Tim – početak i kraj

Mnogi misle da je najteže napraviti dobar tim. U potnosti si se slažem sa time. Skupiti ljude nije teško. Ponudiš im nešto što žele poput kafe ili hladnog piva i jednostavno će se ljudi skupiti, ali oni naravno neće biti tim. Da bi se napravio tim potrebno je da oni imaju zajednički cilj, da znaju u kom smeru idu i šta je potrebno da urade da bi stigli tamo gde žele. Ono što je pre svega ipak potrebno jeste da se osećaju kao deo tima. To je važnije od svega drugoga. Bilo da tim ima istaknutog vođu ili ne, svaki član mora da zna kako on može da doprinese timu i šta on može da očekuje od tima.Komunikacija odigrava najvažniju ulogu. Ukoliko komunikacija nije dobra, ukoliko ne postoje jasno postavljeni i merljivi ciljevi, ukoliko sastanci nisu efikasni i zabeleženi onda dolazi do problema. Nesporazumi prerastaju u svađe, svađe u konflikte i… ceo tim trpi. Sve bi to moglo da se prevaziđe dobrom komunikacijom. Šta ona zapravo predstavlja? Iznad svega dobar protok informacija, da sve stranke koje treba da budu uključene u određeni proces imaju sve potrebne informacije do koje je došao bilo koji član tima, da se svi međusobno poštuju, mogu da se ne vole ali moraju da poštuju jedni druge. Da postoji i neformalni vid komunikacije kako bi došlo do slobodne razmene mišljenja i ideja.

Ukoliko se grupa ljudi slaže i privatno to je veliki plus za njihovo timsko ponašanje. Naravno ne treba na silu praviti tim od ljudi koji su privatno u dobrim odnosima jer možda im se radne navike ne poklapaju.

Kraj

Isto kolko je teško napraviti tim, toliko je i bitno na vreme članove koji ga ometaju iz njega skloniti. Jednostavno ukoliko držite jednu pokvarenu jabuku u korpi sa zdravim jabukama i ostale će početi da se kvare. Upravo tako deluje i loš član tima. Svojim nedovoljim angažovanjem izaziva nezadovoljstvo kod drugih, kada se to zadovoljstvo prenese na lični nivo onda dolazi do podela u timu i svi trpe. Iako je teško nekome reći da više ne želite da vam bude deo tima, vremenom se nauči način kako je to najbolje uraditi. Naravno svako je individua za sebe tako da univerzalni recept ne postoji. Jedini savet koji bi imao jeste da pre svega sa njime ili njome pričate individualno jer kritike treba davati jedan na jedan, a pohvale pred svima (vredan savet koji sam naučio od Lidije, predsednice AIESEC Srbija).

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.