My Bizzz – Posao, tim & zadovoljstvo

p-teamVeć neko vreme razmišljam o tome šta bih ja radio kada bih imao svoju firmu, gde ljudi greše u ophođenju sa zaposlenima, šta se zaboravlja prilikom intervjua za posao, koje su to stvari koje su meni sada iz ugla zaposlenog važne, a kojih bih voleo da se setim i kada ja budem imao svoje preduzeće.

U narednom periodu ću vam predstaviti serijaučlanaka na ovu temu, koja se „krčka“ već neko vreme.
Prvi u nizu je nastao kao plod kraće diskusije tokom prvog #twittupbg okupljanja, održanog juče.

Tim & zadovoljstvo

p-teamworkU trenutku kada mnogi kukaju kako nema posla, kada su radnici nezadovoljni, kada firme koje zapošljavaju uglavnom barataju samo ciframa i slovima, kada se jako mala obraća pažnje na najvažnije stvari, želeo bih da ukažem na činjenicu koja mislim da se suviše često previđa.

Tim

Kada su vremena teška, kada je posao stresan, mnogo je važnije kakva je osoba neko, koliko je spreman da uči i doprinosi timu, nego koliki je stručnjak u trenutku zapošljavanja. Neko može da bude odličan programer, ali da je loš u timskoj komunikaciji i da upravo zbog toga praktično smanji produktivnost celog tima remeteći postojeći timski duh.

Zadovoljstvo

Menadžer koji ne obraća pažnju na zaposlene već ih samo forsirao do krajnjih granica, koliko god on imao dobre rezultate iza sebe, neće doneti dobro na duži rok kompaniji, jer će najbolji zaposleni odlaziti na druga mesta gde će oni biti zadovoljni. Koliko god posao bio naporan u dobrom timu, gde postoji razumevanje i poštovanje, zadaci se mnogo kvalitetnije završavaju, jer ljudi imaju potrebu da ne iznevere tim i stoga daju dodatne napore. Ukoliko zaposlenima uspete da prenesete ideju vodilju, ukoliko oni sebe poistovete sa kompanijom, ukoliko znaju da je kompanija tu za njih, pa onda će i oni biti tu za nju. Ili nisu pravi zaposleni za vas.

p-zadovoljstvo
izvor slike

Šta vi mislite o ovoj temi?

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Potpuno se slazem. Na tu temu uvek navodim primer Grcke – Grci su u jednom trenutku (mislim 2005.) bili prvaci Evrope i u fudbalu i u kosarci (ne znam da li je jos nekom to ikad uspelo), u trenutku kad su mnoge druge evropske reprezentacije u svojim redovima imale mnogo poznatije (i bolje) POJEDINCE. Ali, Grci su imali TIM. Tj. dva tima. I u oba sporta su njihovi TIMOVI pobedili superiorne POJEDINCE. Toliko o tome.

  • Jeste Proko, ali ovo vrzino kolo koje si gore predstavio je teško ostvarivo kod nas. Ne kažem da je nemoguće ali je teško. Ova teorija je apsolutno ispravna, ali pokušaj da je sprovedeš u delo i to na prostom primeru. Pokušaj da organizuješ neko okupljanje. Obično druženje. Postavi se kao menadžer, svoje bliže prijatelje uzmi za radnike a dalje prijatelje (ili devojke, žene …) uzmi za potrošače (kupce ili u ovom slučaju uživaoce druženja). Pa javi kako si prošao kao menadžer 🙂

  • @Pedya
    Grci su odličan primer važnosti tima.

    @Zoran M
    Moram priznati da nisam najbolje razumeo pitanje vezano za okupljanje. Ako misliš na deo o zadovoljstvu i ovom grafiku, što prijatleji budu zadovoljniji zbog zadataka koje su dobili, to će ih bolje i uraditi, a pošto su u timu svi prijatelji onda će se međusobno ispomagati i napraviti nešto lepo 🙂 Zar ne?
    p.s. dobro došao na blog 🙂

  • momsab

    ja mislim da si skratio pricu do bola 😀
    u nacelu, slazem se

    ‘zalud odlican covek na nekom projektu ako isti nije timski orijentisan (ne razmatra ideje sa drugima, itd itd)
    s druge strane, prica o menadzeru se moze podici na visi nivo, na preduzece

    p.s. vidim aj da cu tebe da zaposlim 😉
    p.p.s. namesti u CSS-u il’ gde vec da se pojavi scrollbar kad se kuca iole duzi komentar

  • Priča jeste dosta skraćena, trudio sam se da dam samu srž, a da kroz diskiju ideju nadogradimo praktičnim primerima i idejama 🙂

    p.s. jupi još jedna ponuda za posao na vidiku 🙂
    p.p.s. ispravljen scroll i povećan prostor za komentarisanje 🙂

  • Opsirna tema, ulazi u samu srz upravljanja ljudskim resursima. Moze se napraviti analogija sa svim drugim aktivnostima, ne samo poslovnim.
    Rad u negativnom okruzenju smanjuje koncentraciju, efikasnost i mentalne sposobnosti. Sto su mentalni kapaciteti veci, to ce duze vremena proteci do primecivanja ovih negativnih trendova, i do njihovog prenosenja na rezultate rada (proizvod, usluge…), ali je to neizbezno.
    Znam firme koje uspevaju da rade godinama sa vrlo losim medjuljudskim odnosima, a funkcionisu pomocu abnormalne fluktuacije zaposlenih, niko se ne zadrzava na duzi period u njima. One prezivljavaju, ali ih ta velika cirkulacija zaposlenih oslabljuje, nemaju skoro nikav rast, i ne mogu se izdici iznad proseka u grani.
    Ima puno knjiga napisanih na ovu temu, preporucujem ti da se u tekstovima orijentises na prakticne primere koje si primecivao oko sebe.
    pozdrav!

