Good Old PR

p-ideaDanas sam bio svedok scene u autobusu gde se dva poznanika dovikuju između prednjih i srednjih vrata. Pošto su starijih godina žalili su se na trenutne uslove u zemlji, kako su troškovi porasli, kako su ovi lopovi… Sve je to tako uverljivo izgledalo da se meni činilo da su oni zapravo plaćeni da to rade stoga se rodi ideja…

Zamislite da na tržištu nudite novi proizvod baš za starija lica. Ima li bolje reklame od pohvale korisnika?

Dakle platite čikicama i bakicama da malo glasnije o tome pričaju u autobusima. Direktno utičete na ciljnu populaciju, jer da čuknem u drvo bakice i dekice uvek imaju o čemu da pričaju.

Ne morate se ograničiti na gradski saobraćaj možete to isto raditi i u redu za penzije gde je ciljna grupa još bolje pozicionirana jer im upravo stiže priliv sredstava.


Šta vi mislite o tome?

Autor fotografije: Felipe

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Vidim da se polako isplaćuje ona “Gerila marketing” knjiga 😀

  • nije lsoe na pocetku ali ako tako rkenu svi bice batina samo tako
    ipak vikanje nije preporucljivo a to sto dva matorca vole da se dovikuju moze da im se obije o glavu

  • Pingback: linke.rs()

  • da vidim kako se dva matorca dovikuju po prevozu zarad reklame nikada ne bih kupila taj proizvod, niti bih ga preporučila nekom. reklama mora imati određeno dozu ukusa i etike . . .
    najbolja sam mušterija, kako se na tržištu pojavi nešto novo, otrčim da kupim, da probam :)))
    ali samo ukoliko je reklama ok. Ona često pominjana reklama sa JK koja u devetom mesecu trudnoće ide na slepe sastanke je čist primer kakva reklama ne treba da bude, da se ja pitam. neću kupiti tu čokoladicu, pa da je ne znam kako ukusna.

    nadam se da sam pomogla 🙂
    pozdrav!

  • Komentar na komentar (ukus & etika u reklami) –

    Vrlo “osvežavajući” ugao posmatranja. Nije da ne delim mišljenje drvenog advokata, ali ako i ja spomenem istu reklamu (JK) nadamašićemo originalnu ideju teksta (sećate se: matorci koji se dovikuju) sa 200%

    Biće da etika ipak nema nikakve veze sa viralnošću neke ideje?

    (inače ideje je strava, ali samo za pomenutu ciljnu grupu)

  • Slažem se i ja da ne bih kupio nešto zato što se dve starije osobe dovikuju, ali ja ni nisam ciljna grupa. Isto tako ukoliko se to lepo uobliči uopšte ne mora da izgleda kao reklama već kao iskrena preporuka jednog prijatelja drugom.

    Ovaj sistem pogotovu vezan za redove se može primeniti i na druge stvari. Pošto znamo da već postoje veliki redovi prilikom podizanja studentski kredita na fakultetima, ne postoji bolja promocija proizvoda namenjenih studentima upravo od tih kolona istih. Dovoljno je da se započne priča o studentskom popustu za internet ili za putovanje pa da to ima odjeka među njima mnogo većeg nego potrošene stotine evra na radio reklame primera radi.

    Iskrena preporuka je naravno najbolje sredstvo promocije, ali i plaćena može dobro da posluži 🙂

    P.S. Miodraže dobrodošao na blog 🙂

  • Mislim da ove lažne preporuke među ciljnim grupama mogu veoma dobro proći.
    Sad sam se baš setila i primera svoje sestričine. Pošto je među mlađom decom uvek prisutna ljubomora i zavist, ona uvek ispita svoje drugare gde su im mama i tata kupili tu majicu, igračku ili svesku. I dođe pred roditelje sa tom informacijama samo kako bi i ona to dobila.

    I džaba onda roditelj vidi reklamu 20% popusta na gotovinu kad dete želi baš ono što Mila, Iva i Ognjen imaju a to nije iz te prodavnice 🙂

  • Hehe pa upravo tako 🙂
    Ista stvar se već radi samo na drugim kanalima komunikacije. Postoje već naručeni tekstovi koji su tako upakovani da se ne vidi da je tekst plaćen, što je posebno važno za čitaoce, ali i za firmu koja je to platila. Takvi vidovi reklame su mnogo efektivniji, ali i skuplji, od plaćenog oglasnog prostora.

