). Sada tu praksu primenjujem, jer sam u mogućnosti da preporučim ljude. Pametna firma ne želi da rizikuje i uvek će probati da iscrpi potencijal preporuke i poverenje u svog zaposlenog. A kad preporuka nestane, tada mislim da je vreme da se osnuje head hunter agencija specijalizovana za IT.

  • Poverenje je osnovna postavka svakog timskog rada, i zato postoji HR da odabere coveka i, usmeri stvari da idu tako da rezultat bude maksimalan.
    Sve je manje onih koji misle da su “svi zamenljivi” – dok uvedes novog coveka u posao potrebno je vreme. Tako ds, poverenje je neto sto se gradi i treba ga odrzavati, da, ali niposto nije retka biljka – ako ne verujete meni pitajte druge uspesne kompanije… 😉

  • Inace, nije svejedno ko vas preporucuje (i to se proverava, i zato nije svejedno ni kada vam na Linked in stigne preporuka od nekoga koga zapravo niste upoznali i niste imali prilike da saradjujete), a sto se headhunting-a tice apsolutno je potreban! Koliko samo ima mladih i genijalnih ljudi koji nemaju neki jak network, i koliko ima poslodavaca ciji prijatelji mozda ne poznaju prijatelje ovih ljudi…

    Pogresna osoba – to je na HR-u da proceni. Defitivno ima sjajnih ljudi koji se jednostavno NE bi uklopili u kontekst, i onda dzaba sve….

  • Ne bih da se ponavljam (moj komentar tvog posta “My Bizzz – Posao, tim & zadovoljstvo”), ali i dalje mislim da je tim važniji od pojedinca. Dobro uklopljen tim ima sinergetski efekat, a jedan nekompatibilan, iako vrstan pojedinac, kao što si i sam napisao, može da uruši ono što je dugo s mukom građeno… Naravno, treba biti oprezan i kod preporuka – ako se neko sjajno uklopio u jedan tim, ne znači da će se uklopiti u svaki.

  • Slažem se za tim. Bez toga ne može, ali kako se pravi dobar tim, to je možda pravo pitanje? Po meni ako postoji jezgro ljudi koji se znaju od ranije, a pri tome su timski orijentisani, vrlo lako mogu da prenesu to na druge zaposlene. Pogotovo volim da gledam preobražaj ljudi iz solo načina rada u timski orijentisan. Vrhunac koji sam ja doživeo je da ti neko pravi društvo prekovremeno na poslu, jer ne može drugačije da ti pomogne, ali će biti tu pored tebe. I obrnuto. To se zove žrtvovanje za ekipu, a ja ću se uvek žrtvovati zbog ljudi, a ne firme. Firme dođu i prođu.

  • Pa naravno – firmu čine ljudi. Čak i u B2B odnosima sarađuju ljudi, a ne firme. Firma treba da ima pametnu HR politiku i da zapošljava odgovarajuće ljude, čime će steći dobar imidž, a onda će i ljudi koji je predstavljaju imati taj imidž kao deo svoje “aure” i opet dolazi do sinergije – kvalitetni ljudi grade imidž firme koji utiče na imidž ljudi koji rade u njoj. Uostalom, jedan primer iz prakse – kada sam radio u jednoj od prethodnih firmi imali smo dobru saradnju sa jednim PR stručnjakom iz jedne ne-tako-male agencije. Međutim, kad je on napustio tu agenciju i osnovao svoju, mi smo nastavili saradnju s njim, ne s njegovom bivšom agencijom…