Smrt… društvo… Dokle više?

Pročitavši vest o smrti dvojce mladića koji su poginuli u kafanskoj tuči ispred jedne kafane u Beogradu, pogledah i komentare na istome sajtu, pre svega jer me je zanimalo zbog čega je došlo do masovne tuče i kako to da policija nije reagovala. Čitajući komentare u meni se pobudio revolt tako da vam moj komentar prenosim u celosti: 

Pre svega mi je žao porodica dvojce mladića i izjavljujem im moje iskreno saučešće ovim putem. Žao mi je i što čitam komentare i što se ljudi čude otkud mladi ljudi u kafani u 4 ujutru pa još radnim danom. Kakve to veze ima??? To što je vama radni dan nije njima, oni su verovatno bili studenti. Možda je neko položio kolokvijum pa je častio društvo. Ima toliko mogućnosti a vi ste našli da kritikujete njih i njihove porodice i društvo? O kakvom mi to nebezbednom gradu i državi živimo? O čemu vi pričate? Da li ste se malo raspitali kako je na tom “divnom” zapadu i Americi? Da li ste možda čitali o masovnim ubistvima u školama? Da li ste ikada tako nešto pročitali kod nas? Prestanite da kritikujete društvo ukoliko to nije konstruktivna kritika. Dajte predlog kako da se nešto promeni. Kako da se izbegnu ove situacije. Kako da se ovako nešto spreči ubuduće. Mislim da rešenje nije zatvaranje kafića i barova u 12 sati, pogotovu što Žuta greda nije ni jedno ni drugo već kafana. Mladima treba pružiti mesto gde mogu da se opuste, ali ih treba naučiti kako da se ponašaju. Da tuča nije rešenje i da time naklonost devojaka dobiti neće. Možda bi im to saznanje pomoglo da promene odluku kada požele da se sa nekim pobiju. Trebalo bi pokrenuti jednu opštu kampanju vezanu za celu ovu sitaciju učestalosti fizičkog nasilja.

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • Preletela sam preko onih komentara i iznervirala se. Kakve veze ima što je bilo 4 ujutru. Problemi blažeg, ali sličnog tipa se javljaju još u osnovnoj školi, ma u vrtiću. Lepo kažeš treba ih naučiti kako da se ponašaju, kako da reaguju u određenim situacijama. Otupeh više od priče, pa i ako imam malu decu, ali od svega toga što ja ponavljam kao papagaj nešto će im sigurno ostati u glavi, ako ne sve. Ako u porodici ne nauče da se ponašaju, onda sigurno neće ni u školi, ni na ulici naučiti.