Recimo NE fizičkom kažnjavanju dece

p-babyUpravo sam prisustvovao jednom razgovoru mladića i devojke u 30 godinama. Pričaju oni tako o porodici, o nedostatku vremena roditelja za decu, o nedostatku autoriteta… Te mladić izjavi kako je pravi problem zašto su se deca “osilila” to što znaju da neće biti fizički kaženjena. Veruje da kampanje koje se sprovode protiv nasilja u porodici, praktično kod dece ruše autoritet roditelja. On je znao kad je bilo mali da ako uradi nešto što ne valja da će dobiti po “njušci”, a deca danas znaju da to ne može da im se desi.

Nisam želeo da se mešam u razgovor ali mi je istog trenutka bila muka. Zar je zaista jedini način da detetu objasniš šta valja, a šta ne da ga fizički kažnjavaš? On smatra da je u redu to da se deca ne kažnjavaju fizički, ali da ona ne treba da budu svesna tih kampanja, tj. da ona ne treba da znaju da neće biti kaženjana na taj način. Zvuči mi to sve vrlo čudno. Uvek sam bio protiv svakog vida nasilja. Razumem da dok smo bebe ne možemo da shvatimo šta treba ili ne treba da radimo i da je tada jedini način da se sačuvamo od loših eksperimenata (pretrčavanje ulica, guranje prstića u šteker, pipanje pegle) da budemo šljepnuti, jer zaista ne vidim drugi način na koji bi nam se moglo staviti do znanja da je to opasno po nas. Kada deca već dovoljno odrastu da shvataju svet oko sebe i mogu da razumeju kampanje, mislim da je kranje suvišno kažnjavati ih na taj način. Umesto toga trebalo bi pričati sa njima, videti gde leži uzrok njihovog neadekvatnog ponašanja i kako da se ono više ne ponovi. Složio bih se sa devojkom sa početka priče koja smatra da je glavni uzrok upravo nedostatak vremena i pažnje koji roditelji posvećuju deci.

Verujem da mnogo dobrih saveta na ovu temu možete naći na odličnom blogu  Najdrvenije advokatske e-kancelarije.

Recimo NE fizičkom kažnjavanju dece!

Zanimljivi linkovi:
Tucite svoju decu 
Stop nasilju nad decom
Batina nije iz raja izašla
Većina decu vaspitava batinama 

Originalna slika

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Da, slažem se sa tobom u potpunosti. Zanemarivanje dece od strane roditelja rezultira upravo poremećajima u ponašanju dece koje roditelji pokušavaju da isprave batinama. Što je po meni strašno. Naravno da postoje situacije kada dete treba kazniti, ali se definitivno ne slažem da to budu batine tj definitivno se slažem sa tobom da to ne budu batine. Toliko ima načina koji su konstruktivni i delotvorni da mi je prosto strašno da batine zamenjuju reči.

    Hvala ti na poverenju tolikom da si moj blog naveo kao mesto gde se mogu naći dobri saveti o ovom pitanju i dodelio mu epitet odličnog bloga :))) počastvovana sam!

    veliki pozdrav!

  • Nisam ni sumnjao da se nećemo složiti 🙂
    Ovaj tvoj članak je zaista odličan primer kako se rešavaju problemi i sa druge strane kako roditelji beže od istine, zbog njega imaš sve preporuke od mene 🙂
    http://drveniadvokat.wordpress.com/2008/12/12/porodica-tako-sirok-pojam/

  • Roditelji tuku svoju decu zato što pobesne u trenutku i po meni to su neuračunljivi ljudi. Ozbiljno to mislim. Digne devojčicu od dve godine, iznad glave, baci je na krevet i potom je izudara po dupetu da joj se ruka zacrveni. Ostanem u totalnom šoku. Na pitanje, zašto je to uradila, njen odgovor je “bolje da je ja dobro izmlatim, nego da skače po krevetu i da padne da se polomi, a i ne mogu više da gledam kako šizi po kući.” Ta ista žena ne razmišlja da prilikom tog makljanja sopstvenog deteta, može da joj povredi vrat, kičmu, ko zna šta sve ne. Toj istoj devojčici tata i baba dozvoljavaju da skače po krevetu, što je opet strašno, jer dete više ne zna da li je to dobro ili ne. Mama može i da je ubije za isto “delo”, dok se tata u istoj situaciji smeje i kaže “bravo”. Užas jedan, a takvih primera je svuda oko nas, bez obzira na sve moguće kampanje. Ja bolji način, da svojoj deci dam do znanja da nešto ne smeju da rade, od vrlo glasnog i jasnog “NE!!!” ne znam i ne koristim, ali kad ja viknem NE, mislim da im se zaledi krv u žilama i vrlo dobro znaju šta to znači, bez obzira što su jako mali. U vaspitanju dece roditelji moraju da budu usaglašeni i izričiti. Ako jedan kaže NE, onda je to NE, pa ma šta drugi roditelj mislio o tome. Šta god da misli, to može samo da kaže drugom roditelju, nasamo, jer deca ne smeju da primete da postoji dvoumljenje oko nečega. Raspisah se…

