#3# Drugar, student, prebijen… kora od banane ili ne?

Čitajući novine poslednjih dana ne mogu da se ne otmem utisku da mi se poverenje u medije drastično smanjilo i da ću mnogo više ubuduće razmišljati o svemu što pišu. Jednostavno previše je izmišljanja, krivljenja stvari, proizvodnje istih. Neverovatno je prosto koliko je “sloboda medija” otišla u pogrešnom smeru. Ja sam uvek to smatrao pravom medija da bez ičijeg uticaja pišu o događaju kako se zbio, a zapravo je to izleda pravo medija da pišu o događaju kako im odgovara. Sami naslovi su više nego sugestivni. “Sumnjiva prijava policijske brutalnosti u Aranđelovcu”, “Student samo lakše povređen”… svaki naslov praktično pokušava da umanji značaj situacije.

Danas sam pričao sa Nemanjom i rekao mi je da mu je užasno zbog svega što se dešava i što su mu mediji priredili. Bio je na veštačenju u Beogradu i tu mu je utvrđeno da je primio najmanje 8 udaraca koje je nesumnjivo uradilo neko treće lice, tj. nije on sam to mogao da uradi.

Da li ste ovo možda negde pročitali?

Ja znam da ja nisam. Sam mi je rekao da je ovo uradio zbog drugih a ne zbog sebe. Ukoliko bar malo manje ljudi ubuduće budu tučeni on će biti zadovoljan što je njegov slučaj nešto doprineo. On od svega samo ima probleme i ništa više.

Čudno je koliko sve može da se prikaže tako kako odgovara pojedincima. Čudno je kako istina izgubila bitku i kako je sada mnogo važnije prodati novine, nego napisati šta se desilo. Čudno je kako je meni i dalje muka… ili to ipak nije čudno…

Nemanja budi dobro!

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Ne mogu, a da ne kažem, da je Nemanja i pored svega što je doživeo, imao puno sreće.

    Naš prijatelj je pre dve godine, podlegao nad policijskom torturom i nikome ništa.

    Priveden je, branio je svoje (da ne pišem celu priču), usred bela dana u Beogradu. Prilikom privođenja je dobio par udaraca od policajaca, koji su ga odmah potom, mudro odveli u urgentni centar na pregled, gde su crno na belo dobili da mu nisu naneli nikakve povrede. Sa urgentnog su ga odveli u policijsku stanicu, “na informativni razgovor”. Taj “razgovor” je vođen celog dana. Prijatelji su ga smestili na VMA gde je sutradan umro. “Okliznuo se u WC-u polomio rebra. Smrtno.” Užas.

    Slučaj je poznat javnosti, ali nikada nije rešen i nikada niko nije odgovarao zbog njegove smrti. Policija se brani papirom sa urgentnog, a “informativni razgovor” nigde nije zabeležen kroz bilo kakav papir ili dokument.

    Zbog svega ovoga sam na početku komentara i rekla da je Nemanja imao sreće. Nadam se da mu je bolje i da će pravda biti zadovoljena. Mora jednom.

  • prokka

    Strašna priča 🙁
    Žao mi je tvog prijatelja 🙁

    Nemanja fizički jeste sve bolje, ali psihički je sve gore…

    Ono što me je zamolio poslednji put trudiću se da održim a to je da se širi glas o tome šta se desilo i da se ne zaboravi i ne dozvoli da pojedini mediji stvore sliku kakvu njima odgovara. Jeste da su mediji jači, ali svaka osoba koja bar na trenutak se zamisli a šta je zapravo istina, svaka osoba koja dobije udarac manje jer se i policajac zamisli značiće da je sve ovo što je doživeo bilo vredno.

    najgore od svega je što zaista verujem da je velika većina policajaca dobra u smislu da zaista ispunjava svoje dužnosti i štiti nas od čega treba, ali da zbog manjine poput ovih likova svi dolaze na zao glas.

  • pozdravi Nemanju i reci mu da ima ljudi koji misle na njega i uz njega su.

    ako hoćeš, ostavi mi njegovu mail adresu ili bilo kakav kontakt i reći ću mu sama :)))

    možeš mi to poslati na mail drveniadvokat@gmail.com ako ne želiš da ostaviš u komentaru koji mogu svi da vide.

    pozdrav!!!