Kako je? Evo nije loše…

Koliko puta ste bili učesnik ili posmatrač ovakve konverzacije? Koliko puta vam je to bilo krajnje dosadno? Koja je uopšte poenta ovakvih pitanja? Da li je to ljubaznost, navika ili nekoga stvarno zanima? Šta ako kažemo da nam je loše? Šta onda?Čak i da nam jeste loše da li bi to delili sa ljudima koji nam nisu bliski? Ja imam običaj da gotovo uvek govorim kako sam ili odlično ili sve bolje i bolje. Jednostavno ne moraju svi da znaju kako se ja osećam. Sa druge strane ako ne verujem da ću biti bolje onda i neću, zar ne? 🙂 Sa druge strane kada pitam starije ljude u zgradi kako su, najčešći odgovor je kao i ovo vreme, bilo da je u pitanju lepo, zima, jesen… Verujem da njima promene vremena najviše smetaju pa to ima i logike. Međutim kako recimo nekome reći da si mamuran, da ti se spava, da bi samo da ideš kući…

Šta vi govorite kad vas neko pita? Uvek istu priču? Istinu ili…?

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.

  • uglavnom su u pitanju fraze: “Dobro, hvala na pitanju, Vi?” (ili ti, zavisi od sagovornika). mada je u jednom momentu sve to počelo da me nervira i rešila sam da neću to da radim i kada me je neko pitao kako sam odgovarala sam:”Onako”. Iste reakcija sam dobijala kao da sam rekla prvi odgovor . . . tako da, više se ne uzbuđujem, uglavnom kažem dobro sam ili nije loše ili onako . . . kao da su sinonimi . . .

  • prokka

    Mislim da to mnogo zavisi i od poslovne klime. I što se odgovori više slušaju, to će i komunikacija, a samim tim i timski rad i rezultat biti bolji. Nažalost obično je previše posla, pa se komunikacija svodi na osnovni nivo nezainteresovanosti.

  • Mene to isto smara. U princiu, takve stvari te pitaju osobe sa kojima nisi nešto puno u kontaktu tako da ni ne treba da te bude briga. Oni sa kojima se redovno čuješ/viđaš uglavnom već znaju šta se događa. 😉

  • prokka

    Naravno, ali ima i ljudi koje zaista interesuje odgovor pa onda zbog ove većine koja pita reda radi i oni ostaju uskraćeni.

    Kako znati ko pita iz lubaznosti a ko iz stvarne želje da sazna nešto?

  • Pretpostavljam da je odgovor – nikako… osim ako nisi džedaj pa da možeš da čitaš ljudima misli. xD

    Inače, Proko, koliko sam ja ukapirao – mi se poznajemo. Ne lično, ali sam te ja prošle godine cimao za pisanje za FON-ov magazin putem email-a, osim ako nisam nešto žešće pobrkao imena i nadimke, što takođe nije isključeno. 😀

  • prokka

    Vrlo verovatno da si u pravu 🙂
    A džedaj još nisam mada radim na tome 🙂