  • Nisi se raspisala 🙂
    Ali jesi navela suštinu problema koju ja nisam video. Različita mišljenja. Upravo to kada deca znaju da mogu da očekuju različite stvari od roditelja, različite kazne ili nagrade, dovodi do toga da sa jedne strane nisu sigurni koje je to ponašanje loše, a sa druge da traže “krivine”. U mojoj porodici je uvek postojalo pravilo da koga si prvog pitao za nešto (tipa kasni izlazak iz kuće) njegov odgovor je poslednji. Nemoj ni da pokušavaš da pitaš onog drugog. Džabe…
    Pogotovu po malu decu je opasno to što kada odu negde, npr. kod tetke da ih pričuva, a svi znamo da su tetke najbolećivije, ona im se svašta dopušta jer tetke ne misle da tu ima ikakve štete, jer su samo jedan dan sa njima, a dete će ih više voleti. Po tvojim rečima to i nije baš tako. Ne mislim naravno da su tetke krive za sve, jer su to obično najdivnije osobe u nečijem detinjstvu, ali sa druge strane možda bi bila dobra ideja pisati kratke priručnike kako bi i ostali znali na koji način vaspitavamo decu i to poštovali.

  • Ako ga napravim/rodim onda imam pravo i da ga ubijem od batina kad zasluzi… To je moje misljenje i nema tog zakona ili osobe koji ce da me spreci u tome kada jednog dana budem imao svoje dete. Samo nek mi neko dodje, dobice i on po nosu sto se mesa u moje porodicne odnose 😀

    Ovo je naravno krajnja mera koju nikako ne treba upraznjavati za svaku glupost. Inace max podrzavam stav da se dete moze vaspitati bez batina, ja sam upravo tako vaspitan i bicu skroman pa cu reci da sam normalnija osoba od 75% gradjana Srbije (realno mnogo vise). Ali to zahteva puno vremena i odricanja sto dosta roditelja nije vljno da uradi…

    Takodje se slazem da je pogubno kada roditelji ne podrzavaju jedno drugog pa dete trci izmedju njih trazeci od drugog dozvolu za nesto sto mu je prvi zabranio… Ali to je vec stvar supruznika i njihovog odnosa prema zivotu i problemima. Ako su normalni i ako su u braku jer dele isti ili slicne stavove logicno je da ce imati zajednicki stav oko vaspitanja deteta i oko stvari koje moze i ne moze dete da radi…

    I jos nesto da dodam, licno mislim da svi vaspitavaju decu onako kako su oni bili vaspitani. Recimo moja devojka i ja smo oboje vaspitani bez ili sa veoma malo batina i oboje se slazemo da nikada necemo tuci decu osim ako je bas bas neophodno. S’ druge strane znam ljude na kojima su lomljene varjace u detinjstvu i oni otvoreno kazu da ce svoju decu mlatiti za svaku glupost jer su oni tako vaspitani pa eto – nista im ne fali 😀 ludnica ali je tako 🙁

    E sad, ja imam 25 godina, nemam jos decu ali znam kako cu se ponasati kada ih budem dobio. I uopste ne bezim od toga i ne gledam na to kao kraj zivota, besprekidnu obavezu na sledecih 20-30 godina i slicno… Jednostavno kad se desi desice se, na meni je da od njih stvorim dobre i normalne ljude koji ce jednog dana biti cenjeni i postovani u svom okruzenju kao sto sam ja sada.

    pozdrav 🙂

    P.S. sacu da dodam blog na eblogovi.com 🙂

  • Detinjstvo ima uticaj na ceo naš život i potpuno si u pravu da postoji velika šansa da oni koji su batinama vaspitavani, da će tako i svoju decu. Na sreću ja verujem da i među njima ima ljudi koji zastanu na trenutak i razmisle da li je to moglo da prođe i bez istih. Da li je dugoročno po dete možda mnogo bolje da shvati da nešto ne treba da se radi kroz objašnjenje zašto je to loše, umesto udarca po dupetu.

    Ono što se često dešava jeste što nasilje u porodici, a udaranje deteta jeste vid nasilja, osim što može da izazove traume sa dugoročnim posledicama (poput tučenja sopstvenog deteta), takođe može da utiče negativno na njegovo odrastanje i rešavanje problema udarcima. Mislim da se svi slažemo da to niko ne želi.

    p.s. hvala na komentaru i dodavanju na eblogovi.com koje sam upravo dodao među linkove 🙂