Upravo sam prisustvovao jednom razgovoru mladića i devojke u 30 godinama. Pričaju oni tako o porodici, o nedostatku vremena roditelja za decu, o nedostatku autoriteta… Te mladić izjavi kako je pravi problem zašto su se deca “osilila” to što znaju da neće biti fizički kaženjena. Veruje da kampanje koje se sprovode protiv nasilja u porodici, praktično kod dece ruše autoritet roditelja. On je znao kad je bilo mali da ako uradi nešto što ne valja da će dobiti po “njušci”, a deca danas znaju da to ne može da im se desi.
Nisam želeo da se mešam u razgovor ali mi je istog trenutka bila muka. Zar je zaista jedini način da detetu objasniš šta valja, a šta ne da ga fizički kažnjavaš? On smatra da je u redu to da se deca ne kažnjavaju fizički, ali da ona ne treba da budu svesna tih kampanja, tj. da ona ne treba da znaju da neće biti kaženjana na taj način. Zvuči mi to sve vrlo čudno. Uvek sam bio protiv svakog vida nasilja. Razumem da dok smo bebe ne možemo da shvatimo šta treba ili ne treba da radimo i da je tada jedini način da se sačuvamo od loših eksperimenata (pretrčavanje ulica, guranje prstića u šteker, pipanje pegle) da budemo šljepnuti, jer zaista ne vidim drugi način na koji bi nam se moglo staviti do znanja da je to opasno po nas. Kada deca već dovoljno odrastu da shvataju svet oko sebe i mogu da razumeju kampanje, mislim da je kranje suvišno kažnjavati ih na taj način. Umesto toga trebalo bi pričati sa njima, videti gde leži uzrok njihovog neadekvatnog ponašanja i kako da se ono više ne ponovi. Složio bih se sa devojkom sa početka priče koja smatra da je glavni uzrok upravo nedostatak vremena i pažnje koji roditelji posvećuju deci.
Verujem da mnogo dobrih saveta na ovu temu možete naći na odličnom blogu Najdrvenije advokatske e-kancelarije.
Recimo NE fizičkom kažnjavanju dece!
Zanimljivi linkovi:
Tucite svoju decu
Stop nasilju nad decom
Batina nije iz raja izašla
Većina decu vaspitava batinama
Recent Comments