  • Kao prvo da ti kažem da je ideja tipa “sam svoj gazda” vrlo precenjena, i verujem da bi se mnogi koji su u tome sticajem okolnosti uspeli – rado menjali za adekvatnu poziciju u nekom HARMONIČNOM timu.

    Interesantno da baš ovih dana čitam jednu knjigu koja ima posredno veze sa temom: “Kaizen” – preporučujem! Treba učiti od najboljih (a u motivaciji i timskom radu su Japanci vrh!)

  • Vrlo ti verujem da je ideja precenjena. Mislim da je to idealizacija nečega što nam nije lako dostižno. Slično kao gastabajterski poslovi, ili slika devojke koja nam se dopala ali joj nikada nismo prišli te je u našoj glavi činimo mnogo boljom no što je stvarno (naravno dešavaju se i suprotne situacije :).

    Kaizen pristup je odlična stvar i od japanaca stvarno jako mnogo može da se nauči. Kada budeš pravio ono okupljanje na brodu, a knjigu pre toga završiš, biće mi drago da je posudim od tebe, ako je do tada ne nađem.

    Članke pišem pre svega sa idejom da kada otvorim svoju firmu ne zaboravim stvari koje sam primetio dok sam bio na početku karijere, a takođe i da drugima bar malo pomognem da ne čine greške koje su drugi radili i da pokušaju da učine svoju radnu sredinu boljom.

  • Milos

    Prokko, procitao sam ovo i pravo da ti kazem da mi se ne svidja kako razmisljas:

    1. Ovo sto ti pricas nije utopija nego slepa ulica kojom ne treba ici.

    2. Ako ovo pishesh da bi postao sutra vlasnik (namerno koristim rec vlasnik jer rizikujes ne samo svoje vreme kao menadzer nego i kapital i manje vise sve) ovako neces raditi koliko prodje godinu dana, a za to vreme potrositi zivce pare i priajtelje

    3. Objasnjenje zasto gubis prijatelje: nervozan covek ne moze da se oslobodi frustracije lako i da kontrolise njenu pojavu (mesto i vreme) i povredices, iako to ne zelis, ljude koje volis

    4. Savet da je tim nesto najvaznije je, opet ne znam koji pridev da koristim ali nek bude, glupost. Najvaznije je da se posao obavi kako teba, a da li cilj opravdava sredstvo, na tu temu ces da razmisljas od situacije do situacije u zivotu, nikako ne generalizuj to (sacuvacu te nepotrebnih primera).

    5. Tim je bitan u onom trenutku kada se pravi tj. bira tim za odredjeni posao (vodi se instiktom i poznavanjem osoba), ali ne zaboravi da je tim sastavljen od raznih igraca, a cesto od svojeglavih i jakih pojedinaca, njihovih pratilaca i td. Nekad tim nije zadovoljan i radi za jednog nadmenog, ali na kraju se posao obavi valjano i svi odrastu uz taj projekat i promene svoj pristup u sledecem projektu. Naravno kao zreliji i bolji budu i zadovoljniji, sa istim timsterima.

    6. Ne zaboravi da je zadovoljna musterija imperativ tvog poslovanja (odakle i dolazi prihod), i da bez zadovoljne musterije tvoj tim moze da skace od srece i nishta…a automatizam ne postoji, cak ta korelacija i nije znacajna.

    7. Zelim ti da uspes u svom poduhvatu, kad god on nastupio, kao sto to zelim i sebi i svima oko nas, ali da bi mi svi to uradili mislim da terba da se menjamo iz srzi. Nase obrazovanje i vaspitanje, kao i celokupno drustvo je MRLJAVO, zbog cega i kako mislim da cu preterati sa pisanijem. Jedna oznacena slepa ulica je sutra manje gresaka 🙂 Pozdrav.

  • “Sve se menja sem kamenja”
    (očito autor ove izreke nije bio geolog). Naravno i najbolji tim može da se rasturi ili da postane još bolji. Ja sam imao sreću da negde na početku karijere budem deo jednog zaista dobrog tima, a uspomena na to vreme ima svoju funkciju i dan-danas…
    Ko kaže da idealizam nije o.k.? (samo ako su ideali vredni našeg izgubljenog vremena i energije).
    Pravi ciljevi uvek ostaju nedostižni – zato ih i vredi juriti. Ono što se računa je kako se mi osećamo u potrazi. Ivo Andrić je dugo pokušavao da sroči tu ideju:
    “- Sagorećete uludo, kao meteor…
    – A iza vas će ostati slinav trag, kao iza puža…”