Umetnost gubljenja – poraz lepši od pobede

Većina nas ima razvijen takmičarski duh. Želimo da budemo bar isti, ali po mogućstvu bolji od drugih. Neki ne birajući sredstava i ne gledajući cenu. Važno je biti bolji. Važno je biti ispred drugoga. Dugo sam bio sličnog mentaliteta. Ne baš tolko ekstremnog, kao što navedoh u primeru, ali sam u maltene svemu što sam radio pravio mini takmičenja. Dokazivao sam sebi iznova da sam bolji od drugih. Da li je to zapravo nesigurnost u pitanju?

Nisam ni psiholog (mada položih psihologiju na fakultetu) ni psihijatar, tako da sa njihovog stanovništva nemam odgovor. Ono što sa sigurnošću znam jeste da “poraz” može biti mnogo slađi od pobede. Biti drugi je nekada mnogo lepše nego biti prvi, pogotovu ako ste vi tom nekome pomogli da dođe do prve pozicije. Bilo da se radi o sitnicama kao što su tablići ili ko će prvi stići do drveta, isto pravilo se može primeniti i na mnogo veća životna pitanja poput posla. Razmislite samo situaciju da vi i vaš prijatelj radite u firmi, da nekome sledi unepređenje ali samo na osnovu preporuke kolega. Umesto da spletkarite i skupljate glasove ko naši političari ne bi li došli do unapređenja, dogovorite se, pomognete prijatelju i… On dobije unapređenje, stoga je srećan. Vaš prijatelj je na višoj poziciji pa ste i vi srećni. Dakle svi srećni i zadovoljni, a nigde loše atmosfere.

Zar niste bar neki put u životu popustili zato što ste želeli da dodatno motivišete drugu stranu? Recimo kada ste igrali neku novu igru sa kartama ili na kompjuteru, šutirali lopte. Zar svako od nas kad se igra sa decom ne pravi smešne poteze kako bi njih zasmejali i motivisali da to što rade nastave, jer će tako biti još bolji. 

Da li je poraz ipak lepši od pobede?

Meni da 🙂

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • na poslu nema prijateljstva 😉

  • prokka

    Ne bih se sa time nikako složio Momo. Svuda ima prijateljstva ukoliko to želiš 🙂

  • hm, izgleda da se nisam dobro izrazio
    na posao ides prvenstveno da radis (i da stices iskustvo, znajnje, da se usavrsavas na poslovnom planu) a ne da se druzis

    ima svuda prijateljstva, to ne sporim
    takodje, postoji vreme i mesto za druzenje, na poslu u pazumama mzoes malo da procaskas i to je to (naravno, ako mislimo an ozbiljan posao)

    sto se tice unapredjenja, ti ces se boriti za dobrog ortaka koji uopste niej za to mesto a neces podrzati nekoga ko jeste za to meste? recimo da bi svima, pa i tebi i dobrom ortaku, bilo bolje da je taj neko na tom mestu umesto ortaka
    tu se najmanje gleda prijateljstvo, najbolji poslovni ljudi su surovi 😉

    tako je neki moj pogled na osnovu rada u vise preuzeca
    dobri medjuljudski odnosi, mozes lepo da se ispricas, da se druzis ali kad si na poslu onda se radi, druzi se posle

  • prokka

    Pa definitivno se onda nisi lepo izrazio ali se i dalje ne slažemo 🙂

    Mnogo je prijatnije raditi u prijateljskoj atmosferi. To ne znači da ćete celo radno vreme ili većinu istoga trošiti na razgovora o svakodnevnim temama i privatnim stvarima, već da će biti lakše se koncentrisati na posao ukoliko sa nekime podelimo misli.

    Takođe ne bih bio extreman kao ti da ortak jelte nije za to mesto. Moje viđenje podrazumeva da je mnogo bolje pružiti podršku, nego zabadati nož u leđa. Ukoliko neko nije za neku poziciju a prijatelj mi je, rećiću mu to. Ukoliko smatram da jeste podržaću ga. Simple as that 🙂

    Što se tiče surovosti, nažalost si u pravu. Samo ne treba zaboraviti da oni ne bi bili tu gde jesu da nisu imali kontakte. Uostalom Henri Ford je davno rekao da mogu da mu uzmu sve, samo da mu ostave njegovu crnu beležnicu gde su mu bili kontakti svih bitnih ljudi i da bi opet sve stvorio za jako kratko vreme. Dakle kontakti su sve. Nema boljeg kontakta od prijateljskog. Zar ne?

  • Dobro je raditi u atmosferi normalnih ljudi, normalnih u smislu da su kolegijalni, da su tu da pomognu, pokazu ti nesto, sa kime mozes i da popricas. Ti mogu ali ne moraju biti prijatelji 🙂
    Dobar sam materijal za debatera 😉 Mogu li diplomriani da se ukljuce u debatni klub? 😀

    E, vidis, u pravu si za ortaka, totalno sam zanemario da lepo objasnis ortaku sta i kako kad se ne daje njemu podrska nego nekom drugom. Naravno da zabijanje noza u ledja ne dolazi u obzir. Nismo ludi da nas pamte po tome, nevezano koliko velikih i dobrih stvari smo ucinili.

    Sto se kontakata tice, prijateljski se ne smeju zloupotrebiti. Imam neki poslic sa strane koji podrazuemva koriscenje kontakata i malo mi je nezgodno kad su u pitanju prijatelji. Al’ uskoro cu to malo da sredim, Internet je cudo 😉 (lakse napraviti sajt za obavestavanje i javiti ljudima za isti nego svaki cas obavestavati).
    Naravno, ne treba zaboraviti da se YouTube ili neki drugi poznati projekat probijao na pcoetku spam mejlovima

    Mac je to sa dve ostrice…

  • prokka

    Potpuno si u pravu da je to mač sa dve oštrice. Zato treba biti pametan pa puno ulagati u prijateljstvo, a malo tražiti. Ne mislim da treba pošto poto prijatelju nešto prodati ili uvući ga u neki posao radi lične dobiti. Ali u slučaju da zaista verujemo u to što radimo i da mislimo da to vredi, zašto to ne bi ponudili i prijatelju.
    Sa druge strane poslovna prijateljstva su izuzetna stvar, ako ni zbog čega drugog onda zbog jednog od najznačajnijih resursa: informacija. Jedna prava informacija koju podeli prijatlej sa vama može mnogo toga da promeni na bolje, isto kao što bi stvari krenule na gore ili ostale iste da nije tako. To može da bude vest o otvaranju novog radnog mesta, o planiranom restruktuiranju kompanije, postavljenim kvotama… Opcija je bezbroj.

    Kada promovišeš nešto ili predstavljaš, mnogo je lakše putem Interneta i tu si potpuno u pravu 🙂 Napraviš prezentaciju, staviš vest u potpis na IM, FB, forumima… i već sajt postane vidljiv velikom broju ljudi, a samim tim i proizvod ili usluga.

    Mač sa dve oštrice može da bude mnogo ubojititiji od onog sa jednom ako se njime dobro ovlada 😉