Posao… Posao… Posao… porodica i prijatelji

Za sve one koji mnogo rade a imaju ili planiraju imati decu.

 

Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.

SIN: ‘Tata, smem li te nešto pitati?’ 

OTAC ‘Da, naravno, reci, što je?

SIN: ‘Tata, koliko zarađuješ na sat?’ 

OTAC: ‘To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?’ kaže gnevno

SIN: ‘Samo sam želeo znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?’ 

OTAC: ‘Ako već moraš da znaš, zarađujem 50 dolara na sat.’ 

SIN: ‘Oh,’ dečak odgovori, spuštene glave. 

SIN: ‘Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?’

Otac je bio besan ‘Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!’ 

Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata. 

Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja…kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac?’ 

Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:

 

Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara…stvarno ne pita često novac… 

Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata. 

‘Jesi zaspao, sine?’, upitao je.

‘Ne, tata, budan sam” odgovori dečak.

‘Razmišljao sam…možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.’ 

Dječak se uspravio, smešeći se. ‘Oh, hvala ti, tata!’, poviknuo je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica. 

Kad je vidio da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti.

 

Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca. 

‘Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?’, planu otac

 

‘Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.’, odgovori dečak.

 

‘Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim da večeram s tobom.”

 

Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oproštaj.

 

Ovo je samo kratki podsetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi mimo nas bez da provedemo neko vreme s ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Seti se da podeliš tih 50 dolara s nekime koga voliš.

 

Da umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zameniti. Ali porodici i prijateljima koji ostanu za nama nedostajaćemo do kraja života. 

 

p.s. Ovo sam dobio na mejl od moje Jelene u vidu lančanog mejla, iako takve stvari nikada ne prenosim, ova priča me jeste naterala da se bar malo zamislim. Dete još nemam, ali nikako ne želim da mi se išta slično desi.

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • zasuziše mi oči . . . stvarno je strašno koliko ljudi zaboravljaju na decu i zaboravljaju ustvari koliko su deca nevina, naivna i neiskvarena. odmah je pomislio kako dete želi da ga iskoristi (što verovatno svakodnevno doživljava od odraslih) . . . lepa priča. trebamo je uvek imati na pameti.
    a ja želim da imam petoro dece 😀 kuku 😀

  • Veshtichanstvena))))

    Pametni uce iz tudjih iskustava…))Svi se ponekad “okliznemo”,bitno je povratiti ravnotezu ako se to i dogodi.Ne zaboraviti esenciju koja cini smisao zivota…svako prema svojim kriterijumima…Pozdrav,prica je veoma zanimljiva.

  • prokka

    Dobro je da nisam jedini koji se našao u priči, tj. video potencijalnu opasnost.

    Slažem se potpuno i sa veličanstvenom da je život sačinjen od “klizanja” ili padova, ali da je upravo poenta u tome uspraviti se i ići dalje. Naučiti na grešci i neponoviti je. Uostalom ko je klizao najbolje zna 🙂

    p.s. petoro dece je ambiciozan cilj ali ti od sveg srca želim da ga ostvariš, jer jedan od glavnih preduslova: želju, ljubav i strpljenje, već imaš 🙂

  • i ja planiram 5oro dece, barem toliko 😀
    uh, na ovome je trebalo da pocnem pre tri godine…

  • Veshtichanstvena))))

    Blago vasoj deci…))))))

  • hehe, hvala Prokko :))) nadam se da ću imati toliko dece . . . što više, pa koliko Bog da . . .

    momsab, možemo ih upoznati, pa neka se igraju zajedno 😉 i ja bih trebala krenuti ako hoću toliko, SAMO još da se udam 😀

    hehehe Veštičanstvena :)))

  • prokka

    Sitnica… Prava sitnica 🙂
    Biće zanimljiva ta okupljanja vas dvoje sa 10oro dece a mi ostali.. pa nema ni veze pored vas toliko brojnih 🙂
    Moj vam je savet da onda uzmete i mini van ili Daciu sa dodatnim sedištima treba to sve prevesti 🙂

  • Ripper

    Jako lepa priča… prosto…da se čovek zapita 😉

  • Nadam se da se bar neko zapitao, a da se meni ništa slično nikada neće desiti 🙂