Besplatna škola za prodavce – pijaca

p-salesmanProsto je neverovatno koliko mesta koja često obilizamo mogu da nam daju zanimljivih informacija ukoliko za trenutak zastanemo i oslušnemo.

Sebe ne mogu nikako svrstati u kupoholičare, ne mogu reći ni da često idem na pijacu, ali danas se poklopilo nekoliko stvari te sam odlučio da svratim do iste samo da bih video šta ima na njoj i šta se sve promenilo u proteklom periodu.

Ne bih vam pričao o čudnim mirisima i ljudima koje sam osetio i sreo, već o jednoj potpuno drugačijoj pojavi koja može dosta dobro da prikaže i stanje u zemlji.

Prilikom prvog kraćeg obilaska pijace dok su pored mene prolazile dve devojke, jedan mladić romskog porekla koji je prodavao jagode, ih je najljubaznije zamolio da ih probaju. Nažalost nisu se odazvale njegovom pozivu, a on je samo uzdahnuo pošto su one prošle pored njega “Pa probajte samo”. Koliko su na mene uticale te njegove reči govori to da iako me jagode zaista nisu zanimale kada sam došao na pijacu, posle njegovih reči sam se zainteresovao za iste. Na kraju ih nisam kupio, jer sam se setio da su prošle završile u kanti te nije bilo smisla ponavljati grešku. Na stranu to, on je uspeo kod mene da pobudi interesovanje. Nije me pozvao da kupim, već samo da probam njegov proizvod.

Iako sam otišao sa pijace da pogledam još nešto u kraju, razmišljao sam o njegovoj ponudi i o tome kako može dosta toga da se nači od prodavaca na pijaci, jer oni svakodnevno rade sa mnogobrojnim različitim ljudima. Nažalost prevario sam se, ili bar nisam imao sreće ovaj put.

Napravio sam još jedan krug po jednom od popunjenijih delova pijace i verovali ili ne, niko od prodavaca me nije ni pokušao da mi proda svoju robu, ma ni da me pozdravi. Trudio sam se da izgledam osrednje zainteresovan i da pogledam svaku tezgu. Ono što je meni još zanimljivije jeste to što oni nisu bili zaokupljeni pakovanjem, jer je već bilo oko 3, ili razgovorom sa drugim kupcem, ili sređivanjem robe, već su ili nezainteresovano stajali pored tezgi ili pričali sa nekim prijateljem! Zvuči mi prosto neverovatno da oni koji direktno zavise od toga koliko će prodati, tako olako shvataju ljubaznu komunikaciju sa potencijalnim kupcima.

Opet odlazeći do dela sa tezgama, još jedan fini gospodin romskog porekla, me je krajnje ljubazno pozdravio i ponudio mi svoje cveće. Na njegovu žalost ono što je on nudio meni nije bilo zanimljivo, ali mi je skrenuo pažnju da ga pogledam.

Niko od nas ne voli nametljive prodavce, ali većina voli ljubazne. Ne volimo da nas neko tera na kupovinu, ali volimo da nam neko ponudi da nešto probamo.
Zamislite samo prodavnicu cipela u kojoj ne biste mogli da ih probate. Iskreno sumnjam da bi dugo opstala.

Da li ste vi nešto naučili od prodavaca na pijaci?

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Vidi se da ne ides cesto na pijacu 🙂

    Ne idem ni ja (razumljivo, imam uzbrdicu na povratku) ali me smara da me nutkaju, pogotovo necim sto mi nije ni kraj pameti da kupim.

    Naravno, jagode ne bi imale tu sudbinu…:)) Generalno je smor da te u RL cima neko pored koga prodjes, pa neka je i na pijaci gde je kupovina i prodaja svima cilj.

    Ja volim onako bas ciljanu reklamu. 😀

  • Pingback: ukusno.com()

  • Nisam ni sumnjao da ti voliš baš ciljanu reklamu 🙂 Ali na pijacu uglavnom dolaze potencijalni kupci namirnica sa iste, tako da definitivno spadaju u ciljnu grupu prdavaca 🙂 Ne volim ni ja cimanje, ali ljubaznost volim. Ukoliko prodavac ulovi moj pogled ka njegovoj tezgi i ljubazno me pozdravi, kupio je još par sekundi moje pažnje tokom kojih možda nađem nešto što na prvu loptu nisam video, a što bih želeo da kupim.

  • Bez zezanja, ljubaznost NIKADA ne smeta 🙂

  • Slazem se sa Jecom, i mene izuzetno smara to dozivanje i dobacivanje prodavaca. Na pijacu uglavnom idem sa tacno određenim ciljem, pa bi mi odgovaranje na svako od ovih poziva da kupim ili probam dupliralo vreme kupovine. Zato sam prinuđen da se ne obazirem na njih, zbog cega se osećam nekako uobraženo, pa mi se ni ta situacija ne sviđa.
    Zato bih voleo da u tim prolascima pijacom uopšte ne cujem za sobom “gospodine, komšija, šefe, sine…”, već da mi se obrate onda kada stanem kraj njihove tezge.

  • @Ratko – Prodajno neciljano dobacivanje je kod nas još uvek na niskom nivou… u Turskoj to rade mnogo bolje – sa ogromnim osmehom! Cilj im je da zadrže tvojui pažnju i vreme u svojoj prodavnici, ne nuižno i da ti nešto prodaju (ili “uvale”). Dokle to može da ide ilustruje moja zgoda sa letovanja. Pošto ZAISTA nisam htela ništa da kupim (tog dana 🙂 niti da se zadržavam na bazaaru, laganica sam prošla između tezgi jer je to bila prečica, i u centru je ceo kompleks.
    Budući da smo na toj drugoj polovini odmora naučili da u Turskoj neljubaznost NE PROLAZI (čudan narod, ako se obrecneš misle da ti NIJE DOBRO 🙂 Mnogo su smešni), niko se nije cimao što pokušavaju da te uvuku u tajne odaje sa kojekakvim tepisima i kožmnim stvarima.
    Na samom izlasku iz bazaara desilo se da, takođe nogu pred nogu i laganica, prošeta jedna mlada mačka.
    Naravno da sam je zaustavila (kako god da se na turskom kaže “mac” :))).
    Ljubazni prodavac prišao je i rekao “to je moja mačka. Hoćeš da ti je prodam u pola cene?”

    Dakle, hteo je da mi zavalja uličnu mačku! To je taj odnos prema kupcu – važno je da ode kući srećan!!! Ako ne prolaze tepisi i ćilimi, makar nešto…. i kako da se čovek naljuti 😀

    Kod nas je sve to, bez onog trgovačkog širokog osmeha kao što ima Kaa u “Knjizi u džungli” sve džaba….

  • Pajic Bojan

    Jedino se na pijacama može videti prava veština prodaje i takozvani ulični marketng, jer ti ljudi uglavnom žive od te prodaje i pokušsće da vam je prodaju na sve načine. I naravno na pijacama se uvek može videti šta je trenutno u modi?, vesti, aktuelnosti, i ta nekako prijatna i drugarska atmosfera među ljudima…