    A mala deca su posebno zanimljiva baš zbog tih svojih osobina poput “oću TO!” te bi verovatno bilo zanimljivo raditi promociju dečjih stvari i na takav način putem davanja određene količine primeraka besplatno deci 🙂

  • Pošto sam imao neka iskustva sa reklamiranjem u časopisima, kad vidite one stranice sa malo dužim tekstom o nekom proizvodu znajte da je cena za njih jedno 200% skuplja od obične 🙂

  • Da ne spominjemo reklamiranje po forumima (ili blogovima?)

    Neko je spomenuo Levinson-a (Gerila Marketing), ali mislim da je prava knjiga koja pokriva ovaj segment “Plava krava” by Set Godin.

    nadam se da Prokka nece zameriti ako ostavim link: http://detozin.blogspot.com/2008/09/plava-ili-purpurna-krava.html

    Ideja je da je uobičajeni marketing mrtav (svi mrze reklamu), i da jedino što funkcioniše je prenošenje “od usta do usta”. Primer za to je da su glavni planetarni “hitovi” poslednjih godina lansirani bez jednog dolara uloženog kroz uobičajene kanale…

  • Da ne spominjemo 🙂

    Čitao sam Setovu knjigu sa primerima izuzetnosti koja je nastala posle “Plave krave”. Slažem se da je on izuzetan stručnjak i da se mnogo toga od njega može naučiti, samo veliku prepreku između njegove i moje ideje čini upravo izuzetnost.

    Mislim da nažalost većina prodavaca i proizvođača ne teži tome da ima izuzetan proizvod, već profitabilan. Samim tim sebi uskraćuju ovaj vrlo važan kanal “kijavicu”, tj. prenošenje od usta do usta.

    Lego je izuzetan, Google… Oni su uspeli da naprave nešto što niko drugi nije i da sada praktično ne ulažu značajnije sume novca, a da se svest o njima širi. Jer oni imaju nešto posebno.

    p.s. Naravno da se neću ljuti. Dobri linkovi, poput ovoga koji ste okačili, su uvek dobrodošli 🙂

    p.p.s. Plavu kravu nažalost još uvek nisam pročitao jer sam ja tražio ljubičastu (purpurnu) kravu na sajmu… Purple po meni nikako nije plavo al ajde…

  • Ne meni nije jasno zašto nisu preveli kao “purpurna”? Inače, što se tiče izuzetnosti – možda je pravi termin “razlika” pošto razlike postoje i na mikro-nivou. Npr: jedna picerija (samo jedna) dostavlja uz picu mali blister sa ljutim sosom.

    Eto, sad sam “kinuo” a njih je to kostalo 2-3 dinara! (a i to sam valjda ja platio?)

  • Sjajna fora 🙂 Biti drugačiji od drugih, ali u korist kupca (pošto ima i drugačijih primera).

    Kada već pričamo i o naručenim tekstovima evo jednog iz dnevnih novina – http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=58403&sectionId=42

    Mislim samo da bi im se više isplatilo da su ovo platili Blicu da objavi jer koliko mi je poznato njega kupuju osobe koje su platežno sposobnije od čitalaca Pressa.

  • Reklama proizvoda “od usta do usta” jeste najbolja, ali u svakom slučaju samo ako proizvod zaista i vredi. Ne moraju baš po prevozu da se dovikuju, ali uvek ću pre da kupim nešto što je neko probao i preporučio mi kao dobro, nego što ću da poverujem u bilo kakvu budženu reklamu.

  • Potpuno si u pravu, proizvod ili usluga je osnova svega. Jedino je Coca-Cola uspela da razbije tu dogmu koliko mi je poznato, da sa očajnim proizvodim naprave fantastičan finansijski uspeh. Verujem da nije daleko dan kada će se i kod nas, kao što je bio slučaju u Grčkoj sa promocijom nove Toyote, firme okrenuti i blogerima da pišu o njihovim proizvodima. Tada će se i profilisati oni koji su spremni da prodaju svoj kredibilitet od drugih. Jedno je biti gost kompanije i shodno tome pod dobrim utiskom napisati pozitivan članak, a drugo namerno zanemarivati negativne strane zbog materijalne satisfakcije.