Estonija, ljudi, cudi…

Estonci kao da ne znaju za sredinu, hrana je ili dobra ili ochajna. Vreme ili kakvo se pozheleti mozhe, sa dugim danom i sunchanim vremenom, ili pljushti kisha. Uostalom maltene pola godine je kod njih problematichno osvetljeno. Arhitektura je mnogo lepsha nego shto sam ja zamishljao iz iskutva ljudi koji su bili ovde i proshle godine. Zaista ima svashta da se vidi, a sam pogled sa prozora moga puca ka baltiku i nekim mnogo fensi zgradetinama (jedno tri beogradjanke moz da stane u svaku, a mozhda i koja vishe 🙂

Ono shto mi je posebno fascinantno jeste njihov nachin oblachenja. Oni naime izlaze po ovom kishnom vremenu u kabanicama, sa sve kishobranima pride… ali shetaju u japankama. Valjda da im se noge nebi previshe pokvasile, ovako se samo obrishu i gotovo. Nisam siguran da razumem.

Pored toga iz drugih pricha chuh da su pomalo uvrnuti. Naime chak i veoma siromashni ljudi ne trazhe da im dash cigaretu vec ti nude sitno ne bi li je kupili od tebe! Kada im ti poklonish i ne daj bozhe ostavish josh koju prosto ne mogu da veruju da se to bash njima dogadja. U principu dosta su nekako nezainteresovani za sve. Iako smo u glavnom gradu nema bash mnogo ljudi na ulicama pa ni kola chemu doprinosi ovo promenljivo vreme.

Putevi su im dosta shiroki i izgledaju zaista kvalitetno. Naravno da postoji i posebna traka za bicikle. Vozni park nije fascinantan ali definitivno ima vishe jaguara nego kod nas.

Shto se tiche zelenih povrshina nekako stichem utisak da su nashe bolje, no to je vredno diskusije. Ovde su bolje rasporedjene ali je fora shto imaju jako malo klupa, plus kada se uzme u obzir da nijedna nije pokrivena (koju sam ja do sada video) a kisha dosa chesto pada namece se pitanje njihove upotrebljivosti.

Muzika im je veoma zanimljiva i lichi na rusku nacionalnu shto je i logichno poshto su Rusi dosta dugo vladali ovim krajevima. Pa ipak njihov nacionalni ples (bar ono shto smo videli juche) veoma je veseo i nekako mi ne lichi ni na shta do sada vidjeno. No bice prilike da josh malo putujem zar ne 🙂

Zaista zanimljiva mala zemlja koju vredi posetiti. Siguran sam da ce biti josh zapazhanja samo da se malo priberem jer je dosta naporno ovde sve.

Do tada 8)

Podeli 🙂Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Author: Prokka

Jovan Milićević Prokka, Lukin tata, Jelenin muž. Dipl. ing. Fakulteta organizacionih nauka. Vodi razvojni tim Kaywa-e u Beogradu. Uživa u menjanju sveta na bolje kroz upotrebu mobilnih tehnologija.